Књегиња Зорка, прво дијете краља Николе и мајка витешког краља Александра

На данашњи дан, 11. децембра 1864. године рођена је књегиња Зорка, прво дијете краља Николе и краљице Милене и мајка краља Александра Карађорђевића.

На крштењу, на Савиндан добила је име Љубица, кум је био кнез Михаило Обреновић. Ради успостављања добросусједских односа Србије и Црне горе и остварења народног јединства, да Љубица-Зорка како се кнегиња назва на крштењу-буде симбол љубави и зоре новог времена. Своје детињство, проводи на Цетињу до 11 године, гдје су је учили цетињски учитељи и Швајцаркиња, госпођа Најком. Кнегињу Зорку су послали у Русију да у Смољнском Институту (гдје су се васпитавале дјевојке из најугледнијих породица руске аристократије) настави своје школовање.

По завршетку школовања враћа се на Цетиње. Почетком 1883.године на Цетиње долази кнез Петар Карађорђевић. Запросио је младу и лијепу Зорку. Долазак Петра Карађорђевћа на Цетиње и његова вјеридба с књегињом Зорком Петровић-Његош није била по вољи противницима ових двију династија али је зато тај чин с радошћу прихватио српски народ у Црној Гори и Србији и ван њихових граница, који је у крвном сродству гледао потврду за будућу заједницу. У Цетињском манастиру је обављено вјенчање. Свадбено весеље, као и претходна вјеридба, приређена је по народној традицији, с многобројним гостима. Кнез Петар и књегиња Зорка отпутовали су за Париз, на свадбени пут. По повратку с пута, кнежевски пар се настанио на Цетињу. Ту у цетињском миру подизали су дјецу . Књегиња Зорка је Петру I Карађорђевићу родила петоро дјеце:

Јелену, рођена 1884. године. Била је супруга великог кнеза Ивана Константиновича – која је са дјецом 1917. године срећно избјегла судбину царске породице захваљујући својој храбрости и сналажљивости као и помоћи посланика Србије у Петрограду Мирослава Спалајковића, док је њен супруг као најближи рођак царске породице Романов стријељан. Умрла 1962. године.

Mилену, умрла као дијете 1887. године.

Ђорђа, рођен 1887. године а који је једини живио и умро у отаџбини, у Србији. 1909. године одустао од свог права на краљевство у корист свог млађег брата Александра. Умро је 1972. године.

Александра, рођен 1888. године, назван Витешки краљ Александар Ујединитељ. Био је други краљ Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а касније и Краљевине Југославије. Група завјереника га је убила у Марсељу, 1934. године.

Андрију, рођен и умро 1890. године.

Карађорђевићи су живјели на Цетињу а онда је цетињска резиденција постајала све тјеснија. Карађорђевићи су одлучили да саграде нову на барској обали. Названа је Тополица, по Петровом родном мјесту Топола у Србији и иста се налази на барској риви. На два висока јарбола, у угловима дворишта, вијориле су се заставе Црне Горе и Србије. Главна преокупација књегиње Зорке за живота била је да њен супруг постане краљ Србије, те је стално била трудна у намјери да претенденту на српски пријесто остави што више потомака. Умрла је 1890. године, убрзо послије порођаја и рођења последњег сина Андрије, који је такође преминуо неколико дана послије своје мајке. Сахрањена је на Цетињу али када је изграђен Опленац, задужбина краља Петра I, пренијета је тамо.

Иако је кратко живјела књегиња Зорка је оставила велики траг у историји као спона Србије и Црне Горе и као мајка југословенског краља Александра Карађорђевића.

Тринаест година послије њене смрти, њен отац, књаз Никола , честитао је 1903. године своме зету Петру Карађорђевићу долазак на пријесто Србије овом депешом: ”Наше једномишљење и крвна веза која нас спаја јемство је Српству за вјечито и нераздјељиво братство Србије и Црне Горе. То ће братство остати на вијекове свијетло, свето, непомућено и спасавајуће за наш народ. За то се братство за пријестолом Вишњега моле душе наших српских мученика; томе братству и слози српској бдиће и анђеоска душа моје Зорке, твоје супруге, чија крв и љубав везаће навијек твоје и моје синове”.

Светигора

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: