Ко је овоме граду украо корзо, „Радовче“, башту хотела “ Црна Гора“, кино „Културу“?

Пише: Иван Милошевић

Ових дана челници ДПС-а и сличних странака се утркују ко ће више да похвали Ивана Вуковића, градоначелника Подгорице, и истакну како главни град постаје европска метропола. Живим у Подгорици од 1967. године, али никада се јадније нијесам осјећао у овом граду него данас, па не видим гдје то ови ДПС-овци виде тај бољитак. Ваљда то не поистовјећују са кубицима бетона и ружним стамбеним спаваонама попут Блока 5, 6…9, којих стврно сада има на сваком кораку.

Овај град био ми је много ближи онда када се звао Титоград и имао је своју душу, некако су људи били опуштенији и спремнији да помогну једни другима. Одрастао сам у једном дворишту у Улици слободе гдје нико није затварао улазна врата и гдје су дјеца остајала на ручку тамо гдје су се затекла. Једна мурва била нам је као друга кућа у чијим смо се крошњама крили и спашавали од љетње жеге. Прије неколико година неки новокомпоновани грађевинац је уништио то двориште и посјекао мурву, а нас неколицина који је памтимо по добру у оближњем локалу испијали смо чаше до зоре, залудно се надајући да ће мурва некако ујутру васкрснути.

У дворишту иза моје зграде данас скоро да нема дјеце, а на једну кошћелу нико се не пење. О отвореним улазним вратима да не говорим, она су замијењена блиндираним рођацима са седам брава. И гдје је ту напредак и гдје је ту метропола? Град уколико је град то највише дугује некој спиритуалној енергији коју емитују његови житељи и која од уџерица прави топле домове. Данас ми се чини да је више топлих кућа, али да нигдје нема живописних уџерица које су чувале успомене и живот бројних генерација.

Ко је украо овоме  граду кино „Културу“, „Радовче“, бифе „Корзо“, баште хотела „Црна Гора“ и Дома ЈНА? Ко је овоме граду украо корзо и закопао љубавне и остале успомене на десетине генерација које су стасавале од педесетих година прошлога вијека, па све до краја осамдесетих? Ко је овоме граду украо душу и претворио је у смс поруке, вибер фотографије и фејсбук профиле? Наравно, не треба данашње генерације да живе као пређашње, али и они морају да осјете да живот није у дигиталном свијету, него да се догађа на корзоу у сусрету двоје људи и њиховој жељи да буду заједно и да заједно тугују за изгубљеним илузијама. Личи на патетитку, али и шта је младост без патетике и жеље да буде оно што не може бити. 

Иако се раније овај град звао Титоград имао је живот својих житеља. Данас овај град се зове Подгорица и има споменик Брозу, али је миљама далеко од оног Титограда. Тај град није имао споменик непоменику по којему је добио име, али је имао нешто што га је спашавало да се не стропошта у безлично насеље и масу људи који мисле само о свом трбуху. Данас се Подгорица стропоштала у сивило безличности да је то туга гледати. Недавно ме је један млађи човјек питао гдје да поведе госте и пријатеље из иностранства? Слегнуо сам раменима и одмахнуо главом. Присјетио сам се да смо некада своје госте изводили на корзо и не памтим да је неко од њих имао неке примједбе. Брзо су упознавали нове људе, а још када смо их након неколико кругова од бивше апотеке до „Оптике“ повели у башту хотела „Црна Гора“ умјесто два или три дана остајали су код нас два или три мјесеца. Није било пуно пара, али је срце било пуно и не знам шта то може да замијени. 

Кажу да је Подгорица данас метропола. Можда и јесте, али ко јој је украо кино „Културу“, „Радовче“, корзо, бифе „Корзо“ и баште хотела „Црна Гора“ и дома ЈНА? Ко је то украо нека врати, а нека са собом понесе споменик Брозу, па ће онда свако имати оно што заслужује.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: