Књижевно вече Мироја Вуковића

У организацији Арт преса из Будве, у прес центру будванског хотела Tre canne синоћ су пред великим бројем присутних љубитеља писане ријечи, представљене књиге: „Читајући Његоша“ и друга књига „Писци, књиге, записи…“, пјесника и прозног писца Мироја Вуковића из Подгорице.

Проф др Синиша Јелушић је казао, да је очигледно, да је Вуковић, фасциниран простором пивског краја, поготово ријекама Пивом и Таром и једним дијелом Дрином и то је у добром дијелу његова опсесивна фиксација. За његово стваралаштво, такође је важно, још неколико других, важних димензија.

Јелушић је навео да историја има посебно мјесто у његовом књижевном поступку.

„Ту су мит и легенда, као и елементи фолклорне фантастике, што је посебно присутно у његовој књизи „Ја Тара“. Мироје Вуковић, такође његује један врло чист Вуковски израз и присутни су блистави описи Пивског пејзажа који окружује ријеке, гдје привилеговано мјесто заузима ријека Тара, која је по њему божанска супстанца. Она је, као што каже аутор Вуковић, основа свеколиког постојања и свеопштег поретка, који је за Вуковића, симбол човјекове душе и његове људскости. Она је симбол човјекоовог постојања и симбол живота, казао је Јелушић.

Књижевник и књижевни критичар Перивоје Поповић је, гооворећи о Вуковићевој књизи „Писци, књиге, записи“ казао, да је Вуковић, писац и непоколебљиви вјерник књиге и књижевне ријечи, припада ономе соју стваралаца, који умије са ријечима, који зна њихову вриједност, али и рањивости у посебно немилим контекстима.

„Има управо у тој позицији, нешто што Вуковића чини посебним и што му у бити много помаже, чега год се дотакне у књижевном дјелању. Њега ријечи воле и има се утисак, да му се саме намећу и не дају му да много погријеши, да се огријеши.
Није тајна, нема тајновања у неповјерењу – писци о којима пише Мироје Вуковић су заиста писци. Књиге о којима се записима оглашава Мироје Вуковић су заиста књиге“ казао је Поповић.

О Вуковићевом књижевном дјелу, говорио је и новинар и публициста Ранко Павићевић, док је изводе из његових књига, говорио драматург Милош Борета.
Мироје Вуковић, прве пјесме објавио је, далеке 1967. године у београдском „Чику“ и „Студенту“, а потом, у бјеловарском „Свитању“ загребачкој „Просвети“ и крушевачкој „Багдали“
Његов књижевни опус чине, четири збирке поезије, двије збирке приповједака, пет романа, једна књига есеја, пет књига аутобиографске прозе, двије књиге књижевне критике и три монографије, саопштио је организатор књижевне вечери.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: