Кистање
Емило Лабудовић
Пише: Емило Лабудовић
Из црног ока неба цеди се суза росе
Уморне звезде тону у мутно свитање
Мирише лето на зној и на откосе
Звона од Крке буде уснуло Кистање.
Безока камена кућа. У мреже паучине
Сплело се глуво време па никуд да крене
На прагу погурен старац, а поглед пун даљине
Храни замрлу душу на стражи без одмене.
Промичу сенке дана и ледених ноћи
Снегови угаслих нада налегли на рамена
И само једна жеља: можда ће ипак доћи
Бокори у мртвој шуми без лишћа и корена.
А нико не долази, лето је шеснаесто,
Над пустим цестама безнађе чами и снује
И Кистање, сред лета, пусто и проклето,
Дрхти као срна од бљеска и олује.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Crna Gora Srbija RS RSK jedna Familija.
Предивно још могу и остали градови да се додају Бенковац,Обровац,Грачац,Книн
Моје родно мјесто и манастир гдје сам крштен.Хвала на дивним стиховима , драги брате ! ! !
GOSPODINE LABUDOVIĆU!
OD VEĆINE KOMENTARA,
OD KOJIH MI SE VIŠE MUČI,
VI MI SA VAŠIM OBJAVAMA
ULIVATE NADU.
VELIKO,
VELIKO HVALA
ZA SVE ŠTO PIŠETE.
DIVNO, EMILO
I HVALA