Ко лаже, тај и краде: Влада обманула јавност да није намјеравала да одузима цркве

Влада Црне Горе обманула је јавност када је саопштила да није имала намјеру да једнострано прекњижава црквену имовину и одузима храмове.

Из Владе су саопштили да наводно нијесу тачни наводи Митрополије црногорско-приморске да је извршна власт планирала једнострано прекњижавање цркава и да је Венецијанска комисија мишљењем осујетила ту намјеру.

Међутим, ако лаже коза, не лаже рог – па се тако управо у владином Предлогу закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница стоји намјера о отимању храмова – по сили закона.

Наиме, члан 62 Предлога закона је јасан и гласи:

„Вјерски објекти и земљиште које користе вјерске заједнице на територији Црне Горе који су изграђени, односно прибављени из јавних прихода државе или су били у државној својини до 1. децембра 1918. године, и за које не постоје докази о праву својине вјерских заједница, као културна баштина Црне Горе, државна су својина.

Вјерски објекти који су изграђени на територији Црне Горе заједничким улагањима грађана до 1. децембра 1918. године, а за које не постоје докази о праву својине, као културна баштина Црне Горе, државна су својина“.

Дакле, нетачно је да Влада Црне Горе није тражила да храмови, по сили закона, постану државно власништво.

Подсјећамо, координатор Правног савјета Митрополије црногорско-приморске протојереј-ставрофор Велибор Џомић казао је да се, у вези са одредбом о црквеној имовини, показало да су из Митрополије говорили истину када су рекли да нема сагласности ВК за једнострано прекњижавање имовине цркава и вјерских заједница.

“Дакле, то није прошло, није добило позитивно мишљење. А оно што је јако важно, могућност, дакле, која стоји пред државом као субјектом права, постојала је и до сада. Ништа ново у односу на оно што већ данас па и деценијама сваки субјект, па и држава као субјект права има, а то је доступност судским органима. Нема оне идеје да се једнострано прекњижава имовина на основу пописа органа управе надлежног за имовину и да катастар поступа по томе. Напротив: свако може да поднесе захтјев, и ја могу данас да поднесем захтјев да је ваш стан мој, али то не значи остваривање права по том захтјеву“, истакао је Џомић.

Подсјетио је да је управо то била интенција члана 62 и 63. тог спорног Владиног предлога закона.

„Та интенција није добила пролаз. То је могуће, само након завршене управно-судске процедуре, управно-правне процедуре, у случајевима када негдје није завршен државни премјер. А тамо гдје су окончани поступци, гдје је све завршено, гдје већ деценијама и годинама постоје правоснажна рјешења, тамо искључиво путем судске одлуке… И то значи да онај који тужи, у овом случају ако би то била држава, мора да докаже своје право да је била власник црквене имовине. А то је, вјерујте ми, одговорно тврдим – немогуће“, навео је Џомић.

Додао је да се из првог читања тог мишљења види да све и када би се десило да негдје у неком појединачном случају држава буде укњижена као власник неке сеоске цркве, она нема право да утиче на статус корисника да она одређује „ко ће у какву цркву да иде“.

„Венецијанска комисија је у томе изричита. То су, дакле, поступци који су апсолутно непотребни и штетни“, нагласио је.

Прочитајте још:

Браћа по криминалу: Ђукановић и Пацоли заједно контролишу шверц цигарета

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: