Кнежевић: Извршна власт није довољно урадила да се тројица држављана Црне Горе ухапшена у Високим Дечанима ослободе

Предсједник Демократске народне партије Милан Кнежевић у новогодишњем интервјуу за Борбу казао је да је једна од посљедица промјене власти 30. августа 2020. године свакако смјењивост власти те смо тако у три године имали три владе, ванредне парламентарне изборе као и серију пријевремених локалних избора.

Када говори о односу са званичном Хрватском, Кнежевић је казао да фрустрација једног броја хрватских политичара због чињенице да овдје постоје људи и политичари који нису спремни све да издају и прихвате “кривицу” која се намеће из сусједне Хрватске, постаје образац хрватске спољне политике.

„Међутим, оно што је забрињавајуће, јесте да код нас постоје политичари који би Хрватској предали Превлаку, брод “Јадран”, прихватили непостојеће кривице, и пристали да буду све што од нас хоће наши сусједи“, казао је Кнежевић за Борбу.

Како наводи, Резолуција о Јасеновцу је званичном Загребу само изговор за најављену блокаду путу Црне Горе ка ЕУ.

„Хрватска блокада би се свакако десила, а колико је то европски, најбоље говори иницијатива Словеније и Њемачке да се усвоји документ који подразумијева да једна чланица ЕУ не може блокирати чланицу кандидата због неријешених билатералних питања“, казао је Кнежевић за Борбу.

Када говори о Бошњачкој странци и њиховој партиципацији у Влади Милојка Спајића, Кнежевић наводи да се његов став није промијенио – да постоји обавезујући договор да након изгласавања буџета предстанивиц БС отпочну раскид коалиције са ДПС-ом у Бијелом Пољу.

„И то је заједнички став свих конституената владајуће коалиције који сигурно неће бити промијењен, али свакако нећемо ћутати ако договор не буде испоштован“, казао је Кнежевић за Борбу.

Ни претходне године није недостајало политичких турбуленција како у Скупштини тако и на општинским нивоима. Свађе, па помирења, обарања власти, па формирања нове са истим актерима или потпуне блокаде рада општина постала су наша свакодневица. Како то коментаришете?

Након 30. августа почело се догађати разуђивање политичке сцене, стварање нових политичких субјеката и покрета који промовишу неке друге политичке наративе и идеје. Једна од посљедица августовских промјена јесте смјењивост власти, тако да смо у три године имали три владе, ванредне парламентарне изборе и серију пријевремених локалних избора.

Наравно, сукоби, свађе, страначка препуцавања, постали су још израженији него раније, али као што је то показало и недавно формирање власти у Подгорици, послије великих свађа дешавају се и велика помирења. И мислим да се црногорски грађани полако навикавају на нове политичке “садржаје” и да их мало што може изненадити.

Ипак и поред те чињенице, Црна Гора итекако убрзава на европском путу. Може ли ова парламентарна већина увести Црну Гору у Европску унију?

Док смо били опозиција наши политички противници који су били на власти оптуживали су нас да смо кочничари европских интеграција, иако смо за годину дана откад смо у влади више урадили за наш европски пут него ДПС за све вријеме њихове владавине. Опструкција рада Скупштине, неизгласавање буџета, антиевропске активности опозиције, најбоља су порука ко је управљао Црном Гором преко три деценије, и дође ми напросто зачуђујуће како смо још увијек живи.

А када говоримо о европским интеграцијама, неизоставно је поменути и блокаду која нам стиже из Хрватске. Медији блиски њима попут Вијести су објавили нон пејпер гдје су изнијели списак новогодишњих жеља „сусједа“ како би нам допустили да уђемо у породицу европских народа. Чему таква фрустрација код наших комшија?

Фрустрација једног броја хрватских политичара због чињенице да овдје постоје људи и политичари који нису спремни све да издају и прихвате “кривицу” која нам се намеће из сусједне Хрватске, постаје образац хрватске спољне политике. Али то не представља никакву новину јер је Хрватска млада држава, постоји тек три деценије, и мени је јасно зашто они имају потребу да своју државотворност граде на пројектовању историје у односу на трагичне ратне године из некадашње заједничке државе.

Међутим, оно што је забрињавајуће, јесте да код нас постоје политичари који би Хрватској предали Превлаку, брод “Јадран”, прихватили непостојеће кривице, и пристали да буду све што од нас хоће наши сусједи.

Мислите ли да иза свега овога лежи изгласавање резолуције у Јасеновцу? Колико је европски да блокирају европске интеграције због сопствених нацистичких злочина?

Резолуција о Јасеновцу је само изговор, јер да је она главни разлог незатварања четвртог поглавља, нашла би се међу већ постојећим условима које нам је Хрватска уручила кроз нон-пејпер.

Хрватска блокада би се свакако десила, а колико је то европски, најбоље говори иницијатива Словеније и Њемачке да се усвоји документ који подразумијева да једна чланица ЕУ не може блокирати чланицу кандидата због неријешених билатералних питања.

У духу новогодишњих празника видимо никад живље концерте, никад љепше градове, али нису сви у могућности да уживају у тим чарима. Конкретно мислимо на тројицу ухапшених Никшићана на Косову и Метохији. Како гледате на њихов случај?

Хапшење црногорских држављана на КиМ представља пораз државе. Сматрам да извршна власт није довољно урадила да се тројица црногорских држављана ухапшена на ходочашћу у Високим Дечанима ослободе из косовског притвора. Лично, радим све што је у мојој моћи да помогнем, али о детаљима не желим говорити у јавности. Надам се да ће им Бог дати снаге да издрже сва искушења и да ће убрзо бити са својим породицама. Исто очекујем и за Екрема Бајровића који је на правди Бога неправоснажно осуђен на двадесет једну годину затвора.

Ове године дошло је и до реконструкције Владе а први пут након историјског 30. августа су челници коалиције ЗБЦГ ушли у Владу. Због чега се чекало толико дуго?

Да су се неки питали, још би се чекало. Многима је циљ био да се Срби из ЗБЦГ представе као антидржавни елемент недостојан обављања државних функција. Сва срећа што се све мање питају.

А у реконструисану Владу је ушла и Бошњачка странка која је условљена да мора раскинути коалицију са ДПС-ом у Бијелом Пољу. До тога није дошло. Хоћете ли предузети какве мјере поводом тога? Или премијер Спајић?

Мој став око уласка Бошњачке странке у Владу није се промијенио. Постоји јасан и обавезујући договор да након изгласавања буџета, представници БС отпочну раскид коалиције са ДПС-ом у Бијелом Пољу. И то је заједнички став свих конституената владајуће коалиције који сигурно неће бити промијењен, али свакако нећемо ћутати ако договор не буде испоштован.

О протестима у Србији

Протести у Србији попримају јасан политички контекст који има за циљ преузимање власти са улице. То се свакодневно може видјети из политичких порука које саопштавају они који нису студенти, али иза наводног студентског бунта покушавају доћи до прелазне владе, јер им је цензус мисаона именица. Ако видимо ко подржава протесте ( преузимање власти са улице) од Куртија, Ђукановића, хрватске деснице, онда је јасно колико је Србија у ових деценију и по постала регионални “проблем” свима који не могу поднијети њен убрзани економски напредак. Зато и позивам оне студенте који на протестима нису због реализације политичких захтјева неуспјешне опозиције, и који нису чланови опозиционих странака, да размисле је ли циљ протеста прелазна влада или захтев за институционалном правдом који се остварује кроз већ подигнуту оптужницу и судски процес. Али правда се не може дијелити на улици кроз револуционарне одборе настале по узору на 1945. и пријеке судове чија је свака пресуда била смртна.

Један број јавних личности који је сад подржао протесте у Србији, подржао је и Мила Ђукановића у његовим сепаратистичким активностима у кампањи за предсједничке изборе које је покрао 1997. године. Постоје сачувани снимци и неумољиви докази њиховог милоувлачења на митингу у Подгорици, а вјерујем и потврде о дневницама које су им исплаћене, да ме и данас после тридесет година срамота у њихово име. Поуздано знам да су многи од “диктаторског система” Александра Вучића кроз различите културне, спортске и друге друштвене пројекте узели милионе и милионе од “овакве” Србије, и постали елита која позива младе да напуштају државу док они у њој живе на најатрактивнијим локацијама које су проглашавали урбаноцидом, реализују своје вишемилионске породичне бизнисе и шаљу подршку са зимских љетовања док им конобари на егзотичним плажама доносе Моете и ружичасте коктеле. Да не буде да им ја оспоравам право на став, нити да сам љубоморан што и ову Нову годину дочекујем у Зети уз сарму и руску салату, сматрам да би било високоморално с њихове стране да врате милионе које су добили од “крвавог” режима, јер су по логици ствари онда и такви милиони крвави, и да онда обоје руке црвеном фарбом, и остану даноноћно на улици до остварења својих захтјева. Ја би тако да сам они, а како ће они, мислим да је свима јасно, казао је Кнежевић за Борбу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: