Ко Лазар, ко не-лазар

Пише: о. Дарко Ристов Ђого

„Сјећаш се, прошле године смо служили у Заграђу. Отац Арсеније и о. Лазар и ти си началствовао?“ каже ми наш ђакон и мој брат Младен.

Знам. Служили у Заграђу. Код херцега од Светог Саве, Стјепана. И код оца Лазара.
И док вадим честице јутрос и помињем непрегледна имена, на листићима, у поменицима, имена на поменицима душе, имена оних за које се бринем, имена оних који не причају са мном, имена оних којима је помоћ потребна, имена упокојених давно и оних јуче, док се сјећам те Лазареве суботе – и оца Лазара, у памет ми долази моја гимназијска професорица биологије, Љуба Гранзов. Важила је за захтијевну профеосрицу: тражила је да знаш и таксономију и физиономију и обавезно латински назив. Одговрало се само једном, кад те она прозове, на непознато, и тада си морао све да знаш. Ако ниси спреман, макар одликаш био, није било лако доћи до сљедеће прилике да одговараш.
– Професорице, могу ли сљедећи пут да се јавим?
– Данас, сутра, мој Ђого, ко жив – ко мртав.
Мислили смо, са тих 16 или 17 година, да је то само начин да нам се каже да није сигурно да ли ћемо стићи да одговарамо. Касније нас је живот учио. Нама је тешко да се помиримо са једноставном истином одговора проф. Љубе. А тако јесте.
Што не значи да је истина о пролазности, о нашој крхкости, једина истина о животу. Рецимо: проф. Љуба ће ми до краја живота остати у памћењу као неко кога сам замолио да ми купи неки школски словар руско-српски, на сајму књига у Београду. Долази проф. Љуба и доноси ми Станковићев изврсни и прескупи Речник руско-српски, књигу која ми је и дан данас незаобилазни увид у значења ријечи два језика душе, на којима сањам.
Дакле: нисмо ми само бића која могу сутра да оду пред лице Христово. Нисмо само они који могу да доживе судбину три света Лазара: оног убогог, оног четвородневног, оног косовског. Или нашег оца Лазара. Или оца Лазара Острошког, кога знам само по блиједом сјећању и причању. Ваља постати Лазар.
Јер данас, сутра, ко жив, ко мртав. Ко Лазар, ко не-лазар.
А Лазар – Лазар је жив. Не може Лазар – ни онај који је страдао, ни онај кога је Христос нарочито волио, ни онај који је изабрао Царство небеско на Косову – бити мртав. Ни отац Лазар. Помало, или мало више, онај налик на сваког од лазара.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: