Ко се плаши Универзитета у Пљевљима?

Пише: проф. др Војо Лаковић

Злонамјерност као политички метод

Злонамјерност је тешка мука, али „у лажи су кратке ноге“. Фабрикована је и злонамјерна теза да је у Пљевљима приватнику намијењена државна зграда, те да је ријеч о „незаконитом преносу власништва над државним објектом“ између Општине Пљевља и будућег Универзитета Пљевља.

Нема говора о пренамјени имовине „без законског основа“, јер се сваки корак у овом процесу одвија у складу са важећим законима Црне Горе – укључујући Закон о државној имовини, Закон о високом образовању и Закон о јавно-приватном партнерству. Јавност је о свему упозната кроз више конференција за медије, са којих је више пута поновљено да се не ради о преносу својине, већ о уступању простора на коришћење, без накнаде, кроз модел јавно-приватне сарадње.

Меморандум није уговор, већ намјера сарадње

Само злонамјерном може бити непознато да потписани Меморандум о сарадњи нема правну снагу уговора, нити производи било каква имовинска права. Он представља израз намјере сарадње, у складу са члановима 27, 28 и 29 Закона о локалној самоуправи, којима се општинама омогућава да развијају партнерства ради задовољавања јавних потреба и подстицања развоја.

Општина Пљевља задржава сувласнички удио од 10% у будућем Универзитету Пљевља, док ће додатних 10% бити у власништву реномиране високошколске установе из ЕУ, чиме се осигурава транспарентност, надзор и академски кредибилитет.

Пут ка развоју, не ка профиту

Меморандум је израђен поступањем Министарства, имајући у виду јасну законску процедуру, односно све што је неопходно како би се извршила акредитација студијског програма и добило рјешење о лиценцирању установе. Зато не стоје наводи да поступак није у складу са важећом законском регулативом.

Пројекат формирања Универзитета у Пљевљима има за циљ дугорочни развој општине кроз подизање образовних капацитета, задржавање младих у граду и стварање услова за развој нових привредних и друштвених иницијатива. Иницијатива је резултат вишемјесечних анализа, консултација са домаћим и међународним образовним институцијама, и усклађена је са потребама тржишта рада и стратешким плановима развоја општине.

Гласни у нападу, ћутљиви у одговорности

Представници кључне партије која је више од три деценије владала Црном Гором, остварујући приватне интересе своје врхушке на штету државне имовине и буџета, ни до данас нису престали са обманама јавности. Тешко је у једној реченици набројати све бивше ДПС-ове предсједнике општина, високе функционере у влади, правосуђу, полицији, привреднике и чланове породица „оца“ ДПС-а, који су осуђени или се терете за бројна кривична дјела – од прања новца, ненамјенског трошења буџетских средстава, до злоупотребе службеног положаја.

Нажалост, и даље су слијепи и глуви на бројне афере и догађаје из времена своје владавине: „Лименка“, Телеком, Камп Златица, Снимак, Коверта, ХТП Бока, Пандора и Панама папири, расподјела средстава из Абу Даби фонда, шверц дувана, расподјела станова државним намјештеницима – све на штету државне имовине.

Зашто смета развој сјевера?

За вријеме чије владавине је започео рат кланова који је однио преко 60 живота? Ко је био на власти када су се десила, и до данас неразријешена, убиства и пребијања новинара? Чиме се могу похвалити, осим флоскулама да је свако тражење истине напад на независност и европски пут Црне Горе?

Они који су говорили о мултикултуралности и мултиконфесионалности, преко „Скај“ апликације су договарали стварање националних тензија у Пљевљима. Покровитељи урушавања повјерења у стручност, кроз фабриковање десетина хиљада купљених диплома, дозволили су да општина Пљевља сама финансира рад Машинског факултета, упркос томе што су сви остали државни факултети финансирани из државног буџета.

Мајстори обмана сада се дрзну да шире дезинформације о оснивању Универзитета Пљевља кроз модел јавно-приватног партнерства.

Некад маћехе, сад критичари

Зашто они који су се према Пљевљима понашали маћехински деценијама, који су постављали камен темељац за други блок Термоелектране, затварали државна предузећа и толерисали компаније које радницима нису исплаћивале зараде и до 60 мјесеци – сада имају проблем са отварањем високошколских установа у граду у којем је 1901. године отворена прва српска гимназија у Црној Гори?

Коме смета што овај град коначно покушава исправити деценијску институционалну запостављеност? Или је некоме циљ да се свака иницијатива која долази са сјевера у старту омаловажи и заустави? Да ли су „прекаљени афераши“, неспособни да више управљају животима грађана, прешли на игру сами са собом?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: