Књижевне вечери Гојка Челебића о новој књизи Челебић: Говорне вриједности (1982-2022)

У организацији ЈУ Музеји и галерије Будве у суботу, 12. августа 2023. године, у 21 час на тргу испред Спомен-дома „Стефан Митров Љубиша” биће приказана пројекција 30-минутног филма Горана Перовића и Павла Бајазета о књижевном и сценском стваралаштву Гојка Челебића поводом јубилеја – 40 година ауторског рада.

Том приликом биће представљена и књига ЧЕЛЕБИЋ: ГОВОРНЕ ВРИЈЕДНОСТИ (1982-2022), приређивача др Радоја Фемића, која сабира критичке текстове настале о дјелу Гојка Челебића у посљедњих 40 година.

Гојко Челебић је завршио средњу школу на Цетињу. Студирао је на Правном факултету Универзитета у Новом Саду и у Подгорици. Затим је 1989. године дипломирао драматургију на ДАМУ (Праг, Чехословачка). Током дисидентског покрета у Источној Европи, кроз који се Челебић градио као творац сличних радова, од 1980-их режирао је бројне позоришне комаде дисидентских писаца и почео да објављује драме, поезију, кратке приче и романе. Такође је провео неко вријеме као студент у Прагу у Сцхауспиелхаусу у Берлину 1987. године, када је учествовао на семинару о Бертолту Брехту. Године 1989. одбранио је мастер у Прагу са тезом о Всеволоду Меиерхолду. Челебић је почетком деведесетих основао и режирао два антологијска пројекта. Прва је била збирка романа објављена у двадесет свезака, која представља антологију црногорских романа у 20. стољећу. Други, чији је он и творац, потпуна је антологија црногорске књижевности која се развија већ хиљаду година. Ова дјела су настала на четири језика: латинском, италијанском, српском и црквенословенском. Добитник је Тринаестојулске награде (2013). По књижевном позиву Челебић је романописац, каналишући традиционални европски филозофски роман. Ипак, његови књижевно-историјски интереси везани су за европски барок, а аспекте који се односе на јужнословенске језике и културу, посебно на оне који се односе на средњовјековни и барокни Котор. Најзначајнији утицај на његов књижевни развој, који је постао очигледан у његовом раду, био је амерички (и касније европски) хипи покрет. Поред тога, дисидентска литература као што су Милован Ђилас и Владимир Набоков, као и бројни писци његове генерације у Пољској, Немачкој и Русији били су веома значајни у процесу његовог умјетничког стваралаштва.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: