Ко је помогао Ђукановићу да изрежира „државни удар“?

Да ли је у Црној Гори стврано било покушаја пуча са руским учешћем? То тврде српски медији. Службе ћуте. Понешто говори против ове тврдње

Покушај пуча, шпијуни, стране тајне службе – на овакве ствари је јавност у некадашњој Југославији, а особито Србији, навикла. Али, као изненађење је дошла информација да према Москви пријатељска влада у Београду назначава да би Русија могла да стоји иза једног покушаја пуча у сусједној земљи.

Сулуда прича је почела средином октобра, пред парламентарне изборе у Црној Гори. Корумпираном, али НАТО и ЕУ наклоњеном премијеру Милу Ђукановићу пријетио је неизвјестан исход избора. Опет је протестовала опозиција, која је са своје стране према НАТО-у скептична и проруска, против Ђукановића, који је на челу земље од 1991.

И тада се дешава сљедеће: директно на дан избора полиција у Црној Гори хапси 20 Срба. Оптужују их да су хтјели да организују немире, изолују Ђукановића и преотму му власт. Ова епизода је онда помогла владајућој партији да побиједи на изборима. Критичари оптужују Ђукановића да је сам изрежирао ова хапшења. Нешто слично се већ десило 2006. године: дан пред парламентарне изборе ухапшено је 18 Албанаца, са оптужбом да су припремали устанак у Цној Гори.

Већина њих је била брзо потом ослобођена.

У служби страних сила

Садашњи хаос је свјетска јавност скоро па и игнорисала док се није у причу прошле недјеље укључио српски премијер Александар Вучић. Он је на једној конференцији за штампу изјавио да је српска полиција ухапсила више особа, који су из Србије стварно планирали убиство његовог црногорског колеге Ђукановића. Полиција је код њих нашла оружје, униформе и новац. Ови људи су, тако каже Вучић, били у служби једне стране силе. И то би то. Никаве даље информације, никавог појашења.

Тиме је отворено пуно простора за шпекулације. Србин Вучић, са својим према Москви пријатељским позиционирањем, није велики пријатељ свог црногорског колеге Ђукановића. Он, значи, није имао неки јасан разлог да подржи ову верзију. Посебно стога што као једина страна сила само Русија долази у обзир. Русија, као дугогодишњи партнер Србије. И која се, сем тога, противи НАТО чланству Црне Горе.

Српски дневни лист Данас је онда из анонимних владиних кругова сазнао да је међу оних више ухапшених и више Руса. Московски лист Комерсант је причу потом раширио и дописао како је шеф руског Савјета безбједности, Николај Патрушев, који је тачно тих дана био у Београду, имао мисију да ухапшене Русе изведе из Србије.

Да ли је онда Русија опет покушала да пошаље своје „зелене момчиће“, као и на Криму или Донбасу ? Овог пута чак и у једну земљу, којој непосредно слиједи пријем у НАТО?

Чињенице ће изгледа остати неразјашњене

Оно што је факт јесте да је Русија алергично реаговала на напоре мале земље да постане чланица НАТО-а. Са једне стране из стратешких разлога. Са друге стране: пуно високих службеника и политичара Русије је протеклих година од Црне Горе направило утичиште за своје фамилије и капитал. Олигарси попут Олега Дерипаске су у Црну Гору инвестирали милионе, у локални алумунијумски комбинат али и у луксузне некретнине. Руси у Црној Гори посједују десетине хиљада кућа и станова, и то у земљи од само 600.000 становника. Уз то, пуно руских националиста исту ту Црну Гору посматрају као дио Србије, коју одвајкада сматрају за руску сестру.

Немали број данашњих руских добровољаца у Донбасу се претходно борио на српској страни у југословенским грађанским ратовима. На примјер, Игор Гиркин, алиас Стрелков, који је на почетку рата на истоку Украјине и на Криму био вођа руских сепаратиста. Чињеница је да се трагови Стрелковљевих подржавалаца могу пратити у данашњој Црној Гори.

Тако је почетком септембра руски грађанин Виктор Заплатин у црногорском Котору изабран за вођу Балканске козачке војске. Заплатин је заговорник Велике Србије, коју је у своје вријеме хтио да створи Слободан Милошевић. Заплатин се дичи, и то често, својим ратним искуством у босанском рату са почетка деведестих година прошлоог вијека и самог себе описује као представника „Уније добровољаца Донбаса“ на Балкану. И српски медији шпекулишу да су наводно ухапшени Руси могуће добровољци из Донбаса.

Добровољци нису увијек вјерни Кремљу

Али, постоје и они коју сумњају у ову теорију. И то на руској страни. „Руски грађани не значи увијек и руски званичници“, каже Александар Баунов, експерт московске тхинктанк Царнегие-Центер. Украјински конфликт је показао да постоји довољно људи који су спремни да пођу у рат. Они су се показали као проблематични за Кремљ па су зато њихове вође повучене из Донбаса. Истовремено је, каже Баунов, за властодршце у Црној Гори било исувише велико искушење да критику опозиције представе као руски утицај или чак покушај пуча и да се тако умиле Западу. Финално: не критикује опозиција у Црној Гори дефиците у демократији и слободи штампе од јуче, већ веома дуго. А Запад, због западне оријентације владе, радо на то затвара оба ока.

Без службеног објашњена

Ову заврзламу би могли да рашчисте са српске службене стране, али она ћути. Чак је прогонство руских грађана демантовано од стране српског министартсва полиције, неколико дана потом.

Верзија о умијешаности Кремља изгледа да пуца по свим шавовима. Изгледа да су медији и у Србији и у Русији игнорисали да су руске новинске агенције посјету Београду шефа руских безбједњака Патрушева најавиле већ недјељама прије овог скандала. Значи: није се радило ни о каквој хитној посјети. Сем тога су украјински хакери провалили мејлове утицајног Путиновог савјетника Владислава Суркова. Он је у Кремљу задужен за политику у Донбасу, Јужној Осетији и Абхазији. Он је, изгледа, задужен и за Црну Гору. Али док се у његовим мејловима налази пуно доказа о умијешаности Кремља у дешавања на истоку Украјине, до сада није нађена ни једна инсинуација за било какве планове Кремља за мијешање на Балкану.

Ко је тачно и шта у Србији наводно доказао и шта је премијера Вучића нагнало да прича о спољним силама, то ће изгледа остати неразјашњено.

А што се тиче веза и односа између Москве и Београда, њих ова афера изгледа да није тангирала: око 150 руских и 50 бјелоруских падобранаца је у међувремену сјетјело у Београд да би учествовало на манверима под именом „Словенско братство“. У Црној Гори, са друге стране, у исто вријеме вејжбало је 680 НАТО војника. Ријеч је, као се наводи, о увјежбавању за катастрофе изазване хемијским несрећама и поплавама.

Дие Зеит

Превод: Мирко Вулетић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: