Ослободилац Београда: Ко је био војвода Петар Бојовић

Ослободилац Београда, српски јунак и војвода Петар Бојовић рођен је на данашњи дан давне 1858. године.

Као питомац Артиљеријске школе учествовао је у Српско-турским ратовима од 1876. до 1878. године, а у Српско-бугарском рату 1885. године истакао се храброшћу у борбама на Врабчи, Сливници, у Драгоманском теснацу, код Пирота и Цариброда.

У Првом балканском рату 1912. и 1913. године, као начелник Штаба Прве армије изузетно је допринео победама над Турцима у Кумановској и Битољској бици. У Другом балканском рату 1913. пробио је бугарске положаје на Рајчанском риду, што је одлучило исход и Брегалничке битке и рата.

У Првом светском рату командовао је Првом армијом 1914. године, у Церској бици и ослободио Шабац, а дужност није напустио ни после рањавања.

После мучког напада Бугара 1915, са неупоредиво слабијим снагама спречио их је да продру на Косово, што је омогућило одступање српске армије преко Албаније.

У јануару 1916. је, уместо оболелог војводе Радомира Путника, постао начелник Штаба Врховне команде и организовао је пребацивање војске на Крф и у Бизерту, а од септембра до новембра 1916. године руководио је офанзивом у којој су заузети Кајмакчалан и Битољ.

Због неслагања са савезничком командом о ширини фронта додељеног српској војсци, у априлу 1918. године је смењен и постављен за команданта Прве армије, која је после пробоја Солунског фронта заузела Велес и Овче поље, код Куманова разоружала Бугаре, продужила гоњење бројчано јаче немачке Друге армије и разбила је јужно од Ниша без помоћи савезника, који су заостали 200 километара.

На челу Прве армије 1. новембра 1918. је ослободио Београд.

Ко је убио војводу Бојовића?

Крајем Другог светског рата у Србију је дошла друга идеологија и “гвозденом гумицом” покушала да обрише комплетну историју овог народа. Хероји нису били хероји, победе нису биле победе, а и поштовање се изгубило негде успут.

Петра Бојовића је 20. јануара 1945. претукла група партизана који су дошли да га принудно иселе из његове куће у Трнској 25, у Београду. Према једном од сведочења, овај срамни догађај изгледао је управо овако:

“Брозови ‘ослободиоци’ упадају у кућу војводе Петра Бојовића у Трнској улици под бројем 25. Много им се допада та кућа: радо би се уселили. Кад су ушли, примећују војводин мундир преко столице, а на столу војводину шапку. Већ и сама чињеница да је Бојовић био ‘краљев војвода’ довољна је да ‘ослободиоци’ примене силу. Најпре шутирају његову војводску шапку, а потом, после грубих речи, насрћу и на слабашног војводу, на завршници девете деценије живота. Војводин син Добросав скаче да заштити оца, али је савладан снажним ударцима и убрзо потом биће упућен у робијашницу Сремске Митровице.”

Од повреда задобијених током батинања војвода је ускоро преминуо, а његово тело је на Ново гробље пребачено таљигама.

Како би спречили давање почасти једном од највећих јунака српске историје, комунисти су на Радио Београду објавили вест да ће свако ко покуша да дође на сахрану војводе Бојовића бити ухапшен и кривично гоњен.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: