Клетва моје мајке
Пише: Милан Кнежевић
Не сјекирај се ништа
Кога год сам ја проклела
Душу је испушта на рате
Све је Бога пита да му поможе
Ка чоек да умре
Кад већ није тако проживио
Дабогда им кокот браћу дочекива
Поскоци им на крштења долазили
Мачка им здравице држала
У апотекама им доручак спремали
Свака два дана трећа јутра имали
Сандуке ка намјештај бирали
Рак их раку додава ка боцу ракије
Из куће с ногама напријед излазили
Купали их само за погребне услуге
Кошуље им од читуља шили
А одијела од пластичног цвијећа
У мртва их чела цјеливали
Заборавили на љеб при зрачењу
Поклали се за кашику ваздуха
Очи једни другима повадили
Прогледали кад кокошку помузу
Проговорили кад крава залаје
Пробудили се на својој четрдестици
Судили им гори од њих
Ђеца им не смјела рећи чија су
Кости им вјетар превртао
Не знало се да су икад били живи
Цркве се пред њима затварале
Свијеће им вране палиле
Нашли спокој кад Бог умре
Ај’ ти ништа се не сјекирај
Ти знаш да се мени клетве стучају.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Sve im se ukiselilo sem kupusa i mlijeka.stara dalmatinska.
Moli se za neprijatelja svoga
Да Бог да све ове клетве да се остваре
Kletve su protiv hriscanske vjere, ovo rade dokone babe i strine.
Glasam DF i spreman sam da branim Andriju i Milana, ali ovo je cista glupost.
Pricajte sta hocete, ali ja ne bih zeleo da ima iko na ovom svetu, da me ovako kune. Proveo bih dosta vremena misleci i – chekajuci da se te teske, ochajnicke kletve ostvare.
„Ка чоек да умре
Кад већ није тако проживио“.
Nikako da smaknem sa uma Djindjica: Kako je bio OSION! Kako je sa lakocom „gutao zabe“! Kako se nije plashio, kao je mislio da je nedodirljiv, kako ga nije zanimao svoj narod!
Vladika Amfilohije mu je odrzao opelo. Rekao je nad kovcegom: „Ko se macha lati, od macha nestaje“.
Сида их напала да Бог да, рак их појео да Бог да, мајке их у ћевапима препознавали!
Здраво био 100 година гос’н Кнежевићу!
Milane, bolji si pjesnik, mnogo bolji nego političar…