Књига у времену глобалне глобе
1 min read
Пише: Мишо Вујовић
“Порез на глупост се не наплаћује”, каже народ, али се памет интезивно опорезује, опомиње време. Наше садашње – насушно.
На све што се прометује плаћа се порез. Тако каже закон, а закон се мора поштовати, мада нас је друг Тито учио “да се не треба држати закона ко пијан плота”.
Наравно ни књига, чак и под куполама сајма књиге, где су већ пар година обавезне фискалне касе, није изузета. У време комунизма књиге нису опорезоване осим шунда. Данас је шунд у истој равни са озбиљним делима што га на неки начин чини фаворитом. Такав недостатак слуха ствара и колективно стање духа.
Мањи издавачи, своја издања пласирају по књижарама комисионо у највећем делу, те немају потребу за увођењем фискалних каса што их не аболира од одговорности и драконски запрећених казни. Мада би овакве ад хок манифестације што је пракса у многим земљама, могле бити изузете, а приход опорезован на основу оствареног промета.
Порезници су се размилели по сајму књига пазећи да се неко не обогати на књизи која заједно са својом публиком полако одумире уступајући место новим видовима комуникације.
Вреди ли више писана реч!? Колико кошта књига а колико кутија цигарета? Колико се из тих буџета акцизних улаже у књигу? Уопште у културу? Насупрот кичу и субкултурном егзибиционистичком дилентантизму!!!
Ко данас зна за Данила Киша, још мање за Душана Савковића или песника Александра Секулића. Добрица Ерић је недавно отишао а и његова родољубива поетика интезивно кружи интернетом те још није уснуо у забораву.
Али набилдовану стероидно – силиконску гомилу са те-ве екрана сви знају, судећи по рејтинзима гледаности.
Пре пар година је победница једног ријалитија постала најчитанија списатељка сајма књига.
Кија Коцкар је исповраћала сурову истину коју џепароши судбине одавно кроје за мале главе и велике трбухе. Кија је саблазан а очеви нације и “моралне” иконе сваког режима никог не узбуђују.
Тако је у земљи где естрада царује, црни хумор са црним хроникама и катаклизмичним најавама ратује, где се са истом страшћу ватра гаси и распирује, где мировњаци звецкају оружјем, где се све дели на наше и њихове, обогаћене патриоте и преједене издајнике…
У земљи у којој је душа одавно постала шарени мехур, образ влажна марамица, реч средство обмане, књига јефтина роба, сајам књига вашар, књижевници моралне крпе, издавачи трговци књигама, дежурни пуританци се чуде што је старлета постала најчитанији писац вашара књига.
Где је ту књига, кога брига за знање и образовање, за нараштаје неотпорне на летњи пљусак, заражене отуђујућим справицама за виртуалну комуникацију из које црпе све.
Свет је утонуо у сутон и тоне у све дубљи мрак општег бесмисла. Нови поредак већ дуго припрема обрачун са традицијом, разбијањем свега што чини вертикалу човека и целокупне цивилизације.
Џепарење се наставља док не понестане народа.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
@ Kaciga,
Rumunija je po ulasku u NATO, osim raspale „odbrambene“ sile prepoznata po biblioteci na plaži ! nudističkoj koju je Država ponudila kao brend, jbt…
Unikatan u Evropi, tj. EU.
Njihov (rumunski) potencjal u postmoderni, prepoznat je po službi na NATO krstarenjima sa grčkim staffom, jbg..
Ciganska posla.
I pored svega navedenog, a sve je apsolutno tačno, za pohvalu je da Beograd i Srbija i dalje imaju najveći i najposećeniji sajam knjiga na ovim prostorima a i mnogo šire. Godišnja prodaja knjiga u Srbiji je najveća a po broju prodatih naslova i i po broju novih izdatih naslova godišnje daleko smo ispred čitave bivše Juge zajedno a jedina zemlja koja u čitavom regionu može da se poredi sa nama je Rumunija koja ima tri puta više stanovnika i takođe veliku književnu a i kulturu uopšte. Tako da u svom ovom crnilu ima i nekih pozitivnih stvari, naravno da na sve ovo što sam naveo utiče i cena knjiga u Srbiji koja je daleko najniža u regionu što je za pohvalu. Pisci iz regiona, pre svega mislim na naše govorno područje, ako misle da zarade neki dinar od knjiga koje napišu to jedino mogu da ostvare u Srbiji koja još uvek ima kako takvo tržište, u ostalim zemljama to više ne postoji. Obzirom na broj ljudi koji je ostao na ovom području gde se razume srpski jezik i obzirom na vreme u kome živimo, a koje je odlično opisao autor, knjiga u Srbiji i dalje ima svoj značaj a Beograd je i dalje centar književnosti za čitav region a da su vremena za knjigu dobra, nisu, da će biti bolje, teško.