Књаз Никола српском мору: Зле људе и опаке као икад сада кривим рашта злобно раздвајаше моје горе, твоје воде
1 min readА зле људе и опаке као икад сада кривим, рашта злобно раздвајаше дв’је стихије, дв’је слободе, обје старе и опоре – моје горе, твоје воде! Но, зашто ћу клети људе? Ето, нека Бог их пита! Сад смо своји, сиње море, нас братими крв пролита, овако је опјевао ,,вјенчање“ слободне Црне Горе и српског Јадрана књаз Никола Први у његовој пјесми ,,Мору“.
Цетињски лист ,,Луча“ је 1898. године написао да је владар Црне Горе чисти српски пјесник, a да је Јадранско море и било српско, те да нико не може остати равнодушан кад погледа на ту широку плаву пучину, па ни сам књаз пјесник.
– Који још Србин није зажелио за сињим морем Јадранскијем, за том равном, течном ливадом, која је и прије српска била и уз српски се камен пјенушила. Ко ли би јоште могао хладан остати при погледу на широку ту пучину, а да не ускликне исто као књаз пјесник. И зар нијесу ови усклици којима он заклиње море ишчупани из срца српског народа? Није ли и опет пјесник чисти српски пјесник, објављено је у цетињском књижевном листу при крају 19. вијека.
Мору
Поздрављам те, сиње море,
O ливадо течна, равна,
ти велика просторијо,
жељо наша преодавна!
Поздрављам те и зачуђен
љепоти се твојој дивим,
а зле људе и опаке
као икад сада кривим,
рашта злобно раздвајаше
дв’је стихије, дв’је слободе,
обје старе и опоре:
моје горе, твоје воде!
Но зашто ћу клети људе?
Ето, нека бог их пита!
Сад смо своји, сиње море,
нас братими крв пролита –
хвала богу и јунаштву
црногорских соколова!
Пјесму ову сад ти пјевам
уз силни ти бук валова.
И овом те пјесмом кумим:
буди моје, море плаво,
тако вишњи сачува’ ти
рибе и твој бисер здраво!
Буди моје, сиње море,
дубине ти и ширине,
и тако ти свих вјетрова,
твог иједа и тишине!
Буди моје, бродова ти
и мучених помораца,
и лијепог плаветнила,
што ти озго небо баца!
Буди моје, море плаво,
и уз камен мој пјенуши,
док је св’јета, док је људи,
док те сунце не исуши!
Прочитајте још:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Previse citiranja kralja Nikole koji je bio pjesnik nadahnuca… ali nasa Luca je Njegos. Neko rece – sve da nestane Crna Gora, ostace Njegos. To je djelo vrhunskog evropskog dometa u filozofskoj misli.
Rece Milos Crnjanski….
Iako nestane Srpstvo….
Neka ostane samo Gorski Vijenac….
Ostace Dosta za Srpstvo….
Srpstvo Nece Nestati….
(parafrazirano)…
Ali moramo se boriti….
Protiv „Prevodjenja“ Gorskog Vijenca….
Na neke nove jezike….
Za neke nove ljude….
Nego kako nego tako: more i gore su vjencani u Crnoj Gori. Da nije Boka samonikla? Odakle joj zivalj ako ne iz zaledja? Ona je unazadjena od politike, ekonomski , ambijentalno…ali mi smo jedno. Ako to nismo, bez zaledja smo slamka medju vihorove i prelak plijen.
1918. godine srpstvo se trebalo ujediniti oko kralja Nikole i oko kuće Petrovića ( Nikola je bio Srbin ma šta ovi novo- istoričari tvrdili). Nosati kralj Aleksandar je bio Jugosloven a ne Srbin. Nikola Pašić nije bio Srbin no Cincar. Zločinac Apis koji je zat’ro sjeme Obrenovića 29. maja 1903. ( pobivši ih 144, a što je greota koja nosi kletvu na cio narod pokoljenjima unaprijed) je takođe bio Cincar. Od njega sve i počinje, jer on je i doveo Karađorđeviće na vlast, koji su stvarajući prvu Jugoslaviju načinili težak zločin srpskom narodu. Prva Jugoslavija je stvorila niz uzročno- posljedičnih veza čije krvave tragove osjećamo i dan- danas a osjećaćemo ih dok je i svijeta i vijeka.
Nosati kralj nije ukinuo samo državnost Crne Gore, on je zarad Jugoslavije ukinuo i državnost Srbije.
Obrenovicevska Srbija nas je mogla spasti. Ne dade se.
Karodjorjde je bio Petrović. Kao što je Čarnojević bio Crnojević.
Porastoh uz ove stihove….
Slusajuci ih od mojega Staroga Oca….
Uspavljivao nas je sa Kraljevom Himnom „Onamo, ‘Namo“….
Ucio nas je Odlicju i Cojstvu iz Knjazevog „Ogledala Srpskog“
Moj Stari Otac podizao je nas Malu Djecu….
Da bismo pronijeli dalje Najbolji i Originalni „Pelcer“ Srpstva….
Ponosna sam na Mojega Oca Jovana….
I ono Kraljevsko Doba, koje sam kao dijete „Zivjela“….
Hvala IN4S za cjelokupni tekst pjesme, kao sto obecaste….
i osvjezavanke moje memorije….
Na ove lijepe, daleke, i danas aktuelne, dane nase Crne Gore….