Ко Мујо за козом

Пише: Јован Лакићевић

У једном дијелу наших народа и народности, остало је нешто као изрека:“Заостао ко Мујо за козом“. Односила се, ваљда, на оне у које и сам спадам, који , благо речено, никако да ухвате корак с временом.
Односно на оне који су у многим работама, да не кажем процесима, напросто – заостали.
Тако сам, колико прекјуче, на не знам чијем ТВ екрану, помно испратио вишесатно саслушање неколико важних чинилаца из ЦГ Сектора безбједности на одговарајућем скупштинском Одбору.
То ме страшно подсјетило на тзв „Државни удар“, на судски водвиљ у наставцима, који је мјесецима увесељавао добар дио житеља Црне Шуме у отаџбини и расејању!
И поново ми ништа није било јасно.
Сјетио сам се неких позоришних представа страних трупа , које смо гледали у студентским данима, без преводиоца. Сјетио сам се и мог сапатника Муја, који је непоправљиво заостао, а кога сам ја одувијек доживљавао као неког блиског рођака.
У једном тренутку бљеснуо је зрак просвјетљења, када је актуелни министар правде рекао једну занимљиву полуреченицу, говорећи о Агенцији за националну безбједност ЦГ да је она У СИСТЕМУ НАТО СЛУЖБИ!!!
Хвала министру, у име мене и Муја, што нам је, коначно, отворио! Прије двије, или три године, када је са њеног чела смијењен извјесни К., за кога је сва Црна Шума знала да је високи агент ЦИАе, ја, а претпостављам и Мујо, смо се питали – да ли је то могуће?
Данас видимо, не само да није могуће, него да је и посве природно, слиједећи исказ актуелног министра правде!
Као непоправљиво закерало, питао бих актуелног министра правде: да ли је ЦГ протекторат, или колонија? Пошто нема намјесника , рецимо као БИХ својеврено, Бењамина Калаја, а данас оног њемачког самозванца, рекло би се да је у питању, ипак, статус колоније.
Колико да знамо! А пошто знамо, нећемо се више исчуђавати како нам то неколике западне амбасаде и њихове службе, састављају и Парламент и Владу. Мени, а, претпостављам, и Мују, као типичним представницима корисних идиота је лакнуло: не морамо се више бринути око којекаквих избора – све ће бити како наши инострани старатељи кажу!
У овом, као и будућим сличним приликама, ваља се, наравно сјетити ко нас је и како, „визионарски“ увео у НАТО , као и ко је, потписујући, без питања народа, санкције Русији, први пут у њеној историји увео незахвалну Црну Шуму у табор руских непријатеља! Каква сувереност, какви бакрачи!
(Накнадно сам видио да управо исписана реченица не приличи мени и Мују, као политичким аналфабетама, али ме мрзи да је преправљам. Омакло ми се.
Са великим и неопростивим закашњењем сам сазнао да је НАТО, заправо, и наша, национална организација и да је читав Сектор безбједности – СУП, Тужилаштво, судови , АНБ… у његовој надлежности. Или, опет, можда гријешим?
Не могу рећи да се кајем што сам, бар десетак пута, а можда и двоструко више, на овом Порталу рекао да је, нама блиски и драги НАТО највећа злочиначка организација Планете!
Учинио сам то у незнању и то ће ми, на Божјем суду, бити, надам се, олакшавајућа околност. Коначно сам схватио да је у питању једна такорећи добротворна организација, која се, на свој начин, бори (свим расположивим средствима) за заштиту људских права у многим крајевима свијета!
Учинио сам, признајем, још једну глупост, не знајући да је тзв безбједносни сектор под управом НАТО: тражио сам, на овом Порталу доношење Специјалног закона, за његов потпуни кадровски ресет, јер је , како сам наивно вјеровао, служио Поглавниковом режиму, а не народу Црне Горе!
И, још нешто. Пошто је АНБ, по ријечима министра правде, „у систему НАТО служби“, не знам, заиста, зашто би се она и даље тако звала. Ни досад јој назив „националне“ агенције није приличио. Јер, Агенција која је, рекох већ, по мом погрешном увјерењу, била у функцији заштите минулог режима, зашто би се, забога, звала „национална“? Које и чије нације, можда „милогорске“?
Не бих да кумујем новом називу, пошто за то још није дошло вријеме. А нико ме није ни позвао.
Тек сад сам се сјетио да је прича о Мују и кози, на коју сам се у овој прилици наслонио, заправо само дио једног прастарог „вица“, кога сам запамтио у дјеловима. Мујо је, наиме, захваљујући околности да је заостао за козом, остао у животу, када је она истрчала на аутопут и настрадала у саобраћајки!
Када су у станици милиције питали Муја да каже шта мисли о споменутом удесу, Мујо је упорно кривио – козу.
На приговор инспектора: „Мујо, много си заостао!“, Мујо је као из пушке одговорио: „Друже инспекторе, да нијесам заостао – одосмо и ја и коза!“
Наравоученије се само намеће, а могло би да гласи: не треба, понекад , трчати за козом…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: