Ко сада „напада“ државу? Захтјев да босански буде службени не смета, само је српски проблем

Нико се још увијек није огласио поводом навода портпарола Бошњачке странке Адела Омерагића који је казао да ће се та партија залагати да босански језик буде службени у Црној Гори.

Он је то казао у подкасту који је објављен на Фејсбук налогу Руждије Радончића и казао да је заштита језика један од приоритета. Али, када се уместо босанског каже српски, до сад би било сијасет саопштења о нападу на државу.

Ипак, изјава Омерагића је прошла готово непримјетно од стране  друштвених дјелатника који су гласни само када је у питању српски језик, подсјетила је Борба. Имавши у виду да тим језиком говори највећи број грађана Црне Горе, посланици парламентарне већине су сагласни да је легитиман захтјев да он буде службени језик у Црној Гори. Имавши у виду да је и босански, колико смо видјели по попису, јасно заступљен са 43.470 говорника што је скоро 7%, а имавши у виду да постоје појединци који су Бошњачке националности или муслиманске вјероисповјести а који су се политички изјаснили да говоре црногорским језиком, ствар је итекако јасна те би и овај захтјев могао итекако бити легитиман.

Према подацима са пописа који је рађен у децембру 2023, највише становника Црне Горе говори српским језиком – 43,18 одсто (269.307 грађана), затим црногорским – 34,52 одсто (215.299), па босанским – 6,97 одсто (43.470). Албанским језиком говори 5,25 одсто становника (32.725), руским 2,36 одсто (14.731), а српскохрватским 2,08 одсто (12.999). О томе којим језиком говори није жељело да се изјасни 1,71 одсто становника (10.691).

Након објављених резултата у октобру ове године, из дијела партија владајуће већине могле су се чути поруке да би српски требало да добије статус службеног језика.

Предсједник Скупштине и лидер Нове српске демократије Андрија Мандић је у интервјуу за “Вечерње новости” казао да не постоји земља у Европи, а вјероватно ни у свијету, изузев можда појединих тоталитарних режима, гдје језик којим говори већинско становништво није уједно и службени језик те земље.

Како је додао, постоји нова парламентарна већина “која жели да констатује оно што је народ јасно и недвосмислено рекао, а то је да већина говори српским језиком и тражи да добије статус службеног”.

“Уколико не будемо могли да направимо договор, сходно тековинама и најбољим праксама развијеног свијета, постоји рјешење, а то је прављење Уставотворне скупштине”, рекао је Мандић.

Такође, потпредсједник Владе за политички систем, правосуђе и антикорупцију и функционер Демократа Момо Копривица казао је да је захтјев да се српски језик уведе као службени у Црној Гори потпуно легитиман.

“То није језик којим говори само једна нација, већ и припадници осталих нација. Српски је језик оних људи који су своји на своме у Црној Гори, који су конститутивни. Али додајем да сам заступник дијалога. Питање језика као и остала питања захтијевају дијалог, а екстремисти са било које стране у Црној Гори, и суфлери споља неће бити од помоћи”, казао је Копривица, а пренио портал РТЦГ.

Његов партијски колега и министар унутрашњих послова Данило Шарановић казао је да би подржао иницијативу да српски језик постане службени, али да мисли “да се то никада не може догодити док је Устав овакав какав јесте”.

Да би српски требало да постане службени казали су и посланици Социјалистичке народне партије (СНП) Богдан Божовић и Слађана Калуђеровић, лидер УЦГ Горан Даниловић, као и министар спорта Драгослав Шћекић (СНП).

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: