Кључне ријечи

Заиста сам склон вјеровању како је Рат 3.0 почео 1999. године нелегитимним бомбардовањем Србије (и Црне Горе), те да су ратови који су услиједили потом (Либија, Сирија, Украјина…) само нове битке генерисаног глобалног сукоба.

У седмици у којој су на 100-годишњицу Великог рата западне Уједињене земље упрле прстом у Србију и рекле: Ево кривца!, ми можемо с тугом да сабирамо све наше трагичне Видовдане, од Косовског боја, преко Сарајевског пуцња у аустроугарског престолонасљедника, изручења Милошевића Хагу, прошлогодишње капитулације у Бриселу – до 28. јуна 2014. г. – када с пресијеченом бијело-плаво-црвеном пупчаном врпцом, голи као од мајке, са смежураном мушкошћу, стојимо сами, ни на истоку ни на западу, без идеје, без вође, просјечно стари преко 40 година, склони абортусу и канцеру; без здравства, школства, судства; напуштени од патриотске елите.

У књизи „Рат и Библија“, владика Николај каже: „Европски политичари и ултрапатриоти који мисле да је минули Светски рат проузрокован атентатом у Сарајеву, нису ни мало квалификовани да нам објашњавају узроке будућег рата. Ако су грађани једног града полили своје куће петролеумом, па се нађе неки дечак, који из зловоље или несташлука баци у град упаљену шибицу, ко ће се назвати проузроковачем пожара?“.

Кључна ријеч из пасуса изнад гласи: будући рат. Владика Николај видио је иза окуке његових дана у Рат 2.0, и не без разлога казивао да ће рат који слиједи бити страшнији од свега што је човјечанство до тог тренутка уопште могло да види. Како је знао да ће ужас Другог свјетског рата да засијени сва безакоња настала прије Првог свјетског рата и након њега?

Није владика Николај добио испред свог имена титуларни ореол Св. без разлога. Кључна је то ријеч за тумачење његове хришћанске, антиратне спознаје.

Но што да радимо ми којима се чини да такође јасно видимо иза окуке наших дана, у временима када се фашизам може да реже на коцке – колико је присутан концентратом у ваздуху? Није довољно само надати се добру, и попут Пинк списатељица завољети себе да бисмо вољели друге.

Видовдан је симбол можда уникатног осјећаја слободе, датумски кандидат за Унескову листу нематеријалне културне баштине. Да бисмо били слободни, смо рођени.

Хоће ли то Србија и Црна Гора у Европу? Лично не бих. „С народима у рату бива исто што и с појединцима у миру, то јест ортаклук са злим доноси свима ортацима зло“, пише аутор „Рата и Библије“. А кључна ријеч мора бити: мир.

Минулих ме дана порадовало упловљавање највећег активног класичног једрењака на свијету, руског школског брода „Седов“ – у Которску луку. На симболичној равни, боме. „Седов“ је лани окончао пут око свијета, препловивши 45 хиљада миља, посјетивши 30 лука и преко 20 држава – са циљем да на тај начин обиљежи 1.150 годишњицу оснивања руске државе.

Никола Маловић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: