Ко је Дарко Елез и шта све може да открије

Дарко Елез (41) у цјелости је признао кривицу и осуђен је на 15 година затвора за кривична дјела за која га терети оптужница Тужилаштва Босне и Херцеговине у предмету „Лутка“, пише Курир.

Сматра се да би његово свједочење могло да ријеши најмање четири убиства која су се догодила у Србији, наводи Курир.

У БиХ се вјерује да би он могао да проговори о многим нерасвијетљеним убиствима, као што су нереијшени случајеви Леутар, Југовић, Делалић, Торлаковић, Вукелић…

Елез је својевремено довођен у везу са неким од ових убистава, али није било конкретних доказа. Уколико није директни починилац, сада кад је ријешио да говори, могао би да подијели своја сазнања о тим злочинима, наглашава Курир.

Атентат на замјеника министра унутрашњих послова Федерације БиХ Јоза Леутара, који се десио 16. марта 1999. године, никада није расвијетљен. Леутар је цијели живот радио у полицији, а по успостављању Федерације БиХ именован је за замјеника министра унутарњих послова у Влади БиХ, гдје је радио до атентата у којем је тешко рањен, после чега је преминуо у сарајевској болници Кошево 28. марта 1999. године.

Јозо Леутар убијен је у сарајевском насељу Циглане, у центру Сарајева, а истрага у којој је учествовао и амерички ФБИ показала је да је у његов аутомобил постављен експлозив. После двије године суђења, Кантонални суд у Сарајеву ослободио је шесторицу оптужених. У новембру 2002. године ослобођени су Доминик Илијашевић Цомо, Зоран Башић, Жељко Ћосић, Јединко Бајкуша, Иван Андабак и Маријо Миличевић. Налогодавци и починиоци овог злочина још нису нађени.Атентат на власника и главног и одговорног уредника бањалучких „Независних новина“ Жељка Копању изведен је 22. октобра 1999. у Бањалуци. Копања је настрадао од екплозивне направе постављене испод његовог аутомобила. Успио је да преживи, али је изгубио обје ноге. У истрагу се укључио и енглески Сцотланд Yард. На основу трагова закључено је да је атентат почињен мином већег калибра која је активирана на даљински управљач. Ни после 13 година, налогодавци и починиоци нису нађени, наглашава Курир.

Налогодавци и починиоци

Генерални директор осигуравајућег друштва „Јахорина“ Ристо Југовић убијен је 10. марта 2002. испред породичне куће на Палама. Три дана прије смрти он је у Бањалуци одржао конференцију за новинаре на којој је објавио да ће бити убијен и да се против њега у Републици Српској води „хајка“ и да је изложен константним политичким, полицијским и медијским притисцима. Ни овде налогодавци и починиоци нису нађени.

Ратни заповједник јединица Армије БиХ у Сарајеву, послератни спортски радник и власник угоститтељских објеката Таиб Торлаковић убијен је 16. јануара 2004. Бомба која га је усмртила била је постављена испод сједишта аутомобила којим се возио од Вогошће према Сарајеву, а експлодирала је у насељу Ступ. У медијским извјештајима, овај случај окарактерисан је као резултат сукоба сарајевског подземља. Непознати су, такође, налогодавци и починиоци, истиче Курир.

Продаја дроге као одскочна даска

Групу Дарка Елеза, који има држављанства Србије и БиХ, истражитељи обије државе оцјењују као једну од најзначајнијих на Балкану. Као његови сарадници означени су Насер Кељменди и Бојан Цвијан, бивши начелник криминалистичке полиције у ЦСБ Источно Сарајево.

Елез је каријеру почео са шверцом цигарета, затим оружјем, крађама и препродајом возила, а у хијерархијској љествици подземља попео се када је организовао продају дроге.

Робијао у Сремској Митровици

Дарко Елез ухапшен је 2009, а следеће године Специјални суд у Београду осудио га је због шверца марихуане из Србије у БиХ, покушаја изнуде и фалсификовања докумената на девет година затвора. Он се спомиње и у оптужници која је подигнута против Насера Кељмендија за организовани криминал, убиство и шверц дроге.

– Елез је добио условни отпуст 10. новембра 2017. године. Осуђен је био на казну затвора од девет година, а на издржавање казне у затвор у Сремској Митровици ступио је 1. септембра.2009. године – рекли су у Министарству правде Србије.

Неријешен је и случај Рамиза Делалића Ћеле, бившег команданта Девете брдске бригаде Првог корпуса Армије БиХ. Током агресије на БиХ, Делалић је активно учествовао у одбрани земље, а остао је познат као један од најутицајнијих чланова сарајевског подземља. Убијен је 2007. године у Сарајеву. Држављанин Србије Лирим Битићи, звани Сврка и још једна особа чији је идентитет полицији делимично познат, осумњичени су за убиство Рамиза Делалића. Ту је информацију потврдио је и МУП Сарајевског Кантона. Осумњичени су још у бјекству. Ћело је, иначе, био велики пријатељ Жељка Ражнатобвића Аркана..

Још једно неријешено убиство је случај Бориса Говедарице, једног од вођа криминалних кланова, којег су нападачи изрешетали хицима из аутоматског оружја, док је својим возилом излазио са паркинга тржног центра „Том“ у Источном Сарајеву. Говедарица је прије тога сумњичен за двоструко убиство на Јахорини. Заједно са Ђорђем Ждралом и Мирославом Шкобом био је оптужен за убиство брачног пара Тодоровић на Палама 2004. године, наглашава Курир.

Кобне експлозије

Инжињер из Бањалуке Милан Вукелић убијен је у експлозији ауто-бомбе у бањалучком насељу Старчевица, недалеко од МУП-а Републике Српске, 06. новембра 2007. Вукелић је, прије него што је убијен, јавно говорио о криминалу у Заводу за изградњу Бањалуке и милионској пљачки за коју је је оптуживао градоначеника Бањалуке Драгољуба Давидовића, директора Завода Чеду Савића и власника фирме „Интеграл Инжињеринг“ из Лакташа Слободана Станковића.

У експлозији кафића на Палама 30. јануара 2008. убијен је Владимир Влатко Мачар, који је у неколико наврата био хапшен под сумњом за умијешаност у убиства на подручју Источног Сарајава. У склопу истраге против Зијада Турковића, којем се на Суду БиХ суди за тешка кривична дјела, истражни тим Тужилаштва БиХ дошао је до доказа да је Турковић наручио убиство Мачара.

Тужилаштво БиХ, да подсјетимо, подигло је у августу 2013. године оптужницу против 32 особе у предмету „Лутка“ која се односи на једну од највећих организованих криминалних група у постдејтонској БиХ. Дарко Елез, означен као вођа ове криминалне групе, ухапшен је у децембру прошле године у Србији по међународној потјерници БиХ. Касније је изручен у Сарајево, подсјећа Курир.

Дарко Елез је по својим злодјелима нашироко познат на Балкану, а његова холивудска крими-каријера постала је још занимљивија кад је у групу увео једну мисицу и то, како се причало, да би убио кума Ђорђа Ждрала.

Елез је рођен 1980. године, а кривична дјела почео је да ниже одмах након рата. Био је оптужен за покушај убиства свог кума Ђорђа Ждрала, због чега је за њим била расписана потјерница, истиле Курир.

Холивудска прича Дарка Елеза и Ђорђа Ждрала почиње иза решетака, када су се упознали у босанском казамату у коме је Ждрале завршио због убиства супружника у БиХ. Толико су постали блиски да су се, по изласку на слободу, чак и окумили.

Двије крими групе

Своје односе додатно су „учврстили“ формирањем двије крими групе које су дјеловале на територији Источног Сарајева, а бавиле су се крађама и разбојништвима, али и отмицама, пуцњавама и убиствима…

Узајамно су се поштовали, а сарајевски инспектори и данас препричавају да су дијелили исте особине – добру организованост и суровост. Причало се и да је Ждрале имао добре полицијске везе, али да је и поред тога често био привођен на разговоре.

По изласку из затвора у прољеће 2006. Ждрале се обратио куму Елезу за помоћ, да га „погура“ док се не снађе пошто је дужи временски период био иза браве. Тражио је да му Елез да дио новца који је претходно добио пљачком једне банке.

– Елез је то схватио као извјесни вид рекета, одбио је захтјев и од тог момента они више нису у добрим односима. Ђорђе је наводно наредио Елезу да се исели из Источног Сарајева и од тада почиње њихов сукоб – испричао је својевремено један сарајевски инспектор.

Нјихов однос постао је још замршенији кад се у њихов живот умијешала некадашња мис БиХ Слободанка Боба Тошић, чије име и данас стоји на потерници Интерпола.

Слободанка је Ждрала упознала одлазећи у посјету свом деди у затвор. Убрзо се упознала и са Елезом. После сукоба 2006. године, Слободанка је у СМС поруци замолила Ждрала да је одвезе код другарице по скрипте, што је он и учинио. Кад су дошл, изашла је из аутомобила, а двије особе пуцале су на ауто у ком је остао Ждрале.

Ранио нападача

Ждрале је извукао живу главу само захваљујући томе што се пушка једном од нападача заглавила. Узвратио је хицима и ранио Страхињу Рашету, који је по оптужници која је касније подигнута, добио задатак од Елеза да га ликвидира. Рашета је двије године касније погинуо кад је покушао да постави експлозив испод возила. Иако рањен, Ждрале је успио да оде до оближњег кафића, чији је власник његов пријатељ, а потом у болницу у којој је провео само једну ноћ, страхујући за свој живот, наводи Курир.

Тошићева је ухапшена у полицијској акцији „Лутка“, заједно са припадницима групе Дарка Елеза. Занимљиво је да је Апелациони суд потврдио ослобађајујућу пресуду којом је Елез ослобођен оптужби за подстрјекивање на убиство Ждрала.

У оптужници је писало да је наредио убиство свог кума Ђорђа Ждрала, познатог криминалца из Сарајева који је 2010. осуђен на 20 година због убиства начелника управе полиције Републике Српске Лјубише Савића Маузера.

За убиство Ждрала ангажован је Рашета који је био члан шабачке групе, криминалне организације која се бавила убиствима, изнудом, производњом и шверцом дроге, пише у оптужници. За тај задатак он је у октобру 2006. илегално прешао српско-босанску границу надомак Лознице и упутио се у кафић „Спорт“ испред кога га је сачекао Ждрале.

Познаваоци прилика у БиХ тврде да је Ждрале, иако се не истиче у јавности, и даље веома опасан и да за њега ради око 120 његових „војника“, закључује Курир.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: