Књига која се тражи: „Знакови времена“- Ранко Павићевић

Нова књига интервјуа „Знакови времена“, познатог  новинара и публицисте Ранка Павићевића из Будве, која је представљена на међународном Сајму књига у Београду, изазвала је велику пажњу читалачке и стручне јавности и постала тражена на књижевном тржишту у региону, саопштили су из Арт преса.

„Ова по много чему јединствена књига, чији су издавачи: „Нова Књига“ из Подгорице, ЈУ „Град театар“ из Будве и „Космос издаваштво“ из Београда, садржи Павићевићеве разговоре са преко 70 најзначајнијих стваралаца из Црне Горе, земаља региона и свијета из области књижевности, позоришта, филма, ликовне умјетности и музике“, истакли су из Арт преса.

Поред осталих, књига садржи интервјуе са писцима и пјесницима: Десанком Максимовић, Данилом Кишом, Милорадом Павићем, Бориславом Пекићем, Мирком Ковачем, Стеваном Раичковићем, Чедом Вуковићем, Изетом Сарајлићем, Весном Парун, Миром Алечковић, Душаном Костићем, Матијом Бећковићем, Милисавом Савићем, Светиславом Басаром, Слободаном Селенићем, Момом Капором, Роналдом Харвудом, Амиром Ором, Мариом Варгасом Љосом, Јуријем Пољаковим,  редитељима: Емиром Кустурицом, Вељком Булаићем, Дејаном Мијачем, Лорданом Зафрановићем, Љубишом Ристићем, Јагошем Марковићем, Видом Огњеновић, глумцима: Радем Шербеџијом, Љубом Тадићем, Мијом Алексићем, Петром Краљем, познатим ликовним умјетницима: Дадом Ђурићем, Батом Михајиловићем, Љубом Поповићем, Ољом Ивањицки, Милошем Шобајићем, Владимиром Величковићем, Димитријом Поповићем, Милошем од Мачве, Војом Станићем, Филипом Филиповићем, Цветком Лаиновићем, Љубицом Мркаљ, Ратком Вулановићем, и осталима, као и музичким ствараоцима; Јадранком Јовановић, Јованом Колунџијом и осталима„, саопштили су из Арт Преса.

Говорећи о књизи разговора „Знакови времена“, позната књижевница и редитељка Вида Огњеновић из Београда, која је написала предговор за књигу, казале је да је Павићевић, као врсни новинар у наше вријеме, храбро узео на себе ту тешку улогу модерног Гетеовог Екермана и одлучио да многе умјетнике, различитих умјетничких грана и опредјељења, подстакне да говоре о сложеним темама и још сложнијим идејама које их заокупљују, муче и изазивају да се са њима сучељавају и боре.

„Павићевић је пажљиво слушао, испитивао и биљежио њихова размишљања о умјетничким изазовима и незадрживом нагону, да на њих одговарају, најприје својим дјелом, баш као и својим грађанским бићем и ангажманом. Образован новинар, заинтересован за дјело и личност умјетника којег сусријеће, Павићевић разговор очигледно припрема, као изнимну прилику за непосредну комуникацију са особом, чије животно и умјетничко искуство цијени, сматрајући га важним и занимљивим„, истиче Вида Огњеновић.

„Зато настоји да свог саговорника наведе да о томе говори отворено и слободно, како би тај говор био изворан у својој исповједној поставци. Он у томе успијева подједнако добро када води разговор са истакнутим књижевником, награђиваним сликарем или вајаром, прослављеним глумцем, редитељем свјетског угледа, пјесником чије су стихове генерације училе напамет, познатим драматичарем, или сјајном оперском дивом. Успијева што  наступа господски, са респектом према чињеницама и личности која настоји у разговору са њим, да их протумачи, баш као што се, вјерујем, Екерман понашао према Гетеу и његовим ставовима“, поручила је Огњеновић.

Ваља истаћи, казала је Огњеновић, „да то нијесу разговори вођени да би се попунила новинска рубрика. Ничег пригодног нема у Павићевићевим питањима, никаквих ситних новинарских замки, нимало недоличне радозналости. Ништа од површне духовне кокетерије, да би, без обзира на озбиљност, читаоцима приредио и мало голицаве забаве, па и на рачун саговорника. Далеко од тога. Дијалог са умјетницима о умјетницима и другим стварима је за овог новинара, исувише одговорна интелектуална авантура, да би га ичему споља новинарски прилагођавао. Свако подешавање, или маневарски предумишљај, очигледно би по његовом мишљењу били чисти новинарски шверц. Судећи по текстовима интервјуа, то је њему заиста страно. Напротив, Павићевић је прави саучесник у дијалогу. Он тим дијалошким путем, ријеч по ријеч, питање по питање, на прави начин настоји да саговорнику помогне, да о себи и свом дјелу, открије и формулише суштинске ствари. Најприје истражује његова поетичка упоришта, као и ставове према умјетничким као и друштвеним сукобима и дилемама.“

„Павићевић је је заиста драгоцјен интервјуер, који саговорнике својим питањима наводи и инспирише да промишљају и она умјетничка упоришта, за која се на први поглед сматра да се подразумијевају. У таквим разговорима, ствара се извјесна аутопоетичка биографија и њихових оствареања што је уочљив резултат који чини, да је сваки његов интервју, далеко више од пуког новинарског написа. Такав дијалог непосредног свједочења има значај ријетког документа, али је истовремено и вриједно књижевно штиво, што најбоље говори, да му је право мјесто у књизи„, сматра  Огњеновић.

„Антологија оваквих интервјуа јесте својеврсни знаковник у коме су изнети и објашњени поједини горући умјетнички, морални и грађански постулати интервјуисаних умјетника, али истовремено и водич кроз сложене и изукрштане стазе знања и маште, сумње и увјерења, живота и наживота“, казала је  Огњеновић.

Познати српски књижевник и двоструки добитник НИН-ове награде Милисав Савић истиче да је Павићевићева књига интервјуа већ историја, јер је разговарао са, мање-више класицима од којих многих нема, док пјесникиња и преводилац Мира Хорват из Београда каже да је Павићевићева књига споменик једног доба, да је пројектована да траје и да ће јој вриједност са временом само расти.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: