Ко је проклети цар Дукљанин кога Митрополит Амфилохије пореди са Милом
Мило Ђукановић / Митрополит црногорско приморски Амфилохије
Пише: Никола Јоксимовић
Не једном, митрополит Амфилохије упоредио је актуелног предсједника Црне Горе Мила Ђукановића са легендарним „царем Дукљанином“, митском личношћу која у Црној Гори оличава противника Божјег.
„Данас овде нови Хозрој и нови цар Дукљанин гоне и прогоне Цркву Божју. Отимају, хоће да обесвећују храмове, као што је то чинио проклети цар Дукљанин, као што је то чинио Хозрој у Персији, и код нас, као што видите, Влада је донела безакони закон који је потпуно истоветан оном који је владао за време проклетог цара Дукљанина и закон по ком се управљао безбожни цар персијски Хозрој“, рекао је митрополит Амфилохије након литургије у цркви на Михољској превлаци средином јануара ове године, упоредивши црногорског премијера Душка Марковића са царем Хозројем, а црногорског председника Мила Ђукановића са царем Дукљанином.
Ово није једини пут да је, током трајања литија и протеста грађана Црне Горе против усвајања Закона о слободи вероисповести, наследник трона Светог Петра Цетињског поменуо цара Дукљанина, личност из народне легенде распрострањене у Црној Гори, Далмацији и Босни и Херцеговини.
Проклети цар од Дукље
Дукљан или Дукљанин, према легенди, живео је у граду Дукљи (Доклеи) и био је омражен због насилничке природе и богохуљења. Иза ове митске личности највероватније се крије личност римског императора Диоклецијана, за време чије владавине (284—305) су се догодили најсуровији прогони хришћана у Римском царству. Диоклецијан је био родом из града Салоне у близини данашњег Сплита, а Салона се налазила у римској провинцији Далмацији, којој је припадала и Доклеа.
Дукљанин је, према легенди, убио рођеног брата како би се оженио сестром. Сестра, када је видела шта је овај урадио, скочила је у реку Зету и убила се. Дукљанин ју је извадио из реке и мртву је обљубио. Тако је река Зета добила име — „стече река зета“, односно, Дукљанин је постао зет реке Зете, пошто је из ње добио жену.
Бог послао Илију Громовника
Због тога је Бог на Дукљанина послао Светог Илију Громовника, да громом убије Дукљанина, а град Дукљу разори. Међутим, Свети Илија, иако је разорио град и земљу око њега, злог цара никако није могао да убије.
Дукљанин је направио вериге и уковао их је у стену изнад вира код Везировог моста на Морачи, са намером да ухвати свеца громовника. Свети Илија се прерушио у путника издалека и дошао код Дукљанина. Након дугог разговора, упитао је Дукљанина за кога је спаковао вериге
Када је цар одговорио да су за Светог Илију, овај га упита како зна колико је Илији дебео врат и рече да познаје свеца, да ми је врат отприлике величине царевог. Када је Дукљанин ставио вериге на врат да их проба, свети Илија га зароби.Од тада, цар Дукљанин стоји у морачком виру и гризе вериге. До Божића их прегризе тако да постану танке као длака, али ковачи и жене на Божић неколико пута ударе чекићем у наковањ или машицама у неки гвоздени предмет и вериге се поново подебљају. Обичај да се на Божић удара гвожђе о гвожђе чак је ушао у Васојевићки законик из 1829.
Извор: Спутњик
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Srpska istorija je vrlo stara, nekoliko puta starija od cara Dukljanina. To je bio Dioklecijan koji je takodje bio Srbin. On je jedan od vise Srba koji su bili rimski imperatori I koji su uglavnom potekli iz rimske vojske. On je ziveo ceo zivot u Sirmijumu (Sremska Mitrovica) I samo je u toku svog zivota dvaput nakratko posetio Rim. Povukao se sa trona I poceo da se bavi poljoprivredom u Sremu (gajio kupus). Zbog problema u imperiji su ga zvali da se vrati ali nije hteo pa je posle njega uvedena tetrarhija (dva ko-imperatora I dva zamenika). Inace je progonio hriscane (npr sv. Djordja I vlastitu zenu Aleksandru koja je prisla hriscanima).
Dva ko-imperatora su bili Konstantin I Likinije, obojica Srbi. Oni su kasnije I ratovali I Likinije je poginuo. Konstantin Veliki je legalizovao hriscanstvo. Od Likinijeve loze su kasnije nastali Nemanjici. Konstantinova majka, Jelena, je posetila Svetu zamlju I dotakla krst na kome je Isus bio razapet. Od tada se taj dan slavi u celom svetu (Exaltation of the Holy Cross) a kod nas se zove – Vozdvizenije Casnog Krsta.
Re: Ostroilo
Sve je tacno sto ste rekli, nisam imao vremena toliko da budem opsiran, samo da se usaglasimo – Dorci E1b jesu dosli prije 3-4000 godina, i zivjeli tu i poceli da odmah ucestvuju u etnogenezi Srba sa I2 Dinaric-om, isvrsili u antici opisanu Dorsku najezdu oko 1200 g.p.n.e. srusivsi Mikenu na Kritu, osnovali Spartu, i ostavili tragove u genetici naroda Krita (Sfakioti), samo se etnogeneza Siptara desila mnogo kasnije, posle 1043, nakon dolaska ovih sa Kavkaza preko Sicilije kao najamnika (J2 haplogrupa, Azeri, Ceceni…).
Ima tu jos sto sta…, Vrh Prokletija se i dan danas zove Trojan, prije Cvijicevog priemenovanja u prevodu sa sipratskog – proklete planine, u evropskoj kartografiji su nazivane Trojanske planine… i bile su proklete za zavojevace koji su tada dolazili iz pravca Grcke i Sciperije, otud su im ovi i dali takvo ime, a Cvijic ga preveo samo zaboravio vrh da preimenuje.
Inace nije moguce da Trojanski rat traje toliko godina a da je u pitanju osvajanje samo jednog utvrdjenog grada… morao je to biti rat velikih razmjera i osvajanje sirokog prostora kakve su upravo Trojanske planine…
Dalje, u istoriji knjizevnosti cuveno homersko pitanje, ko je bio, kada je stvarao, zasto se epika i opisi savrseno podudaraju sa nasim guslarskim pjesmama, zasto neceg slicnog nema u ostatku grcke poezije vec samo u famoznoj Ilijadi i Odeseji, koja je u stvari kako stvari stoje bila samo prepis ili zapis tudje epike…savrseno geografsko poklapanje opisanog terena sa Skadarskim jezerom i okolinom…ostaci megalitskih gradjevina dublje u Dinaridima – Medun, Daorson , Aserija , Varvarija… sve latinizovani i helenizovani nazivi zadrzani iz vremena okupacije latina i helena na ovim terenima nakon pada Troje, u stvari ovdasnje tadasnje drzave i naroda kako god se ona zvala…
Inace o troji na nasem primorsju pise Salinas Prajs… samo je on smjesta u Gabelu kod Capljine… Pisao i onaj nas Andesilic ali ga pogresno drze za avetnog…
Odlicno ste napisali. U vreme bitke za Troju Grci su tek poceli da se doseljavaju u danasnju Grcku. Nisu videli Olimp u sledecih skoro 1000 godina. Kako su onda mogli da imaju bogove sa Olimpa I svu onu mitologiju. Ne moze se mitologija stvoriti za 100 godina. Oni su prekopirali staru srpsku mitologiju I bogove a Rimljani isto to nesto kasnije. Srpska mitologija je stvarana hiljadama godina. Grci skoro da nisu imali ni jedno zasebno naselje (ziveli su sa Srbima Pelazgima starosedeocima) a kamoli da su imali kraljeve I drzave. I u sledecih 1000 godina su imali samo gradove-polise a nikada drzave. Prvu drzavu su Grci dobili na poklon od Engleza I Austrijanaca I sa znanjem Rusa tek 1829.g.n.e. Ilijadu su preveli na grcki tek kada su dobili pismenost 600 g posle bitke. Ko je u medjuvremenu prenosio usmeno taj ep? Homer je bio Srbin iz Male Azije. Odisej je bio Ilir, tj. Srbin. Smesno je opisivati Grke kao ratnike, oni su I za vreme Rimske imperije bili neboracko stanovnistvo. Ni u Aleksandrovoj vojsci ih nije bilo u bici protiv Persijanaca a najsmesniji su oni koji tvrde da je Aleksandar bio Grk. Naprotiv, oni su bili placenici u persijskoj vojsci I od 20 hiljada, poginulo ih je 18000 u bici na reci Granik u danasnjoj Turskoj.
Kako god bilo, izlisno je ulaziti toliko duboko u istorijska kretanja, iz danasnje perspektive najbitnije je ukazivati gdje god je to moguce na zajednicki identitet danasnjih Srba formiran najmanje 4.000 godina na ovim prostorima, a kako smo se u kom periodu sami nazivali ili kako su nas strani izvori nazivali potpuno je kontraproduktivno… narocito imajuci u vidu fragmentiranost istorijskih izvora i razlicitih autora… jedino sto je moguce je iscitavanjem razlicitih izvora ukrstati podatke i na taj nacin konstruisati sliku od elemenata koji se poklapaju u razlicitim izvorima, da bi se dobila slika koju i golo oko vidi:
– u pitanju je narod sa prostora Dinarida sa manje vise istom ili jako slicnom i dan danas sacuvanom narodnom igrom – kolom, i folklornom narodnom nosnjom danasnjih Dalmatinaca, Hercegovaca i Crnogoraca, ukrasenom dodatno licnim naoruzanjem kao omiljenim sredstvom privredjivanja (ima dosta slika i crteza stranih putopisaca iz perioda 18-19 vijeka), koliko god ovo zvucalo sarkasticno – jeste tako, jer su na citavom prostoru dinarida ljudi najradije zivjeli ili od vojnicke plate ili od odmetnistva – hajduci i uskoci, vrlo cesto i oni na platnom spisku okupatora ili u svoje ime i za svoj racun, sto bi se reklo…u konacnom i drustvene i istorijske okolnosti su ih na to primoravale.
Obzirom da ce protivnici uvijek imati elemenata za osporavanje upravo zbog nedostatka arhivske gradje i recene fragmentarnosti, istinu je i te kako moguce potvrditi materijalnim dokazima:
– genetskim rezultatima sa ovog podrucja koji se u velikoj mjeri poklapaju sa nama toliko omiljenim usmenim predanjem koje bratstvo je odakle doslo i tome sl., uostalom zato su nam izmedju ostalog Grci i maznuli Ilijadu (Ilirijadu) i Odiseju…nismo voljeli da pisemo nego da pjevamo i guslamo…
– arheoloskim nalazima – pored pomenuti megalitskih gradjevina latinizovanih i helenizovanih naziva, kljucni dokaz jedinstva naseg naroda na prostoru Dinarida su stećci, nadgrobni spomenici od antickih vremena do kasno u srednji vijek, razasutih od Velebita do Brda, koje je Becki dvor radi svojih geostrateskih interesa vremenski locirao u srednji vijek i vezao za tzv. crkvu bosansku – bogumile, patarene, glagoljase…, (koja nije bila nista drugo do izvorno hriscanstvo primljeno od apostola kombinovano sa nasim drevnim vjerovanjima, i dan danas smo zadrzali krsnu slavu i badnjak, kucna ikona – kuca kao svetiliste…), a koje se naslo pod udarom novijih verzija hriscanstva prilagodjenih svjetovnim vlastima Rima i Carigrada…istorija je u ostalom i pokazala da nije uvjek moguce hriscanskim okretanjem drugog obraza za samar sacuvati zivu glavu, zato smo i usvojili ovaj derivat hriscanstva i imali nase vladike-vojvode i njihov uticaj u nasoj Cg, Hercegovini i Brdima…nevoljko odlazili u hramove na molitvu ali zato ginuli za Crkvu i vjeru koja nam je zamjenjivala drzavu.
Jedino ovako, na zdravim osnovama odnosno istini moze se graditi buducnost i suzbiti zelja za nekakvom posebnoscu kod svih nas, jer je evidentno da je specificnost mentaliteta pogodovala osvajacima, koji su koristeci genetski predisponiranu medjusobnu surevnjivost i izostanak osjecaja za opste nasuprot licnom, prvo donosili tudje religije kao instrumente politickog uticaja, da bi posle toga tacno po vjerskim granicama crtali i nacionalne granice novonastalih nacija.
Takodje djeluje kao da je dobrom dijelu Dinaraca pomalo i stran osjecaj pripadnosti slovenskoj grupi naroda, pa se stalno proglasavaju za heke Gore, Kelte, Avare, Vlahbance sto rece onaj Focak Cosovic, sto je i razumljivo obzirom na genetski kod, pa bi i naklonost ka Rusima trebalo graditi na realnim osnovama – zajednickoj vjeri (vidimo njenu snagu ovih dana) i zajednickim zrtvama u svim ratovima, Rusi ovo znaju bolje od nas i ne vjerujem da bi zamjerili…
Dakle, u pitanju je, da ne izostavim, po mentalitetu, jeziku, folkloru, genetici, arheoloskim nalazima i istoriji jedinstven etnicki prostor cije je jezgro ukljucuje pored CG, Hercegovine i Dalmacije i Bosnu i Rasku oblast sa danasnjom Sumadijom u Srbiji, odakle su isla dalja seljenja Srba ili ako hocete Dinaraca na sjever, istok i zapad i mijesanje sa R1a slovenskom grupom koja nas vezuje sa Rusima, jednako kao i nas I2 dinarski gen zastupljen u Ukrajini seljenjem nosilaca I2 haplogrupe sa ovih prostora u razlicitim epohama (istorijska izvorna Rus)…
Treba reci i da su prve srednjovjekovne srpske drzave i nastale u dinarskom arealu odnosno njegovom epicentru na potezu izmedju Neretve i Bojane, na sjever do sjevernih padina Dinarida ka Panoniji u danasnjoj Bosni i Srbiji: Duklja-Zeta, Raška (Tračka), a tu su bile i sve i drevne ali i srednjovjekovne prestonice- Skadar, Ras, Prizren…i prve episkopije – Stonska, Dioklijska itd…da ne bi bilo ovolike zabune koja je i nastala podmetanjem prvo Romeja-Grka i Latina o Sklavinijama – slovenskim knezevinama jadranskog zaledja kako bi smo se i tada osjecali kao stranci ovdje obziroma da znamo gdje je izvor slovenskih haplogrupa… , a znamo da u istrazivanjima na tom podrucju ima vrlo malo ili nimalo izvornih slovenskih haplogrupa R1a…dinarcima ovo vjerovatno smeta pa stalno hoce da budu Goti, Kelti, Avari, Turci cijih gena ima samo u tragovima, ili izmisljeni Cosovicevi Vlahbanci…
…na kraju i dijalekat-izgovor srpskog jezika sa ovog dinarskog podrucja je i uzet za knjizevnu standardizaciju, upravo gdje je najveca mjesavina I2 i E1b haplogrupa, u danasnjoj Istocnoj i Staroj Hercegovini, a i integralni kosovski mit sa Kosovom i osvecenim i presvecenim hiljadama mrtvih Turaka na Krusima, Carevom lazu, Martinicima, Grahovcu, Fundini, Vucijem dolu… se upravo vijekovima cuvao na Cetinju kao buducem pijemontu srpstva, ali neki opet spolja odlucise da pijemont bude u Beogradu koji je kros istoriju najmanje bio u srpskim rukama…pa nam evo vidimo ovih zadnjih decenija napravise veliki problem… odbacismo srbske Petrovice koji 220 godina cuvase ovu misao, i povjerovasmo Aleksandru zbog prađeda mu Karađorđa, iako ovaj otkako upade u masoneriju nemase nista srbsko ni prađedovo u sebi…
Cudo jedno kako se mit iz 3 vijeka odrzao u narodu za koji vele da se doselio u 6 7om vijeku
Isto kao i one kozje usi cara Trajana
Narod koji zivi na potezu od Velebita u Dalmaciji do Prokletija u Brdima, pa i do Sar planine je tu veoma dugo, jedinstven je po svim svojim karakternim osobinama, govori istim jezikom, pa i u fizickom tipu, i dominantno je ucestvovao u etnogenezi Srba, zajedno sa manjom slovenskom komponentom sa kojom je bio u dodiru spustajuci se sa juga na sjever i sa istoka na zapad sa visokih planinskih lanaca koje i dan danas dominantno naseljava, prema Panoniji i daljim izrazito slovenskim podrucjima, pa je razvijen i jezik slican vecinskom govornom podrucju tog dijela Evrope.
Narod je na ovom potezu i dan danas i pored asimilacije i genocida kojima je milenijumima izlozen, u vecini svjestan toga i tako se i izjasnjava na citavom tom potezu (ili se barem do poslednjeg genocida 1941-45 u vecini tako izjasnjavao – kao pravoslavni Srbin).
Upravo ova cinjenica koja je dugo bila skrivana navodnim doseljavanjem slovenskih masa iz stepa istocne evrope, je posluzila novim kvaziistoricarima da fabrikuju nekakvu posebnost naroda sa podrucja danasnje Crne Gore u odnosu na druge, a u stvari se radi o posebnosti dinaraca u odnosu na druge narode sa kojima su u dodiru.
Dinarci imaju svoje dvije kljucne genetske komponente medjusobno stopljene u genetski amalgam jedinstven u Evropi.
Vecinska komponenta je I2 – danasnji Hercegovci i Dalmatinci, koja je po geneticarima prisutna cak 25.000 godina i rasprostranjena od Velebita do rijeka Zete i Morace, u razlicitim epohama i od razlicitih osvajaca (Rimljana, Austrougara, Mlecana, Turaka) nazivana Ilirima, Vlasima, Morovlasima, Dalmatima itd.
Druga, manja grupa je E1b, (danasnja nasa Brdska plemena istocno od Zete i Morace do sjevera danasnje Albanije koji su cak pod uticajem osvajaca i jednjim manjim dijelom ucestvovali u etnogenezi Albanaca odnosno Siptara kako oni sami sebe nazivaju, a svoju zemlju Sciperija) prisutna ovdje oko 3-4.000 godina – potomci vojnika-osvajaca sa istocnog Mediterana, od razlicitih kasnijih osvajaca u razlicitim epohama – Grka, Vizantinaca i Turaka nazivana Dorcima, Tracanima, Arbanasima itd.
Osobene karakterne crte dinaraca dobijene suzivotom ove dvije genetske komponente – svojeglavost, inat i licna pizma, borbenost… narocito su pogodovale stranim zavojevacima koji su nudeci privilegije uvodile i razlicite religije kao tadasnje sredstvo politickog uticaja i u konacnom formirale nekoliko novih nacija na ovom prostoru, medjusobno krvno suprostavljenih.
I na kraju, istorija ovog podneblja nije nista drugo nego medjusobno krvoprolice Srba i bivsih Srba kao okosnice okupatorskih vojski (zvali se oni janjicari kod Turaka, krajisnici kod Austrougara, Hajduci kod Mlecana, Vlasi i Arbanasi kod Grka i Rimljana…) u sluzbi stranih osvajaca.
Nadajmo se da se slican inzenjering nece dogoditi jos jednom.
Dosta dobro alii ma gresaka. Siptari su prvi put slucajno dovedeni na tlo danasnje Albanije 1043.g. To je bila Srbija I Vojislav im je dozvolio da ostanu I bave se stocarstvom na planini Jablanici (jos uvek se tako zove) posto nisu mogli da se vrate. Nema govora o nekoj njihovoj 3-4000 g. etnogenezi.
Grci jesu dosli pre oko 3000g. na tlo danasnje Grcke gde su takodje ziveli Srbi Pelazgi. Srbi su im dali ime. Vizantinci nisu postojali, to ime je izmisljeno u 17.v. To je bila Istocno Rimsko Carstvo (Romeja).
Tracani – to je grcki izgovor ‘Rašani’ ili ‘Raseni’ sto je drugo ime za Srbe (Madjari I danas nazivaju Srbe – Raci tj. Rasi). To je takodje bilo ime Etruraca (Raseni) koji su osnovali grad Rumu (sada poznat kao Rim). Od tog imena su kasnije nastala imena za Srbe koji su se odselili preko Karpata I na Baltik I postali nove nacije – Rusi (Rasija), Prusi (germanizovani u 12.v. I govorili srpski do 18.v. kada su im to zakonom zabranili).
Dorci su takodje Srbi doseljeni u danasnju Grcku sa podrucja danasnje Crne Gore. Poznati su I kao Dorjani (odatle potice ime Dojransko jezero). To su u stvari Spartanci sa Peloponeza (to nisu Grci!). Znaci Srpska Sparta (CG) je prapostojbina Spartanaca sa Peloponeza.
Nahuškao odnarođene Crnogorce da farbaju zidine Duklje, naše prve Države! I kome sad podnijeti odštetni zahtjev? NN licima? Ne zavaravajmo se. Inspiratori se nalaze uz Amfilohijeve skute i u njegove aljine. Eto adrese na koju se trebamo obratiti. Zna to sva Crna Gora. Čega se plašimo Crnogorci? Anateme Belzubovog šljedbenika? Izšćerati gubu iz torine, znali bi to stari Crnogorci… Ka što pokazaše vrata Pećkom partijarhu Brkiću prije 250 godina. Koga Rusija pokuša da nametne Crnogorcima… Istorija se kako vidimo ponavlja u cikličkim krugovima. Izšćerajmo gubu iz torine!
Smatram da će ovakav pristup dovesti do trećeg sloma vas koji ste od bolesti obnevidjeli. Išćeraće vas iz Crne gore sav ovaj narod kome non-stop perete mozak bez ikakvoga povoda i potrebe. Samo vas mržnja vodi i samo se njoj klanjate. U sukobu dobra i zla, a vi ste zlo, pobjedjuje trenutno jači, a nas činite jačima svakim takvim postupkom, komentarom i lažima i izmišljotinama.
da te naučim: kaže se i piše se – Belzebub. Tužno je na duge staze da vaše besmislene montenegrinsko-dukljanske škole imaju izroditi nefunkcionalne mrzitelje svega civilizovanog. Zaista se to što prije mora obustaviti.
Ne lupetaj!
dome risto cirov neces valjda crnogorce i crnogorke…najljepsi ljudski i rod i soj…neces valjda da ih utamnicis u rdjavim lancima….rdja se vraca okupatoru….
Pa vi ste okupatori. Sjetili ste se nove nacije sada skoro, pa bi da nas sve u amove turite. Nijesmo se predali katolicima svih ovih vjekova, no ćemo vama nečastivima, bez korjena, kulture i obzira prema bližnjem svom. Pogledaj samo društvene odnose koje ste u “državi” Crnoj gori uspostavili: sve mržnja, optužbe, konstrukcije šizofrenog tipa, …, narod ste podijelili, ljude unizili, kulturu zgazili, novu istoriju pišete sa nemogućih osnova, patriotizmom nazivate punjenje džepova za vas tr-četiri stotine..
Vrijedjajte, slatko nek’ vam je još ovo malo. Dogorjeva: polako, sigurno, nesumnjivo.