Злонамјерни или неинформисани амбасадор САД (видео)

Изјава амбасадора САД-а у Београду, у којој поставља питање зашто на прославу 70-годишњице ослобађања Београда долази Владимир Путин, потпуно је урушила његов досадашњи кредибилитет озбиљног дипломате, који не може да сачува ни оцјена премијера Александра Вучића да се ради о „добром човјеку и пријатељу Србије“ (!?).

Подсјетимо, Кирби је у интервјуу Вечерњим Новостима „одобрио“ Србији да може „имати добре односе и са Русијом и Кином, и са САД“,  уз појашњење:

„Али наш став о посјетама кинеских и руских званичника се разликује. Кинези готово никога нису напали, а Руси јесу. То треба имати на уму. Још није сигурно да ли ће Путин доћи, али ако се то деси – зашто долази? Због прославе ослобађања Београда? А Београд је ослободила и Трећа украјинска армија, као дио Црвене армије –  рекао је Кирби у интервјуу за тај лист, вјероватно алудирајући да је Београд требао позвати и Петра Порошенка, пучистичког предсједника Украјине, који баштини наслеђе нацистичке Украјине, поузданог савезника Вермахта и фашистичких сила!

 „Трећа украјинска армија“ коју амбасадор помиње, је у ствари Трећи украјински фронт, односно јединица која је добила назив по правцу наступања и нема никакве везе са Украјином, како се то да наслутити у Кирбијевој малигној опасци.

„Тим фронтом је командовао генерал армије и маршал Совјетског Савеза Фјодор Толбухин, а никако не Роман Шухевич, Степан Бандера или неки други пронацистички „херој“ украјинских националиста, који су по свему судећи толико драги Кирбијевом срцу“, појашњава за Руску реч Петар Искендеров, научни сарадник Института за славистику Руске академије наука, додајући да је то била армија СССР-а чији је наследник данашња Русија.

Слике из данашње Украјине јасно показују фашистичке симболе, над којим се данима згражавају чак и гледаоци ЗДФ-а, њемачке телевизије, чији репортер није могао да се начуди што на шлемовима и униформама елитне украјинске јединице „Азов“, познате по крволочности,види кукасте крстове и ознаке СС јединица, истовјетне оним из Другог свјетског рата.

Надајмо се да Кирби није стварно мислио да је обавеза Београда да на прославу 70-годишњице ослобођења позове представнике такве Украјине, која данас разара сопствени народ у име повампиреног фашизма и да је у питању неинформисаност, коју дипломата себи не смије да дозволи, поготову када дијели пацке цијелом народу!

А да је Мајкл Кирби само мало отворио историјске читанке, могао је да види и улогу своје земље у „ослобођењу“ Београда те 1944. године и, бар би из пијетета према невиним жртвама, морао да ћути.

Наиме, Београд су англо-америчке ваздушне снаге током Другог свјетског рата бомбардовале чак 11 пута, а у тим операцијама од априла до септембра 1944. године, погинуло је више од 4.500 Београђана, 343 њемачка и 96 италијанских војника. Повријеђено је преко 5.000 цивила.

Најтеже жртве забиљежене су током априлског бомбардовања 16. и 17. априла 1944. године, што се поклопило са првим и другим даном православног Ускрса те године. Да не буде забуне, о циљевима и мотивима разарања града и „ратних циљева“, свједочи једна од неексплодираних бомби на којој је стајао натпис: „Срећан Ускрс!“.

Главна јединица у овој акцији била је америчка 15. ваздухопловна јединица, са базом у Фођи на југу Италије. Учествовало је 600 бомбардера, који су са 3.000-5.000 метара испуштали „тепих бомбе“.

Након ослобађања Београда, амбасада САД је обавила процјену штете настале бомбардовањима града од 1941.-1945.године. По тим подацима, укупна штета настала бомбардовањем износила је 220.150.000 динара (3.992.000 $ по курсу из 1939. године). Од овог износа удио америчког бомбардовања у стамбеној штети износи 1.222.000, а на стварима 1.270.000 $, док је штета настала њемачким бомбардовањем 1941. године процијењена на 1.100.000 $, при чему је овдје највише штете над имовином грађана приписано директној пљачци у разореном граду!

На крају, можда су све чињенице из овог текста биле сувишне. Водили смо се логиком која САД сврстава у „савезниче силе“ – побједнице над фашизмом у Другом свјетском рату. Ако опаске „(не)информисаног“ амбасадора изазивају благонаклоне реакције српских званичника и ако не побуде пажњу Владе САД-а, онда се нешто у свијету промијенило и морали би опрезно говорити о томе ко је побједник, а ко губитник у рату чију 70-годишњицу завршетка обиљежавамо наредне године. Можда су слике из Украјине и ова из Београда 1999. године, прави одговор на такву дилему. :

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: