Ко је та сива еминенција, та рука из сјенке, која одлучује о судбини црногорског спорта?

Пише: Драго Мусић

Мало ће који министар из одлазеће владе бити упамћен по добру. Но, постоји један који заслужује посебну пажњу због лоших потеза у министарству којим је руководио. Колико се Николи Јановићу не може приговорити као некада врхунском спортисти, толико има мјеста критикама на рачун његовог  управљања са позиције Министра спорта и младих. Врхунац лоших рјешења је свакако Закон о спорту, донесен 26. јуна 2018. године. По поменутом закону, било је готово немогуће спровести пререгистрацију спортских клубова јер исти не посједују за то неопходну инфрастуктуру.

У управљачким стуктурама клубова дјеловање је ограничено на тај начин да се у њима не могу наћи директори јавних установа и политички ангажовани људи. (Намеће се питање, ко је и како изузев њих могао обезбиједити средства за ваљано функционисање?).

По Закону се захтијева полагање стручних државних испита за обављање функције директора, секретара, и што је апсурдно – тренера (Да ли због провјере стручности, или због финансијске добити?).

Чланом 117. Закона о спорту , укинуто је суфинансирање спортских клубова и наложено да се спортски субјекти суфинансирају из општинског буџета, што је извјестан број општина прекршио. Као примјер за непоштовање овог закона и непосједовање правилика о расподјели средстава за суфинансирање из општинског буџета наводим општину Никшић. Наглашавам да исти посједују правилник искључиво њима на располагању, са додатном непознаницом – ко га је уопште усвојио?

По истом правилнику, из општинског буџета суфинансирају се само клубови којима је општина оснивач или суоснивач. Конкретно , ФК Сутјеска, КК Сутјеска и ЏК Академик. ( По претходном узусу спортске клубове су оснивали појединци или група грађана).

Овдје напомињем да се буџет општине Никшић усвајао крајем мјесеца децембра претходних година, након чега је слиједило расписивање Конкурса за суфинансирање спортских субјеката, управо у вријеме новогодишњих и божићних празника, што је клубовима остављало врло мали маневарски простор и вријеме за учешће у конкурсу.

Одређени број клубова из општине Никшић обраћао се Министарству у вези са спорним конкурсом, на шта није било повратне реакције. Зашто Министар и остали представници Министарства нису нашли  за сходно да приликом својих посјета Никшићу сазову састанак са спортским радницима у граду и сагледају текућу проблематику? Били су изузетно расположени да присуствују отварању окречених школа, сала за физичко васпитање и реновираних школских полигона које су финансирали(што је похвално, али би првенствено требало да буде у склопу дјеловања Министарства просвјете).

Министарство је остало нијемо и за малверзације у Боксерском савезу Црне Горе , правећи притом преседан у историји спорта гашењем једног од најтрофејнијих савеза – Џудо савеза Црне Горе. Услиједило је оснивање Јудо савеза Црне Горе, уз постављање политички подобних личности за челне људе.

Поводом расписивања конкурса за организацију Подгоричког маратона, а имајући у виду да је комисија Секретаријата за спорт општине Подгорица средства у износу од 50.000 € у те сврхе додијелила Академији Мајер, уз познавање непобитне чињенице да је реноме поменуте академије далеко од атлетског спорта у ЦГ, имам следеће питање:

Зашто су надлежни по овом приликом оставили по страни, дискриминисали и слободно могу рећи сасвим изопштили Атлетски савез Црне Горе, који већ 20 година са успјехом врши споменуте активности?

Када направимо резиме и осврт на цјелокупну ситуацију, па сагледамо квалитет досадашњег руковођења Министарством спорта и младих, било би чудно не запитати се, оно што занима мене, а вјерујем и многе грађане:

Ко је та сива еминенција, та рука из сјенке, која одлучује о судбини црногорског спорта?

Прочитајте ЈОШ:

„Патриотски“ захтјев и страхови „бранитеља“ Аџића: Одложити попис становништва; направиће другу српску државу на мору

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: