Кисић Тепавчевић: Нисмо ни причали о казнама за неношење маски, инфекције јесу окидач за Кавасаки синдром

Замјеница директора Института Батут Дарија Кисић Тепавчевић рекла је да се сада трага за асимптоматским болесницима како би се открили резервоари ковида 19.

„Данашње оптерећење је од 100 случајева, највећи део се односи на Врање у једној радној организацији. Њих 39 који су директни, породични контакти са особама које су се инфицирале у колективу“, рекла је она за телевизију Б92.

Према њеним речима, случај Врања је показао како се коронавирус брзо шири ако се не користи заштитна опрема и не поштују правила.

„У овом тренутку 20 одсто су били асимптоматски носиоци, овде видимо да је то дупло већи број, имамо изостанак тежих случајева инфекције. То нам доста говори о активности вируса и његовој јачини“, закључила је др Кисић Тепавчевић.

Како је казала, последњих дана имали смо откривена два жаришта, те да се то није десило, била би потпуно мирна епидемиолошка ситуација.

„Била би потпуно другачија ситуација да је то расуто по Србији, али имамо два колектива“, појаснила је она.

Она је казала да у читавој земљи имамо мирну епидемиолошку ситуацију са тенденциом пада, те да је све више људи без симптома и да се сада трага за њима.

Нисмо ни причали о кажњавању оних без маски

Када су у питању заштитне маске за лице, она је казала да би требало да их носе они који су у затвореном простору, као и медицинско особље.

„У затвореним просторима и те како има смисла носити маске, где борави много људи. Одласци у банке, поште, продавнице, градски превоз, ту се препоручује, као и када је у питању радна организација“, рекла је др Кисић Тепавчевић.

Она је додала да је два метра раздаљине довољно за превенцију.

„Морам да напоменем да ми нисмо причали о казненој политици, она није генерално популарна нити има дугорочнијих ефеката. Али полазимо од чињенице да нам је најважније наше здравље и оно мора бити важније од неке казне“, закључила је она.

Далеко од колективног имунитета, али ипак нисмо на нули

Говорећи о колективном имунитету, др Кисић Тепавчевић је казала да је велики помак то што он није нула одсто, али смо далеко од степена колективног имунитета који ће нас шититити од ширења болести.

„Први подаци земаља које су испитивале колективни имунитет били су разочаравајући у односу на очекивања која су имали“, рекла је она.

Према њеним речима, сви се надају да су прележали коронавирус и да имају имунитет, али се на примеру Словеније показало да је само 3 одсто људи стекло имунитет.

Вирус показао да је отпорнији него што смо мислили
„Изгледа да је овај вирус отпорнији у спољашњој средини него што смо мислили“, казала је др Кисић Тепавчевић и упозорила да топло време ипак смањује вероватноћу за пренос капљичних инфекција.

Она је напоменула да је потребан низ посебних спољашњих услова да би коронавирус нестао.

„Оно што је добро је да немамо повећање на респираторима, све је мање људи који захтевају вештачку вентилацију“, рекла је она.

Др Кисић Тепавчевић је казала да је незахвално рећи, али број жртава би био вишеструко већи да нису уведене мере.

„Увек кажем да у моменту када је одлука, било која, донешена, то је била највећа могућа оцена, да смо знали за боље, ми бисмо изабрали то боље“, појаснила је она.

Према њеним речима, можемо бити поносни на све што смо урадили, али да постоји велики жал за изгубљеним животима.

Осим ширења инфекције у одређеним радним организацијама, имамо стабилну ситуацију на нивоу целе земље, поновила је она.

„Апсолутно не бих била део препоруке да неко свесно буде изложен у контакт са вирусом. Највероватније већина нас не би имала симптоме, али може и код младе и здраве особе да се заврши смртним исходом. Не можемо концепт свесног заражавања да прихватимо“, рекла је др Кисић Тепавчевић.

ПЦР није потребан за улазак, личне мере предострожности ипак боље

„Није било консензуса, али већина земаља је у почетку донела одлуку да буде потребан ПЦР тест, и то у року од 72 сата. Знамо какви су недостаци таквог тестирања, јер ако се тестирате на почетку инкубације, можете бити лажно негативни. Када човек добије резултат теста и буде негативан, онда попусте превентивне мере које је особа користила. Доказано је да је највећи ризик од заражавања у тренутку добијања негативног теста“, рекла је она.

Како је казала, најбоље је фокусирати се на мере личне предострожности, а не на негативан ПЦР тест и да је то показано и у другим земљама.

„Овде идеалне мере и контрола не постоји. Има све више асимптоматских носиоца, тестови нису идеални, морам да додам да ће све особе које улазе у земљу добити здравствено упозорење са информацијама да улазе у земљу у којој још постоји циркулација вируса, мерама превенције и важним телефонима“, рекла је она.

Др Кисић Тепавчевић је рекла да то што нема теста за улазак у земљу не значи да може да уђе било ко у земљу, већ ће бити потребан здравствени надзор.

Кавасакијев синдром код генетски предиспониране деце, инфекције јесу окидач

Говорећи о Кавасакијевом синдрому, др Кисић Тепавчевић је казала да се он није појавио са коронавирусом, већ се о њему зна десетинама година уназад.

„У основи је један аутоимуни одговор, већина деце прележи овај део без икаквих последица, али могу остати последице на крвним судовима срца“, појаснила је она.

Говорећи о окидачу за овај синдром који напада срце, уопштено је да су они инфекције, али код неке деце која су генетски предиспонирана.

„Значајан је податак да није дошло у свету до повећања учесталости Кавасаки синдрома, јесте повезано са инфекцијама, код генетски предиспониране деце може коронавирус да буде окидач, као и други вируси“, рекла је она.

На дан избора посебне процедуре ће бити одређене

„Морамо да научимо да живимо са овим вирусом, без панике и фрустрације, чекамо проналазак вакцине, али и без тога знамо како треба да се понашамо“, рекла је она.

Како је казала, сваки сегмент у процедури гласања биће одређен.

„Не само тај дан и за одређене ситуације, морамо и треба да научимо да живимо са тим вирусом и иначе“, закључила је она.

На питање шта би се догодило ако се неко зарази коронавирусом у страној држави, она је напоменула да је проблем како ће то успети да буде осигурано током путовања.

„Осигуравајућа друштва ће сигурно бити врло пажљива када је у питању ова болест“, рекла је др Кисић Тепавчевић.

Она је рекла да сада треба да вреднујемо више неке ствари, пре свега здравље.

„Вожња авионом није нешто што нам је неопходно. Увек постоји могућност, без обзира на мере заштите, да нам попусти пажња и да се инфицирамо“, закључила је др Кисић Тепавчевић.

Извесно је да ће се коронавирус вратити на јесен

Др Кисић Тепавчевић је рекла да се вирус стално мења, али већина мутација спада у незнатне промене које не утичу битно на нас.

„Није показана могућност да овај вирус створи антигенетске мутације. Ако се јави на јесен, биће исти вирус као сада, неће бити јак као први“, рекла је она.

Према њеним речима, извесно је да ће се коронавирус вратити на јесен.

Тест на антитела сличан тесту за трудноћу

Др Кисић Тепавчевић је рекла да се у Србији може тестирати на антитела, те ће људи моћи да провере да ли су прележали коронавирус.

„ПЦР тест не може бити виши од 6.000 динара, за серолошки тест је нижи“, рекла је она и додала да ће такво тестирање бити могуће у домовима здравља.

Тест на антитела је сличан тестовима за трудноћу и показује да ли смо прележали коронавирус.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: