Ко је Марин Ле Пен, чије је дјетинство обиљежено траумама?

Француски суд донио је одлуку да се лидерка француске екстремне деснице Марин Ле Пен, под хитно подвргне психијатријском прегреду, што је Ле Пен одбила.

Поводом ове одлуке француског суда, медији су се заинтересовале за њено одрастање које је било све, само не нормално; од експлозије динамита испред куће када је имала свега 8 година, до насиља који је трпјела због очеве политике, па све до одласка мајке, која је напушта и наредних 15 година не ступа у контакст са Марин.

Политичко буђење

Политичко буђење Марин Ле Пен догодило се када је имала само осам година. Тада је преживела експлозију бомбе која је бачена на њихову породичну кућу у Паризу. Пет килограма динамита постављено је испред њиховог стана. Експлозија је разнела предњи део зграде.

У својој аутобиографији, жена која је преузела вођство Националног фронта Француске (ФН) од свог оца, описује хаос, дим и рушевине након експлозије.

Марин и њене две сестре на коленима су дрхтале, држале се за руке и молиле, када су зачуле глас оца који их је дозивао.

– Девојке, девојке, да ли сте живе, да ли сте добро? – пише лидерка у књизи.

Ко је покушао да убије Жан Марина Ле Пена и његову породицу те ноћи, 1. новембра 1976. и даље је мистерија, пише Би-Би-Си. Те ноћи њен живот се потпуно променио. Њен породични дом је нестао, а изгубила је и блиске пријатеље, јер забринути родитељи више нису дозвољавали својој деци да буду у друштву девојчице чији је отац опасан.

Тада је схватила да је њена породица другачија и да их никада неће трерирати као нормалне људе. Уместо симпатија, било је непријатељстава.

После свега што је прошла у младости, њени пријатељи кажу да је себе затворила у шкољку. Међутим, у њеном срцу постоји емотивна жилавост, како пише Би-Би-Си, одлучна самоувереност чије порекло сигурно лежи у тешким психолошким условима које је доживела у детињству. Без те жестине, није могла да „гурне“ ФН до невиђених висина. Успела је да стигне до другог круга председничких избора и бори се са садашњим председником Еманулеом Макроном.

И без те жестине сигурно није могла да дође до чина који је тај успех омогућио – симболично „убијање“ свог оца.

Између ње и њеног оца постоји и физичка сличност, са јаким особинама и плавом косом. Марин је последња од три ћерке, а њени родитељи су можда маштали да добију дечака.

Њена мајка каже да је Марин као њен отац, само са дужом косом. Са друге стране, Жан Мари каже да је „Марин он са грудима“.

Међутим, отац и ћерка су данас потпуно отуђени. Марин са оцем није причала две године, а сукоб између њих почео је 2015.

– У овој породици, политика је јача од крви – рекао је новинар Оливиер Беаумонт, аутор књиге о Ле Пеновима.

Према његовим речима, Жан Мари није могао да поднесе да види неког другог, чак и своју ћерку, како преузима контролу над странком коју је створио и контролисао 40 година.

Још једну трауму Марин је доживела када је имала 16 година. Њена мајка Пиерет изненада је отишла, без икаквог објашњења. Марин није знала ништа о њој наредних 15 година.

Месец и по дана повраћала сам сваки дан. Нисам могла да једем.. Оно од чега сам боловала био је најстрашнији, окрутан, бол који ломи срце: моја мајка ме није волела – написала је Марин.

Родитељи су јој се развели кад је имала 17 година, а развод је имао дубок утицај на њен живот. Њена је мајка побегла с новинаром који је писао биографију њеног оца. Марин Ле Пен је касније тај период живота описала као један од најболнијих.

Било је тешко живети са овим презименом, пише ББЦ. У својој књизи Марин пише о задиркивању у школи и издаји од стране наставника и католичких свештеника, који су мрзели њеног оца. То је у њој створило осећај неправде, јер у свом оцу није видела чудовиште, каквим су га сматрали људи и штампа. Тако је постепено почела да улази у политику.

Један од најшокантнијих тренутака након развода био је сликање њене мајке за Плејбој. То је наводно учинила како би се вратила бившем супругу. Марин је оштро осудила мајчине поступке.

Преузимање странке

Од преузимања странке, уводила је многе промене. Како би странку екстремне деснице приближила гласачима, настојала да је ослободи антисемитских и расистичких конотација. Да би то учинила, Ле Пен је морала да се реши неких од најистакнутијих расистичких и антисемитских чланова странке – групе која је укључивала блиске пријатеље њеног оца и њега самог. То је и учинила 2015. године. Жан Мари Ле Пен је 2015. рекао да неће гласати за своју ћерку 2017. године, ако настави са својом тренутном политичком линијом.

Била је уплетена у многе контроверзе. На пример, 2010. године је упоређивала јавне муслиманске молитве на улицама с Другим светским ратом и рекла да је то „окупација појединих делова територија“.

Француске невладине организације поднеле су притужбе на њу након тог скандала, али је ослобођена оптужбе за „подстицање мржње“, јер њена изјава није била „усмерена на све муслиманске заједнице“ и била је заштићена слободом изражавања.

Током тог инцидента и током својих интервјуа, Ле Пен стално оптужује медије да лажно представљају њену странку, њу и њену породицу.

Остале главне мере странке укључују протеривање било којег имигранта осуђеног за злочин, јачање полицијске снаге и стварање 40.000 додатних затворских места. Такође жели да се у свим јавним просторима забране религијски знакови.

Марин Ле Пен каже да „није против имиграната већ против имиграције“, јер свака нација прво мора да се брине о људима који су њени грађани.

Извор: Телеграф.рс/А. М.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: