Ко кога и зашто прислушкује, и ко све то надзире?

Измене Закона о телекомуникацијама требало би да уведу ред у контроли више од 460 провајдера. Ако нема контроле, нико не може да вам гарантује да ваша СМС преписка неће бити предмет забаве запослених или да је неко неће продати таблоиду…

Србија има најмање 462 телекомуникациона (мобилна, интернет и кабловска) оператора, које нико не контролише! Ово, како сада ствари стоје, неће много променити ни измене Закона о телекомуникацијама, које су на јавној расправи, а пред посланицима би требало да се нађу средином 2014.

У измене закона ушло се пошто је Уставни суд, пре три године, чланове који се односе на информациону безбедност, односно прислушкивање, задржавање података и увид у листинге, прогласио неуставним. Међутим, ни измењени чланови, по мишљењу Зорана Живковића, председника Удружења за информациону безбедност, нису далеко одмакли од претходних. Слободно се може рећи да се и даље не зна ко кога и зашто прислушкује, а посебно ко све то надзире.

Србија је доскоро имала само једног инспектора задуженог за контролу примене целог закона, а сада их има двоје.

– Да би само исконтролисао примену ова три члана везана за безбедност, инспектор мора да утроши три дана. То значи да за 200 радних дана може, под идеалним условима, да исконтролише 70 оператора. А њих има више од 400!

Према тврдњама самих провајдера, откад постоје већину нико није контролисао да ли чувају листинге позива и порука годину дана, како их чувају, да ли воде евиденцију ко и како је имао увид у њих, да ли контролишу ко је прислушкивао колико претплатника.

– Ако нема контроле, нико не може да вам гарантује да ваша СМС преписка неће бити предмет забаве запослених или да је неко неће продати таблоиду. Тиме се крше основна права и слободе грађана – каже Живковић.

Део контроле ради и служба повереника за заштиту података о личности.

– Ни изблиза не постоји систем ваљане контроле односа “служби” и провајдера према тајности комуникација. Актуелни систем не омогућава провере – слаже се повереник Родољуб Шабић.

Он подсећа на акцију надзора коју су његови људи спровели пре годину и по над мобилним провајдерима. Три од четири оператора нису активирала софтверске апликације које макар броје приступе њиховим базама података. Онај који јесте забележио је за годину дана више од 270.000 узимања листинга.

– Једина могућност сада је да безбедносним службама верујемо на реч да подацима о комуникацији грађана приступају у складу са Уставом. Зато сам са заштитником грађана још тада предложио пакет од 14 мера, који је, уз измене одређених закона, предвиђао обједињавање техничких капацитета “служби” и полиције у једну агенцију, која би пружала техничке услуге за пресретање комуникација (прислушкивање) свим ауторизованим корисницима. Предложено је и обезбеђивање неизбрисивог трага о приступу комуникацијама, што би омогућило контролу законитости. Мада је предлог добио снажну подршку, мало тога је урађено.

И Шабић и Живковић генерално имају примедбе на чланове Закона о телекомуникацијама који се односе на безбедност. По Живковићу, превише су општи и непрецизни, па дозвољавају слободна тумачења, што је увек опасно. Такође, у радној групи није било представника МУП, мада је полиција неколико пута предлагала да учествује

У новом закону није најспретније формулисано да се листинзима приступа у складу с међународним стандардима. То отвара питање којим стандардима, јер има различитих. Ако се мисли на техничке, мора се рећи. Није на добар начин артикулисана ни, иначе добра, идеја о објављивању статистичких података о приступу служби подацима о комуникацији грађана – сматра Шабић.

Ове одредбе требало би да буду недвосмислене и предвиђају изричите обавезе за “безбедњаке” и провајдере. Али најспорније је што се приступ листинзима опет формулише различито од уставног решења. Устав каже да је приступ могућ само уз налог суда, и то искључиво за потребе вођења кривичног поступка или због заштите државне безбедности. А у предлогу овог закона помињу се и активности тужилаштва и полиције, што може да збуни, ако не и нешто горе.

– Ако предлагачи закона прихвате критике које сам им упутио, а дали су уверавања да хоће, коначно бисмо апслолвирали проблем шта једино може бити основ за увид у листинге. Али, далеко од тога да бисмо тим обезбедили Уставом загарантовану тајност комуникација – закључује Шабић.

НАДЗОР ЈЕ У ТОКУ

Тренутно је у току акција надзора службе повереника над око 460 интернет-провајдера – каже Шабић, и додаје да ће о резултатима, када буде окончана, обавестити и надлежне и јавност и предложити мере.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: