Ко хоће да живи нек мре, Ко хоће да мре нек живи!
Гаврило Принцип
Једини сачувани литерарни рад Гаврила Принципа су ови стихови које је песник урезао у металну чинију док је тамновао у Терезину.
Када је схвратио да му се крај ближи и да из тамнице никада изаћи неће, Принцип је ове стихове, како се тврди, урезао ноктима или кашиком на лимену чинију.
Песма је први пут објављена 17. марта 1919. године, после Првог светског рата, у „Звону“, под насловом „Сарајевски атентат 1914″.
Тромо се време вуче
И ничег новог нема,
Данас све ко јуче
Сутра се исто спрема.
И место да смо у рату
Док бојне трубе јече,
Ево нас у казамату,
На нама ланци звече.
Сваки дан исти живот
Погажен, згњечен и стрт.
Ја нијесам идиот –
Па то је за мене смрт.
Ал’ право је рекао пре
Жерајић соко сиви:
Ко хоће да живи нек мре,
Ко хоће да мре нек живи!“
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Gavrilo Princip – i pjesnik.
Kompletna ličnost.
NIKADA PREPLASENI ZAPADNI VLADARI NE BI POSTAVLJALI BAJDENA I SLICNE DA NIJE GAVRILA IZ GRAHOVA BOSANSKOG BILO …I DANAS IM STRAVU ULJEVE U KICMU I SIRE …SVI KOJI NISU NAJUTICAJNIJI A PREDSEDNICI IL PREMIJERI NEK GAVRILU ZAHVALE …