Ко изда Русију, издаће и Србију!

Пише: Александар Ђурђев, посланик и Председник Српске лиге

Судбине Русије и Србије су као спојени судови, томе нас је научила наша велика и изазовна историја, јер кад год је патила Србија, патила је и Русија и обрнуто, наши успони и узлети су неретко били истовремени. То свакако не чуди узевши у обзир чињеницу да имамо заједничке непријатеље, које данас наша руководства из куртоазије називају партнерима, као и то да смо били на истим странама у свим ратовима, од руско-турских односно српско-турских па све до Првог и Другог светског рата.

Русија се данас налази пред највећим испитом 21. века који је историја, по вољи Божијој, ставила пред њу. Приморана да брани голи опстанак руског и православног народа Украјине, који су неонациситичке хорде из Кијева подржане од стране отуђених центара моћи колективног Запада (отуђени, јер видимо да сви избори и анкете показују да народ тамо не жели ни Шолца ни Макрона ни Бајдена) желеле да протерају или побију. Као и небројено пута кроз историју, од тевтонских витезова, преко Наполеона, до Хитлера, Русија је и данас на бојном пољу сама против оних који желе да је униште, да је избришу са мапе света, њене ресурсе распродају, а њене грађане поробе. Нема, међутим, места ни песимизму ни очајању, јер ће руски народ, као и до сада, успети да пронађе скривену унутрашњу снагу и обрачуна се са унутрашњим и спољним непријатељима.

Отварање руског фронта на истоку Европе носи са собом и тињајућу опасност од отварања српског фронта овде на Балкану. Довољно је навести само један пример. Наиме, Аљбин Курти, најагресивнији експонент западних центара моћи у нашем региону, упорно покушава да Србију и српски народ увуче у рат са НАТО пактом својом опаком тезом да је он балкански Владимир Зеленски, а да је председник Србије Александар Вучић балкански Владимир Путин. Видимо, дакле, да и наши најљући непријатељи добро знају да ко су нам једини и искрени пријатељи. Зна ли то, међутим, наша политичка и интелектуална елита? Србија је и даље једина европска земља која није увела санкције Русији и у којој нема места прогону и забрани свега што је руско. Зашто је онда баш сада, две и по године од почетка рата у Украјини, кренула брутална кампања у делу домаћих медија о томе како се руски званичници оглашавају против потеза које вуче српска власт, да долазе тајно у Србију, па чак и да руски председник не жели да разговара са српским? Због чега се све више говори о продаји српског оружја Украјини и потенцира на томе да оно служи за убијање руског народа? Зашто се све више фаворизује сарадња Србије не само са Европском унијом и земљама Запада појединачно, већ и са НАТО пактом, са којим је недавно одржана војна вежба ,,Платинасти вук”, а критикује Српско-руски хуманитарни центар у Нишу? Треба ли да подсећам да је Русија недавно гласала против резолуције о измишљеном геноциду у Сребреници, да је спречила такву сличну резолуцију припремљену од стране Британаца 2015. године, као и на то да нам је Русија пружила највећу помоћ у кампањи отпризнавања тзв. Косова?

У тешким временима која су пред нама, где поново покушавају да нам навуку лудачку кошуљу геноцидног народа, да нам отму Космет и Републику Српску и протерају наш народ одатле и где желе да нашу децу претворе у јањичаре НАТО који је ту исту децу 1999. године бомбардовао не смемо имати нимало сумње око тога ко су нам пријатељи, а ко непријатељи. Бити на страни Русије данас значи бити на страни Србије сутра, слика пред нама је потпуно црно-бела, а не сива како неки желе да је представе. Не сме српска рука увести санкције Русији, продавати оружје за убијање њеног народа и слати једног дана српску децу на руски фронт. Нисмо то допустили да нам учини злотвор над злотворима звани Хитлер, не смемо дозволити да то од нас направе пајаци и медиокритети који владају Западом данашњице. Ко уведе санкције Русији данас увешће санкције Срба у Републици Српској сутра. Ко одбије да се виђа и разговара са Русима данас, одбиће то исто када су у питању Срби са Космета сутра.

Ко прода оружје руским непријатељима данас, продаваће га српским непријатељима сутра као што је на срамоту чињено 1990-их. Све што је и иза и испред нас као државе и народа стаје у једну реченицу – ко изда Русију данас, издаће Србију сутра!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: