Кнежевић: Разговараћемо са свима, засад су то одбили Бечић и Кривокапић

Демократски фронт као најјачи опозициони субјект има обавезу и одговорност да предлаже и покреће иницијативе које би кроз заједничко дјеловање опозиције дале конкретан резултат, изјавио је Милан Кнежевић посланик ДФ-а и додао:

„Од завршетка парламентарних избора, и за све вријеме трајања афере државни удар, предлагали смо заједничко дјеловање опозиције кроз моделе Владе у сјенци, Парламента у сјенци, организовања протеста али и интензивирања међусобне сарадње. Наши предлози нијесу били засновани на принципу узми или остави, већ су подразумијевали да сваки од опозиционих субјеката којима су понуђени допринесе њиховом побољшању и ефикасности.

Не сматрам да смо ми у ДФ-у попили сву памет свијета, јер да је тако, сигурно не би позивали на сарадњу и договор око најважнијих друштвено политичких питања и процеса. Али оно што очекујемо од колега из остатка опозиције јесте поштовање политичких различитости, и зато нећемо пристати на покушаје било каквог идеолошко програмског преваспитавања, јер ни ми не желимо да било ком у опозицији обликујемо његове политичке ставове.“

„Платформу ДФ-а коју смо прије неколико дана понудили колегама из опозиције а тиче се разговора о заједничком предсједничком кандидату и предстојећим локалним изборима, једино су одбили Алекса Бечић и Ранко Кривокапић. Представници осталих опозиционих субјеката су изразили спремност да разговарају, а посебно радује њихов став да је заједнички предсједнички кандидат најбоље решење за предстојеће предсједничке изборе,“ истакао је Кнежевић.

Када је ДПС сарађивао са Јединственом Русијом онда је то национални интерес

„Тај њихов став није заснован ни на каквом утицају Сергеја Жељезњака, већ на реалном приступу да само заједнички кандидат опозиције може побиједити кандидата ДПС-а. Ваљда званични представници Русије имају право да саопште
свој политички став који ни за ког није обавезујући, у најмањуруку као што је то урадио потпредсједник САД-а Мајк Пенс, или као што то ради свакодневно америчка амбасадорка, уз разлику што су њихови ставови изгледа обавезујући. Не желим да вјерујем да се у црногорској јавности може пласирати теза да је
једино прихватљиво разговарати и сарађивати са представницима НАТО-а и САД-а, док је било каква политичка комуникација са званичним представницима руске државе означена као издајничка и непожељна. Кад је ДПС интензивно сарађивао са Јединственом Русијом и високим руским званичницим, онда је то биостратешки и национални инерес, а кад ми из ДФ-а сарађујемо са Русијом онда је то издаја и служење страним интересима. На политику ДФ-а не може утицати ниједан амбасадор, ни руски ни амерички, јер наши политички ставови се формирају у нашем бирачком тијелу које броји преко 80 000 грађана. И то је једини центар којем полажемо рачуне,“ поручује Милан Кнежевић.

„Управо контрадикторност коју сте примијетили да опозиција излази на локалне и предсједничке изборе а бојкотује рад у Парламенту захтијевају да се опозиција што прије састане и договори даље правца дјеловања. Мишљења сам да бојкот није дао задовољавајуће ефекте, посебно након посјете потпредсједника САД-а који је учврстио позицију Душка Марковића, елиминишући било какву могућност одржавања ванредних парламентарних избора. Тако је распршена свака нада остатка опозиције да ће добити подршку за досадашње дјеловање, а то значи, да смо, без обзира на политичке разлике у опозицији принуђени да заједнички дјелујемо и сарађујемо. Зато и мислим да удружено опозиционо дјеловање на локалним изборима као и заједнички предсједнички кандидат могу анимирати апстиненте али и незадовољно бирачко тијело ДПС-а. Концепт изласка опозиције у неколико колона никад не може дати резултат који би дао заједнички наступ опозиције. Најбољи примјер за то су Будва и Котор гдје опозиција има тијесну већину, која је нажалост у Будви већ доведена у питање“, додаје Кнежевић.

Прогон ДФ-а незабиљежен у модерној историји

„Прогон који режим спроводи над ДФ – ом је незабиљежен у савременој историји европског парламентаризма. Од 18 посланика ДФ-а, шест је остало без посланичког имунитета и против њих су покренути монтирани политички процеси. Четворица наших чланова више мјесеци се противзаконито налазе у притвору, жиро рачун нам је у блокади скоро годину дана, против ДФ-а је поднесено преко 100 прекршајних пријава, и онда се појави неки партијски бот да за сендвич и 5 евра коментарише како је све ово уствари договор између ДФ-а и ДПС-а. Почетак суђења за државни удар у септембру и заказаних 11 рочишта најбоље говоре да је режиму циљ да нас одвоји од политике како не би могли реализовати наше политичке акције и међународне активности у сусрет предсједничким и локалним изборима. Ко има највећу корист од прогона ДФ-а и у власти и у опозицији није тешко закључити.

После 2006. ниједан Србин није био на позицији министра или потпредсједника Владе

„Срби у Црној Гори, посебно послије референдума се налазе у својеврсном институционалном гету жигосани због тога што су на референдуму гласали за заједничку државу. Од 2006. до 2017. године у свим владама Жељка Штурановића, Мила Ђукановића, Игора Лукшића и Душка Марковића на позицији министра или потпредсједника није било ниједног Србина.

Није их било ни на кључним мјестима у државној управи, нити их има и сад. Позивам ДПС да ме демантује ако не говорим истину. Је ли могуће да су Срби у Црној Гори толико интелектуално инфериорни да не завређују ни мјесто портира у згради старе владе, а камоли неку високу државну функцију? Ипак ће бити да се ради о пројекту институционалног асимиловања Срба јер нијесу спремни да тргују са националним интересима. Ми смо дајући мањинску подршку странкама националних мањина доказали да смо спремни прихватити за премијера и предсједника Бошњака, Хрвата и Албанца, наравно и Црногорца. Али је проблем што у Црној Гори режим и његови сателити нису спремни прихватити да Србин који је гласао за заједничку државу може бити предсједник или премијер. Све док то буде званичан став режимске Црне Горе, ми у ДФ – у смо дужни да радимо на концепту црногорско српског помирења и заједништва које је и створило ову државу много прије 21. маја,“ поручио је Кнежевић и закључио:

„Државни удар“ је монтирани политички процес против Андрије Мандића и мене због наших јасно прокламованих ставова о НАТО-у, признању Косова, санкција Русији и борби за истинску Црну Гору. Највећи доказ да се ради о политичком процесу је тај што Андрија Мандић и ја никад у животу нисмо имали било какав контакт са Шишмаковим, Поповим, Синђелићем, Велимировићем, нити са било којим ухапшеним и пресуђеним држављанином Србије. Пошто се ових дана објављују некакви снимци Синђелића и Руса који су наводно организовали државни удар, а које су снимиле западне обавјештајне службе, позивам и њих и Миливоја Катнића, да јавно објаве све што су прикупили незаконитим и законитим мјерама тајног надзора а односи се не мене. Уколико буде објављен и један мој снимак, телефонски разговор, било какав и индиректан контакт, са Шишмаковим, Поповим, Синђелићем, Велимировићем и осталим из афере државни удар, јавно изјављујем да прихватам затворску казну од 40 година робије и да нећу учествовати у процесу. Првих мјесеци конструисања афере у режимским медијима сам био означен као кључни човјек који је требало да командује упадом у Скупштину, након чега је требало да позовем Мила Ђукановића како бих га ухапсио или убио у холу Скупштине. Како је вријеме одмицало у оптужници сам од врховног команданта постао курир Бошко Буха који поред своја два телефона, има и специјални криптовани телефон, а треба 16- ог увече да добије и још један криптовани од Братислава Дикића ког никад у животу нисам срео, нити сам знао како изгледа док Пинк није објавио нејгову фотографију 16- ог октобора. И онда бих тако опремљен командовао јуриш с Бранком Милић на Скупштину. Уосталом, ексклузивно за ваше читаоце достављам један од доказа о државном удару, уз искрено жаљење што Бранислав Нушић није жив.“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: