Кнежевић: Кандидовање Лукшића нова фарса Ђукановића

Кандидовање Игора Лукшића за функцију генералног секретара Уједињених нација УН представља још једну институционалну фарсу Мила Ђукановића која ће се завршити промовисањем доскорашњег потпредсједника ДПС –а у „крупну рибу“  за унутрашње потребе, сматра предсједник Демократске народне партије Милан Кнежевић.

Након што је, каже, Лукшићева идеја о техничком кабинету доживјела јавно одбацивање од Мила Ђукановића, јасно је да кандидовање Игора Лукшића за генералног секретара УН–а  представља политички свилени гајтан за актуелног министра вањских послова, али и за идеју техничке Владе којом је планирао смјену партијског шефа.

„И Лукшићу је више него јасно да су веће шансе да добије Нобелову награду за књижевност него да постане генерални секретар УН–а, али суочен са ћорсокаком у који су га довели творци идеје о техничком кабинету, бива принуђен на ограничени лет изнад кукавичијег гнијезда који контролише Ђукановићева ПВО. За некадашњег премијера, потпредсједника Владе и министра финансија, и још увијек министра вањских послова, кандидатура за свједока сарадника представља најрационалнији избор, јер је само за вријеме његовог кратког излета на позицију предсједника Владе, задужио Црну Гору преко 250 милиона евра„, наводи Кнежевић.

Како даље додаје, недавне најаве у појединим медијма да је Игор Лукшић уз још један број политичких капиталаца предмет истраге тужилаштва, не могу се никако другачије протумачити, већ као инсталирање жртвеног олтара за борбу против корупције на високом нивоу.

„И док Игор Лукшић буде чекао телеграм из Њујорка о резултатима гласања, лако му се може десити да добије још неки  листинг, алли овог пута не из Плужина, већ из улице Јована Томашевића у којој се налази сједиште ДПС – а. Након тога му остаје да заигра на Ранка Кривокапића посљедњи адут из распараног шпила, са којим је и сањарио о техничком кабинету. Мада, имајући у виду актуелни политички тренутак, нити ће се Кривокапић усрећити са Лукшићем, нити Лукшић са Кривокапићем, јер такву политичку алхемију није могуће смислити ни у једној амбасади. Али ако се Кривокапић умјесто техничког кабинета избори за функције у мјесним заједницама, Игор Лукшић, поучен пропалом кандидатуром за генералног секретара УН-а, у  увијек може бити успјешни секретар мјесне заједнице„, закључује Кнежевић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: