Ко је “Швајцарац” у трци за Жељезару: Игор Шамиз, осуђиван у Русији и Хрватској, хапшен у Француској
1 min read
Швајцарска компанија “8Б Капитал” једина је остала у трци за издавање у закуп погона никшићке Жељезаре, јавила је Телевизија Црне Горе.
Конзорцијум фирми из Чешке, Кине и Нексана никшићког бизнисмена Миодрага Давидовића, те шведски Убер Нордик, отпали су због како је речено из ЕПЦГ, неприхватљивих услова које су те компаније поставиле менаџменту компаније.
Представник швајцарске компаније Игор Шамиз засад је доставио најконкретнију понуду наводе из Електропривреде, а уколико задовољи све критеријуме биће то његов повратак у никшићку фабрику након више од 20 година када је био у тадашњем менаџменту руског Мидленда.
Ко је Игор Шамиз
Игор Шамиз (68) руски бизнисмен и наводни милијардер, с израелским држављанством, који је накратко фигурирао као власник шибенског ТЛМ-а, ухапшен је након истраге на подручју Француске, и 2020 године је био у шибенском затвору.
Против Шамиза и његових сарадника (Маријана Стричевића и Живка Лакоша) Жупанијско државно одвјетништво у Шибенику је почетком априла 2018. покренуло истрагу због незаконитих радњи у пословању ТЛМ-а и сумње да су шибенску фабрику алуминијума оштетитили за преко 800 хиљада куна, користећи своје управљачке позиције у ТЛМ Холдингу и ТЛМ Алкуминиуму.
Шамиз је ТЛМ преузео 2015. од тадашњих власника, породице Пејчиноски. У Шибенику је дочекан као спаситељ и безмало добротвор, али за оно мало времена колико је био власник компаније није се прославио. Осим што је компанију гурнуо у стечај и, како се сумња, извлачио новац ТЛМ-а за личне и потребе своје родбине и пријатеља, Шамиз није инвестирао у компанију ТЛМ ни цента властитог новца, пишу Слободна Далмација.
Како се наовди, Шамиз и његови најближи сарадници путовали су свијетом на рачун ТЛМ-а који им је плаћао авионске карте за приватне аранжмане, хотелске смјештаје у Шибенику и Загребу, рачуне њихових породица и њихове пратње, исплате неоправданих мјесечних апанажа итд. И све то је бесрамно извлачио с рачуна компаније од марта до септембра 2015, иако је компанија грцала у губицима.
Како је извлачио новац
Кад је његов сарадник Маријан Стричевић напустио компанију, разоткрио је Шамизову пословну позадину те је утврдио да су и банке сазнале за његово наводно сумњиво пословно понашање у компанији Pilsen Steel у Чешкој те нису жељеле дати акредитив ако власник не положи милион евра. Шамиз није желио ни чути за то, пише Шибенски портал.
Стричевић је потом сазнао да Шамиз није ни власник компаније у Чешкој, а о свему томе писале су и руске новине Коммерсант.
У међувремену је открио и да је трговачки суд Републике Удмуртије у Русији донио пресуду по којој Игор Шамиз у компанију „Бумасх“, која је у његовом власништву, мора вратити милијарду рубљи, што је око 16,6 милиона евра. У пресуди се, наводно, наводи да је Шамиз оштетио Бумасх за тај износ.
Из извора са супротне стране истражили су, пословну Шамиуову прошлост, па извор Јутарњег листа открива схему по којој је Шамиз наводно компанију Бумасх отјерао у стечај.
-Шамиз, као челник компаније Бумасх, подноси захтјев за издавање кредита банци Зенит. Паралелно оснива компанију Еуростил, и то четири мјесеца прије одобравања кредита од стране банке, потом добија кредит од банке Зенит на износ од 20 милиона евра, а као осигурање предаје опрему, стројеве и залихе.
Истог дана на нову компанију Еуростил с почетним капиталом од 150 евра, а путем договора о зајму, пребацује милијарду рубљи. Такође, путем договора о зајму на своју компанију ООО ОПИК пребацује око 5,000.000 евра. И тако извлачи новац на властите компаније, а фабрику задужује кредитима стављајући у залог опрему и стројеве, а не уложивши било какав новац, и без покретања производње.
Шамиз се у медијима у Црној Гори представља, на начин на који је дочекан у Шибенику, као „спаситељ“ посрнуле националне компаније, али искуство и докази не иду у прилог тези, да је тако.
Оно што је занимљиво и индикативно је чињеница, да се нико од медија у Црној Гори, није „потрудио“ да сазна о компанији која настоји да преузме Жељезару. Или „истраживачког“ новинарства мањка, јер је за конкурента имао никшићког бизнисмена Миодрага Даку Давидовића.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:


Pitam za druga,ovi sto drzavu Crnu Goru zovu monteprkno ,gje primaju platu ili penziju,dje se besplatno lijece i skoluju,u monteprknu ili u nekoj drugoj zemlji
Bravo za In4s,
Svi su nam glavni „investitori“ takvi. Mafijaši i bitange, zato tako i „napredujemo“.
Montešupak ostaje to što je, neodrživ i jadan
На делу је стравична корупција која води уништењу
потенцијално једине значајније индустрије у Црној Гори. Једини релевантни потенцијални инвеститор, Шведска фирма перфидном игром елиминисана је од стране криминализованих државних структура . Швеђани су нудили десет пута већи износ закупа од осталих, зелени челик, изванредну шведску технологију производње социјални програм и повраћај жељезаре држави са вишеструко увећаним капиталом. Њихова понуда има и једну велику ману: не нуде ником паре испод руке а то је онај подземни, саставни дио свих тендерских постипака у Црној Гори.
Овако ће мо изгледа добити закупца, иза кога се крију криминалне структуре које ће временом оно што је остало од жељезаре претворити у старо гвожђе. Наравно уз саучешће јадне државе и
Електропривреде.
Ovaj je stvoren za Monteprkno ekonomiju. Bitangi 15%, samo što je sad druga Bitanga.