Ko je Luka Bojović?

Beograđani i ostali koji su prolazili Vračarom, jednim od elitnih delova Beograda, obradovali su se kada je otvorena pekara „Bojović“. Na uglu ulica Kneginje Zorke i Njegoševe nikla je moderna velika pekara prepuna raznih đakonija, koja je uvek i u svako doba imala sveže proizvode. Nemali se broj mlađarije tu okupljao noću naročito da posle izlaska pojede nešto dobro. Od trenutka kada je počela da radi oni iz kraja su znali da je to Lukina pekara, Luke sina Vuka Bojovića upravnika beogradskog Zoološkog vrta. O tome kako je on došao do tog unosnog posla i na koji način je otvorio tako skupu pekaru nije bilo previše pitanja.

Luka Bojović, poznatiji kao „pekar“ devedesetih godina, bivši je pripadnik Srpske dobrovoljačke garde, a bio je i saradnik pokojnog Željka Ražnatovića Arkana. Juče se vratio u Srbiju nakon desetogodišnjeg izdržavanja zatvorske kazne u Španiji.

Bojović je uhapšen 10. februara 2012. godine u Valensiji, a osuđen je na 18 godina zatvora zbog organizovanog kriminala. Za falsifikovanje isprava mu je izrečena kazna od tri, za zločinačko udruživanje pet, a za posedovanje oružja deset godina zatvorske kazne.

Prva pucnjava za koju se vezuje Bojović je incident tokom devedesetih godina u tada čuvenoj diskoteci „Trezor“. Luka je zbog toga 1998. godine pravosnažno osuđen na tri meseca zatvora zbog napada na policajca. Međutim, Bojovića je pomilovao tadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović.

Prisustvo Luke Bojovića u različitim događajima opisanim na stranicama „crne hronike“ i u internim istražnim dokumentima srpske policije je dugotrajno. On se pominje prvi put pre više od petnaest godina kada je, navodno, kao mlad momak, jedan iz ekipe Željka Ražnatovića Arkana, bio umešan u pucnjavu u kojoj je ustreljen Mihajlo Divac. On je u godinama rata bio pripadnik Srpske dobrovoljačke garde, a iza toga se posvetio raznim poslovima iz kriminalnog miljea. Početak i rast uz komandanta Arkana trajno će obeležiti njegovu karijeru. Posle likvidacije mentora izgleda da je Bojović snažno pokušavao da se osveti nekim ljudima koji su mogli da budu vinovnici tog ubistva, ali i da je nastavio da radi na onim poslovima koje je Arkan ustanovio. Uz njegovo ime se vezuju ubistva, otmice i poslovi sa drogom. Nekoliko je godina bio aktivan na „zapadu“. Neki izveštaji pokazuju da je radio sa većim kriminalnim preduzećima u Evropi na poslovima trgovine drogom, prostitucije, otmica. Za njim je holandska policija raspisala međunarodnu poternicu zbog sumnje da je organizovao likvidaciju Srđana Miranovića u Podgorici 12. januara 2006. godine. Kao mogući naručilac pominjao se Vilijem Vim Holeder, 48, poznati holandski mafijaš svetske reputacije, koji se „proslavio“ zbog otmice multimilionera Fredija Hajnekena 1983. godine. Pored ovoga, zanimljivo je da ga je „tražila“ američka policija zbog ilegalne trgovine životinjama.

Luka Bojović, čovek koji u Španiji bio osuđen zbog zločinačkog udruživanja, a kojem je u Specijalnom sudu u Beogradu bilo suđeno zbog optužbi da je rukovodio grupom koja je nasledila Zemunski klan, od juče bi trebalo da se nađe na slobodi.

Bojoviću se sudilo i u Beogradu. On se teretio da je predvodio grupu koja je nasledila Zemuski klan i koja je počinila tri ubistva i dva pokušaja ubistva. Najjači adut Tužilaštva za organizovani kriminal u ovom sudskom postupku bilo je priznanje Sretka Kalinića, takođe nekadašnjeg člana Zemunskog klana. Kalinić, koji je u tom trenutku već izdržavao kaznu od 40 godina zbog ubistva predsednika Vlade Zorana Đinđića i drugih zločina Zemunskog klana, je priznao izvršenje dela, okrivivši Bojovića da je rukovodio grupom. Kako je stajalo u optužnici, Bojović je odbeglim Zemuncima pomagao pri skrivanju, obezbeđivao im novac, lažna dokumenta i mesta stanovanja, a oni su zauzvrat izvršavali njegove naloge, među kojima je i niz ubistava.

Ipak, sudsko veće je na kraju oslobodilo Bojovića krivice, nalazeći da iskaz Sretka Kalinića nije bio dovoljan dokaz za osuđujuću presudu. Osim ovog postupka, nijedan drugi se nije vodio protiv Bojovića.

„Protiv Luke Bojovića se u ovom trenutku u Republici Srbiji ne vodi krivični postupak, niti postoji krivična sankcija koja mu je izrečena i koju Bojović treba da izdržava“, saopštilo je nedavno Ministarstvo pravde.

Da će se Bojović nakon više od deset godina vratiti u zemlju postalo je jasno početkom novembra kada je Ministarstvo pravde saopštilo da ih je Ambasada Srbije u Madridu obavestila da je Generalna policijska uprava La Korunje pokrenula njegov postupak proterivanja.

Pripadnici MUP su Bojovićeva pratnja od trenutka kada su ga španske vlasti pustile iz zatvora. Bojović koga opisuju i kao “najvećeg mafijaša Balkana” doputovao je u Srbiju redovnom avionskom linijom.

“Dokumenta Luke Bojovića su istekla tokom izdržavanja zatvorske kazne i nisu više važeća”, prenose mediji.
On je imao i državljanstvo Bosne i Hercegovine, ali ga se odrekao pre desetak godina.

Dok je boravio u zatvoru, preminuo mu je otac Vuk Bojović, dugogodišnji direktor beogradskog Zološkog vrta, a 2013. godine ubijen mu je mlađi brat Nikola, koji nije imao nikakve veze sa kriminalom. Veruje se da će Luka Bojović obići očev i bratov grob pre odlaska iz Srbije.

Povratak Bojovića

Sa puštanjem i povratkom Bojovića pojedini analitičari najavljuju krvavi pir u podzemlju. Luka Bojović se vraća u zemlju u trenutku rata između škaljaraca i kavčana, a tome se pridodaje i navodna Bojovićeva želja za osvetom. Činjenica je međutim, da grubo rečeno, izvorni neprijatelji Bojovića više nisu među živima. Spekuliše se međutim, da lista za odstrel uvek postoji i da će Bojović želeti da osveti smrt kuma Dragoslava Miloradovića, advokata i prijatelja Dragoslava Miše Ognjanovića, ali i saradnika Siniše Milića Bosketa.
Bojović u Beogradu ima majku i sestru, ali prema nezvaničnim navodima zbog sigurnosti izvesnije je da će vreme u Srbiji ipak provesti u ‘štek stanu’. Povratak bosa Bojovićevog ranga uzdrmao je podzemlje i poslednjih dana se spekuliše da bi u Srbiji mogli da se okupe i njegovi saradnici. Među prvima to je Filip Korać, koji slovi za Bojovićevu desnu ruku. Korać je od juna ove godine na uslovnoj slobodi nakon presude u Zagrebu za falsifikovanje hrvatskog pasoša.

Vuk

Posle Lukinog hapšenja u Španiji, Vuk se razboleo, a o njemu je najviše vodila računa ćerka Marija. Dok je bila odsutna, o njemu je brinuo Nikola koji je ubijen hicima iz automatskog oružja u Ulici carice Milice, aprila 2013. godine. Godinu dana kasnije, u septembru, Vuk Bojović je preminuo. Njegova ćerka je rekla da se to dogodilo u snu, od tuge za sinovima.

Ovako je Vuk govorio o svom sinu Luki:
– Jednog dana osvanula je vest da je uhvaćen Luka Bojović, veliki kriminalac – započeo je priču ističući kao posebno važnu činjenicu da je to javnosti saopštio tadašnji ministar policije.

On je izašao i izbljuvao takve stvari koje su apsolutno sve bile netačne ili nedokazane, ja ne znam. Možda sam ja grešan. Onda su uhapsili Luku i od svega toga, to je on pričao, o nekom silnom oružju, za tihe likvidacije, o bespilotnim letelicama… nebuloze. Znači sve gadosti ovog sveta, izuzev, preskočio je samo gusarenje u Somaliji, to nije pomenuo.

– Luki nisu našli na splavu, na ulici, u kafani pištolj, nego su mu našli kući pištolj i mislim da ga je čak dobio od države kad je bio na ratištu. I našli su mu falsifikovanu ličnu kartu. Odmah su ga osudili i on je osuđen na 15 meseci zatvora – ispričao je direktor zoološkog vrta i dodao da je uhapšen u stanu u Beogradu i to kada mu je došla supruga iz Španije. Tom prilikom je otkrio i da je odležao osam meseci pa da su ga posle pustili i da je odmah otišao u Španiju.
– Luka nije cvećka, da se razumemo. Luka nije ni kriminalac kakvim ga predstavljaju. Mnogo više kriminalaca sedi i vodi mnoge važne stvari kojima Luka nije do članka – pa nastavio:- Ja sam našao u španskim novinama da piše da je Luka Bojović opasan kriminalac, da je on osmislio i finansirao ubistvo Đinđićevo. Ja ne mogu da se zakunem da li je Luka znao ko je Đinđić uopšte, da li je to njega interesovalo ili nije, on i taj Vlada Milisavljević. E sad, njemu pripisuju… Nikola pokojni, brat Luke Bojovića jednog od vođe zemunskog klana. Kakvog crnog zemunskog klana? Kao u antičkoj mitologiji. Ja ne znam koliko njih je ubijalo taj zemunski klan.
– Pokušao sam i ja da budem detektiv. Od svih tih on je znao tog Vladu Milisavljevića koga zovu Budala. Znam da Luka nije imao nikakav klan, jer je Luka uvek bio individualac.
– Ja znam kako sam vaspitavao Luku. Pa ja znam da Luka, evo ruku ću da stavim u vatru, da nikad nijednog normalnog i čestitog i poštenog čoveka nije popreko pogledao. A kakve je jezike, kakvu je komunikaciju imao sa tim lopinama, tim reketašima i tako – ja to ne znam. Znam samo da se od njega užasno, užasno plaše. Šta je to kod njih – ja ne znam. I ovde i u Crnoj Gori. E tu je sad, ušli su u koaliciju, tu se mnoge prljave stvari dešavaju, ali ja verujem onaj gore gleda, Svevišnji…

Da je Vuk preminuo, Luki je saopštila njegova sestra Marija, i to dok se nalazio u ekstradicionom pritvoru u Madridu:

– Kada sam mu rekla da je otac umro, ćutao je, uzdahnuo i samo je tiho kazao da je umro kao pravednik, dok je spavao… Mnogo mu je žao. Posebno mu je teško palo što neće moći da dođe na sahranu. Naš otac se mučio u životu, ali ga je bar smrt poštedela patnje.
Luka Bojović je stigao u Srbiju sinoć oko 8.30 časova direktnim letom iz Madrida, preneli su mediji.