Ко то прави ореол Алојзију Степинцу?
Хоће ли Српска православна црква на крају прихватити светитељски ореол Алојзија Степинца, захваљујући вештом маневру Ватикана и опортунизму „екуменске струје“ СПЦ?! Ово се питање наметнуло после интервјуа славонског епископа Јована и обраћања кардинала Јосипа Бозанића у размаку од свега неколико дана, када су обојица високих свештеника две цркве у медијски фокус процес канонизације загребачког надбискупа из времена злогласне НДХ.
Загребачки надбискуп и кардинал Јосип Бозанић је у недељу, после мисе у Ријеци, верницима објаснио у којој се фази сада налази процес канонизације, уверавајући присутне да је папа Фрања за то да Степинац буде проглашен светим. То што је Ватикан позвао СПЦ да заједнички формирају комисију која ће бавити аргументима „за“ и „против“, Бозанић је објаснио тиме што „Свети отац жели да СПЦ упозна наше аргументе и зашто је кардинал Степинац свет“.
„Циљ је да се и сама његова канонизација догоди у бољој атмосфери односа тих двеју цркава. Можемо рећи да је радни процес при Светој столици готово завршен с позитивним закључком, још само предстоји суд Кардиналске комисије и службено проглашење Светог оца“, тврди Бозанић.
Да би без много буке из српске Патријаршије могло да прође светитељско устоличење човека за време чијег духовног вођства Хрвата је спроведен геноцид над Србима, Ромима и Јеврејима у Другом светском рату, јавност у Србији је могла да наслути и после интервјуа епископа славонског Јована. Он је у последњем броју „Недељника“ поручио домаћој јавности да „ћемо сви ми морати да добрано одвагнемо сваку реч, прошлу и будућу, у погледу Степинца“.
„Оно око чега ћемо се сигурно сложити то је да комунистички процес и комунистичка оптужба не могу да представљају полазиште за разговор о Степинцу. На том процесу и уопште пред комунистима је он показао храброст, и несумњиво је да је тај елеменат исповедништва пресудан у процесу беатификације и канонизације. Но, управо одатле полазе и они који Степинцу приговарају да исту храброст није показао и пред Павелићем када је требало осудити и спречити усташка злодела“, рекао је српски владика, на немало изненађење доброг дела верника.
Незванично, епископ Јован слови за будућег члана још увек неименоване заједничке комисије Ватикана и СПЦ о канонизацији Степинца, чије је формирање предложио папа, па његова дипломатска уздржаност добија додатно на вишезначју.
Ако је хрватску јавност збунила папина иницијатива о заједничкој комисији, сада су од свог надбискупа, али и од српског епископа могли да добију уверавање да је то тело само формалност и да оно не доноси коначну одлуку.
„Важно је нагласити да СПЦ не улази у сам процес канонизације блаженог Алојизија Степинца. Оно што је учињено неће се више преиспитивати, нема никакве ревизије процеса…. Хтео бих нагласити да папа Фрања не жели одустати од канонизације блаженог Алојзија Степинца, јер је лично уверен у његову светост“, тврди Бозанић.
За право му даје и владика Јован.
„О Степинчевој канонизацији искључиво Ватикан одлучује. Но, само формирање овакве комисије је велики корак напред у међусобним односима и надам се да ће преко ове комисије и наука и богословље имати прилику да дају своје одговоре“, објашњава епископ славонски.
Понуђена објашњења зато намећу дилему, чему учешће СПЦ у телу које на крају не доноси одлуку, али би лако могао да послужи као својеврстан легитимитет за коначно проглашење светим Алојзија Степинца?
Председник Међународне комисије за истину о Јасеновцу проф. др Србољуб Живановић из Лондона сматра да владика Јован у недавном интервјуу за београдски „Недељник“ „јасно показује став појединих епископа СПЦ који су спремни зарад ‘помирења’ са римокатолицима да забораве на све јасеновачке жртве“.
Епископ криво пренет
Из канцеларије Епархије славонске објављен је и деманти владике Јована који тврди да наслов интервјуа за београдски „Недељник’, најављеног преко целе прве стране: „Срби, добро вагајте сваку реч о Степинцу„, он није изговорио, нити такав наслов може да се извуче из било чега што је рекао у разговору за „Недељник“.
„Испада да се епископ Јован поставио као адвокат Алојзија кардинала Степинца, надбискупа загребачког у време Другог светског рата, што он свакако није нити жели да буде. Епископ Јован се залаже за трезвено разматрање историје у коме ће свака предрасуда узмаћи пред науком и духовношћу„, стоји у демантију.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ako je papa nesto naumio on ce to i sprovesti ,nije mi janso sta se mi tu mijesamo,pa necemo ga mi proglasavati nego oni.Srbe su ubijali Hrvati i ckva u Hrvata,ko je bio na celo te crkve valjda se zna,ako je za vrieme Stepinac ubijeno najmanje 700 000 Srba vjerovatno da se on molio das im dusa ispadne sto prije da bi sledeci dosli na red.Jovan Culibrk se mijesa u neke stvari koje nijesu njegove,ako kaze po Bastasicu da treba izucavati Holokaust a da se bude oprezan sa Stepincem tu nesto nije uredu.Drugo po svemu sto se radi dobro je da je ta institucija o Jasenovcu nezavisna pa i od Crkve ,jer istina je da se u nasoj crkvi zacario EKUMENIZAM to je istina,isto je istina da nas Patrijarh ima dosta stvari da resaje mimo Jasenovca tu je Patrijarh German rekao i to se zna oprostiti moramo zaboraviti nresmijemo,zasto pismo Papi o Stepinucu ,trazi dijalog ali da se to drukcije zapocne,oko Stepinca.
Crkva je u velikim problemima ,desavaju se cistke gore nego u KPJ prijed Drugog rata,svi znamo Episkopa Jovana Purica,i njega hoce u penziju,malo procitajte zasto,nece biti da svi moraju biti penzionisani koji se ne slazu sa nekim stvarima.Trece sprema se sledeci obracun izmedju Patrijarha i Amfilohija protiv Irinej Bulovica,dakle nema mira kod smirenih ljudi.Zadnje glasanje 18:17 ,za koga je tada glasao Jovan Puric,i to se gleda ,iako nije vazno to sada.U Crkvi je nazalost sve manje monaha a sve vise nekih necrkvenih ljudi,od padobranaca do ljekara pravnika i ko zna cega drugog ,i svi oni hoce da se dokazu posto tamo gdje su htjeli iz raznih razloga nijesu uspjeli,evo nas Dzomic ,najglavniji svestenik u Mitgropoliji bez dana vjeronauke u stvari bogoslovske skole,a ima ih koliko volite,narod se svrstaje uz ovga ili onaog a Boga ostavlja po strani,gleda svoje episkope.
Српски екуменисти на челу са Буловићем, Мидићем и достојним ђаком Циона Ћулибрком,( чије се процјене о броју страдалих Срба у Јасеновцу поклапају с аТуђмановим – око 80 000, не више(, дају свој допринос канонизацији Алојзија Степинца, свако на свој начин. А ево шта Степинац каже папи Пију 12. у чувеном писму објављеном у Магнум кримену – ”Великом злочину”тражећи да Ватикан спасе НДХ од нестанка, јер је у питању брана „офензивном бизантинизму“, тј. Православљу.[b „Напредовање источне шизме у католичке редове пријети данас с пуном озбиљношћу да постигне своје мрачне циљеве. Побједа великосрпске идеје значила би уништење католицизма на сјеверозападном Балкану, у Држави Хрватској. Наведени нам документи не остављају никакове двојбе. Што више, нема никакове двојбе, да би такав кобни догађај имао и даљње посљедице далеко преко граница Хрватске. Валови ортодоксног и офензивног бизантинизма ударали би о границе Италије, док се до сада разбијају у хрватско Предзиђе. И више, утолико, што су радом хрватског клера, особито фрањеваца, били постављени темељи за обновљени католицизам у Бугарској, обраћењем многих Паолина и спашени остаци вјерника у Албанији Скендербеговој…Свети Оче, данас су очи читавог човјечанства, које крвари из хиљаду рана управљене у Вас као онога, који је по узвишеном значењу свога имена донио биједном људском роду оно што му треба – небески мир. Носећи мир свијету, мислите, Свети Оче, на хрватски народ, увијек вјеран Кристу и Вама. Млада Хрватска држава, настала је у страшнијим и тежим приликама, него било која друга држава за више вјекова, борећи се очајно за свој опстанак, показује примјер у свакој пригоди да жели остати вјерна својим католичким традицијама и осигурати бољу и јаснију перспективу католичкој цркви у овом дијелу свијета. Обратно, губитком или судбоносним сужавањима – а хиљаде најбољих хрватских вјерника и свећеника радо би и добровољно жртвовали своје животе, да спријече ову страшну могућност, – било би овдје уништено не само око 240 000 обраћених са српско-православне вјере, него и цијело католичко становништво ових подручја са свима његовим црквама и самостанима.У природном реду ствари, ако Бог не би учино велико чудо, напредак католицизма уско је везан са напретком хрватске државе, опстанак католицизма овиси о опстанку ове државе, његов спас је у исти мах и њен спас (?!?!) Свети Оче, дубоко вјерујемо у божју милост и божју праведност, чији сте Ви изабрани инструмент. Препоручујем Вашој очинској скрби и Вашим молитвама нашу Независну Државу Хрватску, сматрајући да тиме у исти мах на најбољи начин препоручујем свету вјеру у својој домовини и на Балкану. У пресветом Срцу Исусову увијек најоданији надбискуп и метрополита загребачки.“
А ево Одговора Бозанићу и његовом пајтосу Ћулибрку
http://srbin.info/2015/08/31/odgovor-episkopu-culibrku/
Није ни Ристо без своје у екуменистичкој причи.
Владику Јована познајем, верујем му и поштујем га. Тзв. „Недељник“ не знам и не верујем им – ништа. Треба да будемо мудри и да не наседамо на сваку провокацију.
Mrš neljudi i izdajice svoga i mrtvog i živog naroda , niste ništa bolji od Alojza krvnika !
Цетињски ђак, да не кажем монах.
Није владика Јован ништа погрешно овдје рекао. Реална слика Алојзија Степинца је далеко од оне слике коју су о њему оставили комунисти. Али Православна црква свакако треба да се дистанцира и да не узима учешћа у свему томе.