Ко се боји трагова на пушци из које је убијен Јовановић?

Полицијске и судске власти увјеравају јавност да упад у депо Вишег суда у Подгорици није за посљедицу имао нестанак пушке из које је 2004. године убијен Душко Јовановић, али челници Владе ипак не искључују могућност да је тунел пробијен од приватног стана у Његошевој улици до суда да би докази у случају тог убиства били контаминирани. Пушка из које је пуцано на Јовановића налази се у депоу Вишег суда од 2004. године, али попис и даље није завршен тако да се још не зна шта је све украдено.

Интересантно је, међутим, како је та пушка заправо стигла у Црну Гору. Судски никада није доказано јесу ли тачни наводи београдског „Блица“ од прије десетак година да је та пушка припадала „црном фонду“ црногорске Службе државне безбједности и да је коришћена за „специјалне операције“, нити се уопште зна јесу ли ти наводи интересовали црногорске истражитеље.

О пушци је у документарном филму „Тајне злочина – убиство Душка Јовановића“ из 2020. године говорио и истражни судија у том предмету Радомир Ивановић, истичући да је нађена на задњем сједишту „голфа 3“ из кога је 27. маја 2004. године пуцано на новинара. Он је описао да је возило нађено у улици Светозара Марковића, гдје су га убице оставиле након пуцњаве, и да је доведено у полицијски камп у Загоричу.

„Тада сам видио на задњем сједишту аутоматску пушку, јер знам шта је оружје, и видио сам на поду, на сједишту сувозача, другу аутоматску пушку, с тим што је аутоматска пушка на задњем сједишту имала дрвени кундак, и видио сам на њој неки натпис који сам касније детаљније гледао. А доња пушка је била са тим, да тако кажем металним, ‘ломљеним’ кундаком. Моја претпоставка је одмах била да то јесте возило из кога је пуцано“, рекао је Ивановић.

ДНК анализа је касније рађена у Висбадену, и послужила је у судском поступку.

Истрага, међутим, никад није открила како су убице дошле до пушке, а гравура „пиљак“ на кундаку, била је једини траг.

Ивановић је рекао да је гравура на кундаку урађена врло прецизно, темељно и дуго.

„На тој пушци је био угравиран назив ‘пиљак’. То су била слова, ћирилична, велика. Касније сам сазнао, када сам радио на предмету ‘депортације’ да је Пиљак нека јама код Фоче, гдје су урађене неке нимало добре ствари, а да постоји и презиме Пиљак на тим просторима“, казао је Ивановић.

Београдска новинарка Тамара Марковић-Субота рекла је у истом документарном филму да је аутомска пушка, која је послужила као доказ против засад јединог осуђеног за убиство Јовановића, Подгоричанина Дамира Мандића, по подацима српских безбједносних сужби припадала тајном фонду црногорске службе безбједности.

„Пушка је нађена два дана након убиства Јовановића, у ‘голфу 3’. Та пушка је била кључни траг који је послужио да се открије да је ово оружје још деведесетих било у тајном фонду црногорске СДБ. Била је карактеристична по томе што је имала урезан натпис ‘пиљак’, и деведесетих година је дата Мандићевом ујаку, Самиру Усенагићу, који је радио у МУП-у Црне Горе“, рекла је Марковић-Субота.

Засад није познато да ли су ови наводи можда сада у фокусу државног тужилаштва, које је прије неколико мјесеци поново отворило истрагу о убиству Јовановића, овог пута с посебним акцентом на пропусте у ранијим истрагама и евентуалне везе које су извршиоци имали у државним структурама.

На првом суђењу за убиство Јовановића, адвокати су тражили да полиција, тужилац и истражни судија испитају колико је аутоматског оружја стигло из Босне и Херцеговине, односно из града Високо, а и других босанских градова 1996. године и коме је оно све подијељено од функционера МУП-а Црне Горе. Мада је 2004. и 2005. године од адвоката затражено да на наведене околности буду испитани Душко Марковић, ранији шеф СДБ-а, Мило Ђукановић, бивши црногорски премијер, Сретен Радоњић, некада шеф криминалистичке полиције, али и (сада покојни) Вукашин Мараш, некадашњи функционер службе безбједности и такође покојни Вук Бошковић, својевремено савјетник предсједника за безбједност, то се ипак није десило.

Није се испитало ни да ли је ова пушка коришћена за још неки злочин, као што је случај убиства Јасмине Ђукић у БиХ. Током полицијске истраге у Подгорици, у Мандићевом аутомобилу пронађен је записник о саслушању хрватских држављана Винка Мартиновића Штеле, Крешимира Влачића и Дина Зекана, који су сумњичени за убиство Ђукићеве.

На који је начин Мандић био повезан са овим особама и даље није познато, и не зна се да ли постоји нека повезаност када се ради о извршиоцима ова два злочина.

Подсјетимо, Тужилаштво и полиција активно трагају за шест особа, које се сумњиче да су учествовале у ископавању тунела који је откривен у депоу Вишег суда у Подгорици.

Премијер Дритан Абазовић рекао је да се ситуација мијења из сата у сат и да су истражитељи на трагу починиоцима. Није, међутим желио да открије више детаља, а ни да детаљније говори ко стоји иза овог упада.

Абазовић је, међутим, изјавио да постоје структуре које све чине да се убице и налогодавци атентата на Јовановића никада не приведу правди, али и да постоје људи који све чине да се тај случај разоткрије.

“Ово је мој лични став – никад не бих елиминисао ту могућност да се све ради са циљем да се прикрију налогодавци и убице Јовановића”, рекао је Абазовић.

Он је казао да је то највећи проблем са којим се Црна Гора суочава.

“Рјешавање убиства Јовановића даће одговор на стотине других криминалних активности које су се десиле у Црној Гори у претходних 20 година”, навео је Абазовић.

Он је рекао и да је случај убиства Јовановића реактивиран, да се све ради из почетка и да желе да утврде сваку грешку, од сваког појединца.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: