А зле људе и опаке као икад сада кривим, рашта злобно раздвајаше дв’је стихије, дв’је слободе, обје старе и опоре – моје горе, твоје воде! Но, зашто ћу клети људе? Ето, нека Бог их пита! Сад смо своји, сиње море, нас братими крв пролита, овако је опјевао ,,вјенчање“ слободне Црне Горе и српског Јадрана краљ Никола Први у његовој пјесми ,,Мору“.