Ко смо заправо: Да ли је теорија британског професора сензација или у њој постоји зрно истине

У чувеном филму „Матрикс“ људи су поробљени од стране вештачке интелигенције, која користи нашу телесну топлоту за напајање својих рачунара. Иако ово звучи као чиста научна фантастика, професор физике из Велике Вританије сматра да можда живимо у симулацији налик оној из америчког блокбастера, пише британски медији.

Мелвин Вопсон, ванредни професор физике на Универзитету у Портсмуту, верује да низ свакодневних назнака указује на то да овај свет није оно што изгледа. Он се такође бави хипотетичким и филозофским питањем – ако заиста живимо у виртуелној симулацији, која је онда њена сврха, пише Дејли мејл.
Професор износи три теорије, укључујући идеју да смо сви изабрали да постанемо ликови у напредном АИ свету пре него што смо се родили.
„Све ове теорије подразумевају контролу главног АИ система, који је, наравно, створила будућа итерација наше цивилизације“, рекао је професор Вопсон за МаилОнлине.
„Могуће је да нико више није свестан стварности и да смо заробљени у симулираној стварности којом управља АИ“, каже он, преноси Спутњик.

Теорија симулације привлачи и многе друге, попут Елона Маска, који је изјавио да су шансе да живимо у „основној стварности“ – правом универзуму, а не симулираном – „један према милијарду“.
Професор Вопсон, чија истраживања укључују експерименталне и теоријске студије примењене и фундаменталне физике, наглашава да су ове три теорије спекулације, а не нешто што подржава научно истраживање. Међутим, нека његова истраживања на Универзитету у Портсмуту заиста указују на то да је цео универзум симулирана конструкција или огромни рачунар.
Прва теорија је да смо на рођењу одабрали улазак у симулацију искључиво као облик забаве – да бисмо забавили и окупирали свој ум. Према овој теорији, прави свет, који смо одлучили да напустимо, није био претерано занимљив, па су људи створили много занимљивију, иако лажну, верзију живота – ултимативну ВР игру. Уз обиље познатих скандала, спортских догађаја, политичких афера и још много тога, модерни живот је све само не досадан.
„Симулацију смо створили као место забаве где можемо бирати да уђемо (при рођењу) и доживимо потпуно нови живот са свим његовим аспектима“, рекао је Вопсон.
Што се тиче тога како смо на рођењу имали капацитет да донесемо одлуку да уђемо у симулацију, могуће је да је наша свест то одлучила пре него што је наше људско тело рођено. Друга теорија сугерише да симулација помаже човечанству да „научи нешто“ што би могло понудити решење за стварни проблем. Према овој тзв. теорији заморчића, можда смо сви невољно заробљени у симулацији за опште добро – дугорочни бенефит човечанства.
„Замислите да наше друштво има сложен проблем који треба решити – еколошки, економски, енергетска криза, ратови. Ако имамо способност, најбољи начин да га решимо био би покретање симулације (или више паралелних симулација) да бисмо видели која решења симулиране верзије нас могу спасити. Ако било која од симулација реши проблем, можемо га применити у основној стварности као одрживо решење“, напомиње професор.
Последња теорија, названа теорија „скоро бесмртности“ или „Нарнија“, сугерише да време у правом свету тече много брже у поређењу са временом у симулацији. На пример, један минут у правом свету могао би трајати до 100 година у симулацији, док би један животни век у правом свету могао одговарати 4,2 милијарде година, или преко 52 милиона живота у симулацији, уз просечан животни век од 80 година. Одабиром живота у симулацији могли бисмо доживети више живота узастопно, суштински постижући бесмртност.
„Сто животних искустава могло би трајати само 100 минута у правом животу основне стварности. То је начин на који функционише дилатација времена када сањамо. У сну, догађаји које доживљавамо могу изгледати као да трају минутима, сатима или данима, али у стварном свесном стању сан је у ствари трајао делиће секунде“, појашњава Вопсон.
Он је већ изнео трагове који сугеришу да живимо у симулираној стварности. На пример, чињеница да постоје ограничења колико брзо светлост и звук могу путовати указује на то да су можда под контролом брзине процесора рачунара. Такође, закони физике који управљају универзумом слични су компјутерском коду, каже он. Професор Вопсон спекулише и да је доказ да је теорија симулације тачна можда записан – у Библији.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: