Клирици Митрополије црногорско-приморске Раде Булајић и Александар Вујовић постали академици Српске Краљевске Академије научника и уметника

Одељење за богословље и духовност Српске Краљевске Академије научника и уметника са седиштем у Београду, добило је још двојицу академика из Црне Горе, клирика Митрополије црногорско-приморске, мр Рада С. Булајића, вишег асистента Православног богословског факултета „Свети Василије Острошки“ у Фочи Универзитета у Источном Сарајеву, управника Архива и просфорника манастира Острога и мр Александра М. Вујовића, професора Богословије Светог Петра Цетињског и уредника Катихетског програма Радио Светигоре. Проглашење професора Рада Булајића и Александра Вујовића за академике обављено је 30. новембра 2024. године.

Свечана седница је отпочела прочитаном заједничком молитвом Господњом „Оче наш“ и тропаром у част Светог Василија Острошког Чудотворца.

Седницом је преседавао Академик Драган Дамјановић уз сарадњу потпредсједника проф. др Вељка Ђукића и генералног секретара академика проф. др Милету Томића.

На почетку свечане седнице СКАНУ све присутне поздравио је преседавајући академик Драган Дамјановић.

Академик проф. др Вељко Ђукић, први потпредсједник академије, и први доктор наука Европе, на тему трансплатације срца прочитао је реферат за избор у звање академика за мр Рада Булајића.

Избором нових академика, СКАНУ и Одељење академије за богословље и духовност, обогаћено је представницима богословског образовања и васпитања.

Њихово чланство у великој мери ће допринети ширењу светосавског духа како у самој Академији, тако и у васколиком српском народу широм.

У току седнице Био-медиционско одељење академије, добило је још једног члана проф. др Миланка Милојевића, који је начелник Клинике Оториноларингологије на ВМА, и професор Медицинског факултета ВМА Универзитета Одбране на Катедри Хирургија 2 на предмету Оториноларингологија. Реферат о проф. др Миланку Милојевићу прочитао је академик доц. др Душко Терзић, кардиохирург Клиничког центра Србије.

Одељење друштвених наука добило још два члана, др Сашу Зејака, доктора економских наука и проф. др Александра Ђорђевића, доктора правник наука, адвоката и сарадника Научног института.

Генерални секретар академик проф. др Милета Томић је новим академицима уручио свечана одликовања и дипломе звања академика.

Овај догађај не само да потврђује важност интелектуалног рада, већ и унапређује колективну свест о улози науке и уметности у нашем друштву.

Господину Ђорђу Керићу је уручено високо одликовање Академије за његов допринос у досадашњем животу и раду што додатно осветљава значај његовог доприноса и ангажовања.

Уз академике и чланове СКАНУ седници су присуствовали и челници хотелан Агапе директор г. Душко Ковачевић и г. Душан Кнежевић, генерални директор Компаније „Златиборац“ са супругом.

Српска Краљевска Академија научника и уметника има 15 одељеља, преко 70 редовних чланова, знатан број дописник, и иностраних чланова, виши број сарадника, кандидата.

Чланови Српске Краљевске Академије научника и уметника између осталих су и Митрополит шумадијски и Архиепископ крагујевачки г. Јован. Чланови Академије били су и Архиепископ Кипарски и целе Јустинијане Хризостомос II и Епископ шабачки Лаврентије и др.

Извод из биографије мр Рада С. Булајића

Мср Раде С. Булајић, виши асистент на Православном Богословском факултету “Свети Василије Острошки” у Фочи Универзитета у Источном Сарајеву докторанд Православног богословског факултета, дипломирани теолог, дипломирани историчар, мастер историје, мастер теологије, чтец Српске Православне Цркве, управник Архива Манастира Острог и просфорник манастира Острога.

Раде С. Булајић, рођен је 16. јула 1990. године у Врбасу, од оца Светозара и мајке Вере р. Тадић. Поријекло породице Булајић је са Грахова (Никшић), а Тадића из села Смријечна (Пива). Основну школу и Гимназију је завршио у Врбасу. У току средње школе био је полазник Истраживачке станице Петница код Ваљева. Основне студије Историје на Философском факултету у Новом Саду уписује 2009. и успјешно завршава 2013. године.

Исте године, Његово Преосвештенство Епископ бачки г. др Иринеј га је поставио за катихету у Гимназији у Врбасу и Економско – трговинској школи у Кули. У вријеме предавања православног катихизиса, полагао је диференцијалне испите на Православном богословском факултету у Београду. Завршио је мастер студије на Философском факултету у Новом Саду одбранивши мастер рад 2014. године, на тему ,,Краљ Милутин (1282-1321) и манастир Грачаница”.

Вођен љубављу према Светом Василију Острошком, Светом Петру Цетињском као и земљи својих предака, дошао је у Црну Гору добивши канонски пријем за Митрополију црногорско-приморску 2017. године.

Из педагошког искуства сматрао је да су основне студије темељ образовања, а посебно богословског. Стога је са благословом Митрополита црногорско-приморског г. др Митрополита Амфилохија 2017. године. уписао основне студије на Православном богословском факултету ,,Свети Василије Острошки” у Фочи које је успјешно завршио као редован студент 2021. Године као најбољи студент генерације.

Потом уписује мастер студије које успјешно завршава одбраном мастер рада ,,Социјално питање односа мушког и женског пола из старозаветне перспективе“ у понедељак 25. децембра 2023. Године на празник Преподобног Спиридона Тримитунског Чудотворца и на празник Рождества Христовог по григоријанском календару.

Одлуком Научно-наставног вијећа ПБФ у Фочи Универзитета у Источном Сарајеву, именован је за асистента на Катедри за библистику (Стари Завјет и Нови Завјет).

У звање Вишег асистента на Катедри за библиостику, изабран је на празник Светог Јована Шангајског и Санфранцијског 2 јула. 2024. године, на предлог Научно-наставничког савјета Православног Богословског Факултета и потврђен одлуком Сената Универзитета у Источном Сарајеву.

Докторанд је на Православном богословском факултету са благословом надлежног архијереја, Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског и егзарха свештеног трона пећког г. Јоаникија од школске 2024./2025. године.

Студент је и мастер студија на Универзитету у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици на Катедри за Историју умјетности Филозофског факулетета у школској 2024./2025. години.

На празник Преподобне мати Ангелине Српске, 12. августа 2019. године, са благословом Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија у току Свете архијерејске литургије у манастиру Ћелија Добрска, Његово Преосвештенство викарни Епископ диоклијски г. Методије рукопроизвео је г. Рада Булајића у чин чтеца.

Одлуком Митрополита Амфилохија именован је и постављен за управника Архива Манастира Острога од 15. фебруара 2020. године. Такође обавља послушање просфорника свештеног манастира Острога.
Аутор је двије књиге ,,Прожимање прошлости и есхатона“ и “Свети краљ Милутин (1282-1321) и манастир Грачаница“.

Књига „Прожимање прошлости и есхатона“ доживјела је два издања.

Члан је редакције Свевиђа, листа Епархије будимљанско-никшићке за вјеронауку, хришћанску културу и живот цркве. Редовни је сарадник Православног мисионара, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе.

Објављивао је бројне чланке и радове у Православном Мисионару, Светосавском звонцу, Свевиђу, Светигори, Српској баштини, часопису Смисао. Уредник је и водитељ серијала «Православни Катихизис» на Острог Тв Студио.

Члан је Удружења новинара Црне Горе. Уредник је и рецензент неколико монографија и књига.

Бави се писањем есеја, путописа и прозних текстова. Организавао је више предавања значајних духовника и професора за средњошколце и учествовао у бројним харитативним активностима наше цркве и народа.

Служи се енглеским, руским и грчким језиком.

Учестовао је на бројним домаћим и међународним научним скупова, научним конференција, семинарима, округлим столовима и предавањиња. Био је гост у више радијских и телевизијских емисија говорећи о богословским, историјским и духовним темама.

Учесник је и на неколико међурелигијских конференција и научних скупова, аутор је студија и научних чланака из области међурелигијских тема.

Бави се истраживањем и проучавањем тема из богословља, библистике, литургике, етике, црквене и народне историје, међурелигијског дијалога.

Извод из биографије Александра Вујовића

Хаџи Александар Вујовић је рођен је на Сабор Светог Архангела Михаила 21. новембра 1980. године у Подгорици од оца Мирка и мајке Мирјане р. Канкараш. Крштен је и миропомазан у Горњем манастиру Острогу на Велику Госпојину, 28. августа 1981. кодине. Крштење је обавио тадашњи острошки јеромонах Димитрије Благојевић, потоњи блаженопочивши обновитељ и игуман манастира Стањевићи.

Основну школу је учио у Даниловграду и Никшићу. Као дјечак и ђак основне школе активно је учестовао у животу Цркве у Даниловграду, Никшићу…

Са благословом Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, уписује петоразредну Богословију Светог Петра Цетињског на Цетињу као ученик IV генерације обновљене Цетињске богословије, ратне 1995. године, чији је разредни старешина био епископ пакрачко-славонски г. Јован Ћулибрк, коју завршава 2000. године.

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије рукопроизвео га је у чин чтеца, на Светој литургији у суботу 2. септембра 2000. године у храму Светог Николаја Мирликијског Чудотворца у селу Подљут у Бањанима.

После завршене Богословије на Цетињу, одлази на одслужење војног рока у Војску Југославије, у септембарском року 2000. године , служећи род инжињерију у касарни у Обреновцу, а потом у Кумбору код херцег Новог.

По благослову Митрополита Амфилохије уписује Православни Богословски факултет „Светог Јована Богослова“ Универзитета у Београду, који успјешно завршава, одбранивши дипломски рад, под менторством протојереја-ставрофора проф. др Предрага Пузовића, на тему „Гаврило Дожић као митрополит црногорско-приморски 1920-1938“.

Богословско образовање наставља на постдипломским студијама на Православном Богословском факултету Универзитета у Источном Сарајеву „Свети Василије Острошки“ у Фочи, на којем, после положених испита брани рад под менторством проф. др Милана Радуловића на тему „Хришћански мотиви у преткосовском и косовском циклусу епских пјесама“.

Са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског и Архиепископа цетињског г. Јоаникија докторанд је на Православном Богословском факултету „Свети Василије Острошки“ у Фочи Универзитета у Источном Сарајеву.

По благослову Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, постављен је 2008. године, за уредника Катихетског програма Радио Светигоре.

Одлуком Светог Архијереског Синода Српске православне цркве 2010. до 2012. године, обављао је дужност Управника Библиотеке Богословије Светог Петра Цетињског на Цетињу.

По благослову и одлуци Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, 2015. године, постављен је за професора Цетињске богословије, у којој предаје Свето Писмо Новог Завјета и Агиологију.

Био је разредни старешина XXVI генерације обновљене Цетињске богословије (2017-2022).

Уредник је званичног интернет – сајта Цетињске богословије.

Као уредник Катихетског програма Радио Светигоре, аутор је бројних извјештаја из живота цркве и емисија и прилога катихетско-образовног садржаја.

Сарадник је редакције часописа „Светигора“, образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске. Члан је редакције часописа “Свевиђе”, листа епархије будимљанско-никшићке за вјеронауку, хришћанску културу и живот Цркве. Сарадник је Телевизије Острог ТВ студио. Био је члан редакције парохијског часописа “Света Тројица” при храму у Старом граду Будви.

Аутор је монографије „Цетињска богословија 2002-2013“. Аутор је студија на руском језику »Благословенное присуствие России в сербском народе и церкви в Черногории“ «Русская эмиграция в Черногории (1920–1940)».

Чланке, текстове и научне радове, објављује у Гласнику Српске православне цркве, часописима „Светигора; Свевиђе”; Српска Баштина”; “Смисао”; “Православље”; „ Видослов“, “Дан” на бројним интернет порталима…

Бави се изучавањем богословља, црквеном и народном историјом, библистиком, агиолошким и мисиолошким темама, хуманистичким темама, и облашћу из црквених медија и мисиологије.

Био је уредник и рецензент више књига и монографија, гост у телевизијским и радијским емисијама.

Учесник је на више домаћих и међународних научних скупова, конференција, округлих столова, трибина, међу њима у Русији, у Москви, Санкт-Петербургу, Новокузњецу, Кемерову, Кингисепу, у Словачкој, Прешову, Софији, Прагу, Сарајеву…

Члан је Удружења новинара Црне Горе и Удружења новинара Србије.

Добитник је Друге годишње награде Удружења новинара Црне Горе за 2019. годину.
Члан је Српске књижевне задруге из Београда.

Члан је Удружења “Открићемо истину”, која сакупља имена пострадалих у Словенији 1945. године.

Члан је Mисионарског портала “Кинонија”, у оквиру одсјека за електронску мисију Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке, које дјелује са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија.

Члан је Међународног Центра за православне студије (МЦПС) и сарадник Одељења за Светосавске студије из Ниша.

Члан је Православног братства „Свети Арсеније“ из Даниловграда од његовог оснивања.

Члан је Друштва црногорско-руског пријатељства “Свети Георгије” из Никшића, један је од оснивача Друштва руско-српског братства “Свети Владика Мардарије Ускоковић” у Санкт-Петербургу и Подгорици.

Редовни је члан је Српске Краљевске Академије научника и уметника.

Носилац је највишег одликовања Епархије гатчинске Руске православне цркве, Ордена „Преподобномученице Марије Гатчинске“, по благослову епископа гатчинског и лужског РПЦ г. Митрофана и ордена Светог Александра Невског.

Добитник је награде “Витлејемска ружа”, које додјељује Удружење књижевника и умјетника “Зенит” из Подгорице.

Служи се руским и енглеским језиком.

Један је од организатора традиционалних светосавских и других културних прослава у древном Скадру на Бојани у Албанији и један од уредника и организатора културних дешавања у Манастиру Острог, као и црквено-културних догађаја у Даниловграду.

Живи у мјесту Богомоља покрај манастира Ждребаоника и Данилoвградa.

Извор: Светигора

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: