Књижевно вече посвећено Кости Радовић

Коста Радовић је рођен 1936. године на Миочи у Пиви. Учитељску школу завршио је у Никшићу, а студије српског језика и књижевности у Београду. Био је први директор три основне школе у Пиви, потом секретар Културно-просвјетне заједнице Црне Горе, помоћник директора Центра за савремену умјетност Црне Горе. Иницијатор је и актер подизања споменика Жртвама фашизма Пиве. Утемељивач је Југословенских књижевних сусрета „Пјесничка ријеч на извору Пиве“ 1970. године, манифестација која већ педесет година траје непрекидно. Посљедњих година предано је радио на обнови Пиве, обнови манастира на Заграђу, спомен-капеле у Долима.

Аутор је преко тридесет књига поезије и прозе. Објавио је књиге поезије „Пива самогласна“ (1974), „Пслам о земљи“(1975), „За нови завичај“ (1976), „Просуто небо“(1978), „Изговор ума“(1979), „Повеља“ (на српском и енглеском, 1981), „Ребро земље моје“, „Страх од среће“ (1984), „Смрт живог врела“ (1987), „Повратич“ (1988), „Љубав се јавно каже“(1990), „Кућа код Христа“ (1994), „Извршење страха“ (изабране пјесме, 1995), „Везена тужбалица“ (2005), „Само(Антологија)“, (избор поезија, 2006), „Вечера за оба свијета“(2008), „Солжењицинова бројаница“ (2010), „Два свијета видиш један пјеваш“ (2012), „Страх од среће“ (2014); као и романе „Љетописна књига архимандрита Арсенија Гаговића“(1990), „Вртијељка“ (2003), „Богородичина књига“(2008); књиге кратке приче: „Успенска врата“ (1997), „Калуђерски мост“ (2012). Аутор је радио драме: „Убиство браће Тадић“, документарно-књижевне прозе: „Пива потоп“ (1998), „Сеоба манастира Пиве“ (2001), „Записи манастира Св. Богородица“ (2010) и путописне прозе „Путопис из Кине (1984).

Добинтик је награде Удружења књижевника Црне Горе за животно дјело ,,Марко Миљанов”, Такође добитник је и престижне награде „Печат Херцега Шћепана”, „Видовданске повеље”, „Макаријево слово”, „Златне повеље”, као и Ордена заслуга за народ са златним вијенцем.

Композитор Борислав Таминџић по стиховима Косте Радовића написао је велику кантату „Угарак тијела” о геноциду у Пиви 1943. године и „Љубав се јавно каже” о стријељању 1941. године у Краљеву.

Коста Радовић је био члан је Удружења књижевника Црне Горе, и члан Управног одбора Епархијског савјета Митрополије црногорско-приморске, Савјета Енциклопедије ЦАНУ. Почасни грађанин старе руске престојнице Суздаљ и града Краљева.