Ко ће оплакати обешеног дједа, крај обешеног сина, над обешеним унуком… породично стабло Србиново
Михаило Меденица
Пише: Михаило Меденица
Хоће ли ко данас пожалити род мој?
Има ли суза за српску крв, за страдалничке распете кости, за преклане вратове здравичара и косаца…?
За мртву мајку над мртвим дететом у мртвоме дому живога огња?
Ко ће оплакати обешеног дједа крај обешеног сина над обешеним унуком… породично стабло Србиново…
Ко ће над Сребреницом познати где су била српска села, у ком трну и шикари да запали свећу, који поток да прегази а да поток не јаукне, који камен да преврне а не преврне дроб старице располућене на двоје, на троје…
Колико је синова оплакала на толико располућена…
Писах и писаћу – лако ли је познати српска села над Сребреницом – нема их!
Где год се поглед отргне, устрчи и стане да завија – ту су.
Где то још папратиштима, трну, љутицу, омарима и копривишту можеш назвати: „Помаже Бог“ и да ти Богом одговоре…?
Где ледине, ветрови и камењари ране у Бадњаке и положајнике, а пуста гувна славе и преслављају свеце под недокланим иконама и распореним кандилима…?
Има ли суза за гробне ливаде и родне гробове?
Ништа ко кост Србинова не рађа…
Где је Господ посејао – звери су пожњеле, ал ко да отужи кад то је само Србин…?
Мајке рађају да имају за чим да наричу, јел да?
Не стигну да се нагледају очију кад већ стасале да их сабирају у крваве мараме…
Оне миразне, јер што је Српкињи девојачка спрема до црнине и тужбалице.
Има ли вас, овлашцени заступници јада, да данас застанете над јадом српским, да видите где шума крвари кад јој кору запарате, где птићи не узлећу из гнезда, где вуци зацвиле у болу и подвију репове, где се облаци наборају небом ко боре на лицу старца… старца распетог на плугове, на синове, на силоване снахе, недоречене псалтире и недопеване тропаре.
Има ли ко јецаја за неозорена јутрења, устрељене литургије, задављена причешца…?
Ко ће се, врли нељуди, данас успети до некошевине више Сребренице, тамо где је лако познати српска села – где год их не видиш ту су била, да пожали крв рода мог?
Пожалиће Србин и исплакати свачију рану, но његове ране никада никога болети неће…
За свачију сузу у оку имам коначишта, но хоће ли ико заплакати за селима рода мог…?
Онима више Сребренице, лако их је познати – где мислиш да си залутао у невиђбог – ту је Бог!
Где не видиш гробља – на гробљу си.
Где се саплетеш о пањ – саплео си се о праг Србинов!
Где се небо набора па попара – ту се преклани вратови Господом дозивају.
Где чујеш тишину ту се мајка синовима радује.
Где је трава прерасла човека – ту је Србин надрасто у вечност.
Пожали га, белосветски жалитељу, ко је над костима рода мојег заплакао – души је својој манастир подигао.
Питај где су српска села над Сребреницом, где год се са стидом загледају – ту су била, биће и довека.
Прочитајте још:
Парастос на гробљу у Братунцу за 3 265 убијених Срба из средњег Подриња
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Туга до неба . Сјећање , треба гајити сјећање . Да не бјеше историје „уз огеиште“ усташе би 1991. репризирале 1941. Најгоре је ако Срби прихвате да је :“Србе нормално убијати , зар не“ ! Наш пораз ће бити ако прихватимо „њихову истину“ којом су џелати постале жртве !
Hvala, Mihailo.
Za ljubav čega ćutati? Ovo nije lelek, ovo je škrgut, rođeni!
Nemojte izvrtati ono što se htjelo reći. Kažem ne treba ćutati ali treba da o tome govore kompetentni ljudi(opet podvlačim ne radi se o Mihailu) nego svaka šuša i maruša nariče, leleče, piše pjesme, pametuje po fejzbuku a kad bi trebalo otići krvariti gaće razbježali bi se mnogi kao i što su. To ne rade ozbiljni narodi. Nego se zna ko kosi ko vodu nosi. To je suština priče. Mi smo u realnom životu okruženi velikim problemima i zlom. I na to odgovoriti ozbiljno. Nije život rialiti program pa ko će se više istaći. Eto toliko. To je suština.
Господине Анонимни, Михаило никога не имитира већ гаји и развија свој поетско-приповедачки стил.Имајући љубав према истини и правди оплакује страдања свога рода али и победе и не да им да падну у мрак и заборав.Нама се највише обило о главу прећуткивање злочина над Србима ради братства и јединства. Цео свет мора да зна за ИСТИНУ и да погне главе пред србским жртвама. Више пута су срби гинули за европске идеале правде и једнакости и дали најбоље своје синове али видимо како нам захвалише лицемери. Ако Јевреји моду да инсистирају на Холокаусту имамо ваљда и ми право да споменемо своје ЖРТВЕ. А Ви ако знате неки бољи начин изађите из анонимности и јавно обзнаните. Овако само шкодите племенитој идеји. Свако добро од Господа.
Gospodine moj komentar nije bio upućen Mihailu. Bio je upućen pojavi. Ne slažem
se sa vama da će previše priče nekoga u nešto ubjediti pogotovu na zapadu. Da ne citiram sad Njegoša šta je rekao engleskom lordu. Kako onda tako i danas. Ja kažem da mi moramo obilježiti sve datume naših stradanja. Tim straanjima odati počast. Temama kao što je Kosovo položaj Crkve naše litijama itd.. Tim velikim temama da se bave velika imena. A stvarno pretjerivanje i što relče neko gore nekrofilijom na ivici morbidnosti treba prestati. Mladii ljudi moraju znati istoriju ali mi sad u ovim vremenima moramo se baviti njima i njihovim problemima kojih nije malo. Oni to shvataju zato su na litijama trudnice djeca u kolicima djeca sa ikonama mladiići i djevojke, naša budućnost. Dajmo šansu njima. Životu. Prestanimo samo o smrti govoriti. Uzmite Sveto pismo. Tamo se pominje samo život. Život i vjera. Hrist kaže : Ja sam došao život da dam i izobilje. Držimo se toga. Dajmo život našoj djeci. Dosta je kuknjave i leleka. I crnine. Razbježat će nam se mladi po svijetu. Osim istorije mora im se život ponuditi.
RADE TOMOV PIS MILET
rade jebote tomo!
ovo je užas! nekrofilno, mračno, morbidno…
može li se o Srbinu sloviti bez smrti?!
može I mora!
Ovi lelekači(ne odnosi se na kolumnistu samo) više štete nanose Srbima i srpskoj kulturi nego svi neprijatelji zajedno. Toliko sve zliorabe razni netalenti i skribomani da je to užasno opet kažem ne odnosi se na kolumnistu ali je neko otvorio ovu temu. Treba zaista da se na ovu temu otvorie okrugli stolovi i da se ovo prekine. Srbi su živ narod. Stradali su kroz vjekove i to je tačno. Ali ako se to stalno ponavlja obezvrjedjuje se. Žrtve, Kosovo i Crkvu (litije) treba zaštititi od netalenata. I u Srpskom narodu ima toliko mladih talentovanih umjetnika savremenih tema ali su ih protjerali ovi netalenti i umnožili su se kao pečurke poslije kiše. Sad su se okomiki na narod i litije. Ja ih zovem duhovni profiteri.
Vidiš mora da ponavlja i ponavljaće kako ti posprdno kažeš lelekači,lelekali za tobom i takvima kao ti psi lutalice,da se ne zaboravi i da se takvi zločini ne šapuću jer se šapat em ne čuje dovoljno daleko em izgubi brzo u odjeku vremena pa izostane upozorenje novim naraštajima.Ne kažeš lelekači kada muslimani,Hrvati i Albanci ponavljaju svoju verziju događaja iz dana u dan sa neshvatljivom upornošću ponavljajući neistine koristeći onu Gebelsovu hiljadu puta ponovljena neistina postaje istina,u našem slučaju to još dobije novu dimenziju jer jedan dio našeg naroda sam sebe ubijedi da smo krivci za sva zla ovog svijeta.Zaboravili su Srbi žrtve od 1912 do 1918,pa nam se taj zaborav vrati još gore 1941 do 1945,zaboravili su Srbi žrtve od 1941 do 1945 pa nam se to vrati 1991,pad RSK do Milosrdnog Anđela,pa smo i to zaboravili i desi se pogrom Srba na KiM 2004 i divljačko rušenje manastira i crkava.Zaboravili su Srbi da su nas ti saveznici saveznički bombardovali bez ikakvog vojnog razloga 1944 i 1945 da bi nas pogurali u naručje komunizma pa to ponoviše 1995 i 1999 da nas istrgnu iz socijalizma.E vidiš ABNORMALNI zato neko mora biti žvizdač, ponavljat i lelekat ne nad onima kojih više nema nego je taj lelek tvoru morbidni žalost za nama živima da mi ne zaboravimo i ne budemo zaboravljeni.Vrhunac zaborava je kada Albanci snimaju film o tome kako su ih Srbi otimali,vadili i prodavali organe,vrhunac zaborava je kada je pokojni Ferhat Dinoša tražio malu sobu za Albance u Crnoj Gori i dođoše do toga da za sada stidljivo traže da im se i Kuči predaju.
Beskonačno ponavljanje gubi efekat. To svaka logika nalaže. Postoje ozbiljni ljudi i pisci koji obrade teme a ovi duhovni profiteri kažem nanose ogromnu štetu srpskom narodu i srpskoj kulturi. Bećković je rekao :Kosovo je najskuplja srpska riječ. I šta treba svaki dan da nam neko prepjwvava i Njegoša i Bećkovića. Da nam pojašnjava. Te vrste pameti imamo i previše. Ima izreka – svaka dobro opjjevana pobjeda gora je od poraza…
Ja ne želim nikoga da vrijedjam ali kod nas svaki pismen čovjek želi da bude ako ne može Njegoš onda bar Bećković
I šta na kraju ispadne. Ništa. Kalaburma i kalakršma. Kao ozbiljan narod svoje krupne teme ostavimo velikim piscima i ljudima. Nije svaka profesorica koja voli poeziju Desanka. To ja kažem gos. Bez namjere da nekog vrijedjam.
dome gedzovanski janjicari…vi koji ste se pogedzovanili u zadnjih trideset godina … umrli ste u dusama vasih roditelja….
Куш було.
Срамото звјериња! Ти не можеш умријети чак ни у родитељској души, копиле. Не зна се ко су ти ни отац, ни мајка! Нађен си на улици, напуштен, СРБИНУ се сажалило, па одхрани сироту, за своју срамоту. Неће више, не надај се срамото, монтепркнашка.
? ? ?
А ти смраду ниси раде томов, ти си магарац смрдљуви томов – јебо ти пас матер курву која те окотила! Фуууууууј!
Mi Srbi bi trebali izvršiti opelo nad svojim mrtvima i početi živjeti sad i ovdje.