Ко ће бити добитник Нобелове награде за књижевност?

Ко је нови добитник Нобелове награде за књижевност, ко ће ове године први кроз капију славних? Одговор стиже у четвртак из Стокхолма, а одлуку Нобеловог комитета саопштиће у 13 сати стални секретар Шведске академије Петер Енглунд.

У последњих неколико дана светски медији и спортске кладионице почели су да дају велике шансе Норвежанину Јуну Фосеу, драмском писцу, романсијеру и песнику, као и Светлани Алексијевич, књижевници и новинарки из Белорусије. Помињу се као јаки кандидати и амерички писци, који већ двадесет година нису овенчани „Нобелом“. Њихову сталну репрезентацију чине: Филип Рот, Дон Делило, Џојс Керол Оутс и Томас Пинчон.

Остала имена којима се лицитира, добро су позната већ неколико сезона уназад: Јапанац Харуки Мураками, Сиријац Адонис, Израелац Амос Оз, Алжирка Асија Ђебар, Корејац Ко Ун, Канађанка Алис Мунро, Мађар Петер Надаш, Албанац Исмаил Кадаре, Холанђанин Сејс Нотебом, Кенијац Нгуги Ватионго… Ту су и вечити кандидати Кундера, Еко, Хандке и Ружди, мада су и њихови највернији навијачи изгубили сваку наду.

Просечна старост свих досадашњих добитника Нобелове награде за књижевност је 64 године. Најмлађи добитник је Радјард Киплинг, који је „Нобела“ добио 1907, у 42. години, а најстарија је Дорис Лесинг, која је 2007. награђена у 88. години. Највише лауреата рођено је 28. фебруара, чак осморо, односно 21. маја – седморо. Четири пута у историји, ову награду равноправно је поделило двоје аутора.

По устаљеном обичају, пола сата пре званичне објаве коју ће преносити цео свет, секретар Енглунд позваће телефоном добитника и саопштити му лепе вести. Жири за Нобелову награду, иначе, одавно је пресекао и између пет кандидата коју су ушли у најужи избор одлучио се за добитника још половином септембра, али име писца чува се као војна тајна.

Од 1901. године додељено је 105 Нобелових награда за књижевност, а најласкавије признање одбили су Борис Пастернак и Жан-Пол Сартр. Само дванаест дама, међутим добило је до данас Нобелову награду, па прогнозери истичу и тај податак, и тврде да је време да се, после Херте Милер која је 2009. постала нобеловка, опет награди женско књижевно перо.

Жири Нобелове награде за књижевност од пре неколико година упошљава више стручњака са задатком да прегледају рад аутора који пишу на неевропским језицима, у покушају да прошире обим награде. Потез је уследио после критике да је Шведска академија евроцентрична у свом избору лауреата: Европљани су добили седам од последњих десет награда. Највише награда, иначе, добили су писци који пишу на енглеском језику – 26, затим на француском и немачком – по 13, па шпанском – 11, шведском – 7, италијанском – 6, руском – 5, пољском – 4, норвешком и данском – по три, грчком, јапанском и кинеском – по две, а на листи језика који су заслужили по једну награду налази се и српскохрватски. ће бити добитник Нобелове награде за књижевност?

Ко је нови добитник Нобелове награде за књижевност, ко ће ове године први кроз капију славних? Одговор стиже у четвртак из Стокхолма, а одлуку Нобеловог комитета саопштиће у 13 сати стални секретар Шведске академије Петер Енглунд.

У последњих неколико дана светски медији и спортске кладионице почели су да дају велике шансе Норвежанину Јуну Фосеу, драмском писцу, романсијеру и песнику, као и Светлани Алексијевич, књижевници и новинарки из Белорусије. Помињу се као јаки кандидати и амерички писци, који већ двадесет година нису овенчани „Нобелом“. Њихову сталну репрезентацију чине: Филип Рот, Дон Делило, Џојс Керол Оутс и Томас Пинчон.

Остала имена којима се лицитира, добро су позната већ неколико сезона уназад: Јапанац Харуки Мураками, Сиријац Адонис, Израелац Амос Оз, Алжирка Асија Ђебар, Корејац Ко Ун, Канађанка Алис Мунро, Мађар Петер Надаш, Албанац Исмаил Кадаре, Холанђанин Сејс Нотебом, Кенијац Нгуги Ватионго… Ту су и вечити кандидати Кундера, Еко, Хандке и Ружди, мада су и њихови највернији навијачи изгубили сваку наду.

Просечна старост свих досадашњих добитника Нобелове награде за књижевност је 64 године. Најмлађи добитник је Радјард Киплинг, који је „Нобела“ добио 1907, у 42. години, а најстарија је Дорис Лесинг, која је 2007. награђена у 88. години. Највише лауреата рођено је 28. фебруара, чак осморо, односно 21. маја – седморо. Четири пута у историји, ову награду равноправно је поделило двоје аутора.

По устаљеном обичају, пола сата пре званичне објаве коју ће преносити цео свет, секретар Енглунд позваће телефоном добитника и саопштити му лепе вести. Жири за Нобелову награду, иначе, одавно је пресекао и између пет кандидата коју су ушли у најужи избор одлучио се за добитника још половином септембра, али име писца чува се као војна тајна.

Од 1901. године додељено је 105 Нобелових награда за књижевност, а најласкавије признање одбили су Борис Пастернак и Жан-Пол Сартр. Само дванаест дама, међутим добило је до данас Нобелову награду, па прогнозери истичу и тај податак, и тврде да је време да се, после Херте Милер која је 2009. постала нобеловка, опет награди женско књижевно перо.

Жири Нобелове награде за књижевност од пре неколико година упошљава више стручњака са задатком да прегледају рад аутора који пишу на неевропским језицима, у покушају да прошире обим награде. Потез је уследио после критике да је Шведска академија евроцентрична у свом избору лауреата: Европљани су добили седам од последњих десет награда. Највише награда, иначе, добили су писци који пишу на енглеском језику – 26, затим на француском и немачком – по 13, па шпанском – 11, шведском – 7, италијанском – 6, руском – 5, пољском – 4, норвешком и данском – по три, грчком, јапанском и кинеском – по две, а на листи језика који су заслужили по једну награду налази се и српскохрватски.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: