КО СУ БИЛИ СПАСИЋ И МАШЕРА: Како су краљеви официри, Србин и Словенац, херојским чином дигли Европу на ноге
1 min read
Спасић и Машера
Једна од најхеројскијих, али скоро заборављених прича јесте она са самог почетка Другог светског рата, а говори о двојици часних официра војске Краљевине Југославије, Србину Милану Спасићу из Београда и Словенцу Сергеју Машери из Горице.
Њих двојица, по чину поручници бојног брода, на данашњи дан 1941. године дигли су у ваздух у оно време најмодернији разарач “Загреб” (уз разараче “Београд” и “Љубљана” ) у луци Доброта у Боки Которској, како не би пао у руке италијанским фашистима, који су већ били преузели управљање Боком Которском од краљевске војске која је била у расулу (Априлски слом).
Посадама југословенских бродова стационираним у Боки наређено је да не отварају ватру на Италијане, те да мирно предају бродове и опрему, уз строго наређење да их не уништавају. Пре дизања у ваздух командант брода Никола Кризомали је већ био разрешио сву посаду дужности и спремио свечану униформу у којој ће Италијанима предати “Загреб”. А онда је затражио од послуге да му сервира ручак.
Пришао му је Спасић са речима: “Господине, овде сигурно нећете да ручате, молим вас идите у Дубровник па тамо ручајте, овај разарач ће за десет минута нестати са површине”. “Ви сте луди” – одговорио је Кризомали, али га је Спасић пресекао речима: “Пожурите, молим вас, штапини су већ припаљени и горе, време истиче. Командант се у паничном страху покупио и напустио је брод. Када је био на 500 метара од разарача уследиле су две стравичне експлозије које су преполовиле бродски труп.
Разарач “Загреб” је тешко оштећен потонуо на плитко дно. Следећег дана, рибари су у мору пронашли леш Милана Спасића, и он је сахрањен 19. априла 1941. на морнаричком гробљу у Савини покрај Херцег Новог заједно са Машером (чији су остаци пронађени касније). На њихов посљедњи испраћај дошли су бројни становници, али и одред талијанске војске, који су толико били импресионирани херојством Спасића и Машере да су их испратили уз војне почасти.
Командант Кризомали је недуго затим постао шеф протокола поглавника НДХ Анте Павелића, а после рата је побегао у Чиле где је био рецепционер у једном хотелу на обали Пацифика.
Уништење и потапање разарача и погибија двојице официра је био најморалнији чин у трагедији Флоте Краљевине Југославије и као такав изазвао је велику пажњу британске штампе. Британци су већ 1942. у кругу својих касарни на Малти подигли спомен плочу посвећену Машери и Спасићу.
Међутим, за народне хероје у својој земљи проглашени су тридесет и две године касније (1973.) У послератној комунистичкој Југославији се о том чину првих поратних година уопште није знало ни говорило, јер како објаснити да су официри краљевске војске који су, заједно са краљем Петром II Карађорђевићем оптуживани за издају, могли да учине такав херојски чин. О њима се почело писати тек 1960-тих, након демократизације земље. Французи су 1968. године снимили играни филм “Flammes sur l’Adriatique” (“Пламен над Јадраном”), посвећен том догађају, а по сценарио који је написао нико други него велики Меша Селимовић.
Након тога Спасић и Машера добили су по неку улицу у већим југословенским градовима, а у Тивту им је подигнут споменик у градском парку.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Питање за комите:
Ко је од њихове лозе бранио и где Србију, Македонију?
Ми у Србији знамо само за окупацију са привилегијом.
Толико, само да дају одговор.
Иначе има још много питања.
Uvala u kojoj je potopljen razarac Zagreb zove se Uvala Svetog Trojstva i nalazi se odma do Miholjske Prevlake.
Lokalni mjestani i ribali zovu je uvala Zagreb jer je tu potopljen razarac Zagreb.
Ćast im i čest junacima! Slava im!
… Ali đe je brat đeda mi po majci, oficir Kraljevske vojske, komandant vojnog dobra „Valandovo“ u Makedoniji, potpukovnik, Andrija Mijanović, Srbin iz Crne Gore, ponosni Cuca???
Đe je u kolektivnom sećanju taj vitez crnogorski, on koji je …
Izišao sa dva vojnika i suprugom na kapiju da dočeka motorizivanu njemačku jedinicu kojoj je po dogovoru više komande trebalo da preda vojno dobro. Sačekao ih u paradnoj uniformi sa ključevima u rukama, spreman da izvrši naređenje koje je dobio od svoje komande, što je i uradio.
Kada mu je njemački major zatražio da preda i svoje lično naoružanje, okrenuo se svojoj supruzi i kratko joj se naklonio, onda vojnicima koje je komandom oslobodio dužnosti, pa onda njemačkom komandantu i obratio mu se rečima : Gospodine majore, vi očigledno ne poznajete, zaboravili ste ko je srpski vojnik i srpski oficir … Vi srpskom vojniku možete da uzmete život, ali ne i njegovo oružje! Njegovu čast!
… Meni, majore, ne možete ni život, ni oružje!
Munjevito je mašio za pas, i uzviknuo : Živjela Kraljevina Jugoslavija! Smrti nema bez sudnjega dana!
Njemu je bio … Pucao je sebi u usta pred Njemcima i suprugom!
Njemački oficir se sagao nad njegovim mrtvim tijelom, uzeo mu pištolj iz ruku, uspravno se i kratko mu salutirao!
Tako je potpukovnik kraljevske vojske, Andrija Mijanović, odužio sebe sebi i otišao u vječnost!
… Pa onda, zašto se o tome ništa ne zna!?
Ne znam. Možda … Možda zato što to nije primjer koji osnažuje komunosektaškii narativ o “ bratstvu i jedinstvu“ jugoslovenskih naroda u životu i smrti … Mozda zato što je to bio podvig samo jednog Srbina iz Crne Gore. Zato što u toj životnoj i ratnoj drami nema brata Hrvata, Slovenca …
Zato, možda zato, što je ovo priča samo još o jednom Srbinu i njegovoj oficirskoj časti, dalje rečena narativa … Možda.
p.s. Žena Andrijina, učiteljica u penziji, koju sam posećivao kad gođ sam bio u prilici, umrla je u 94. godini života u Somboru. Kao udovica srpskog kraljevskog oficira o kome se, sudbini njegovoj, tom potomku cuckih vitezova iz plemena kneza Mijana, ni do dana dne ne zna ništa. Njegovu je životnu dramu koja je i srpska drama pokrio je šaš i pepeo zaborava!
Kako vrijeme odmiče, meni je sve manje čudno.
Među Srbe koji su u međuvremenu, ođe mu u zavijčaju, ođe posebno, skoro pa zaboravili sebe, kamoli …
Ima i slučaj pukovnika KV Bogosava Mažuranića-Hrvata iz Novog Vinodolskog komandanta 90 pješadijskog puka -koji je takođe sam ubio proklevši sve izdajnike i kukavice nemogavši da prihvati izdajstvo –
Срдачан поздрав господине Ђикане,
Из сопственог искуства говорим. Да не би нестале, такве дивне и херојске приче, као потомак тог човека, или их сами забележите или нађите неког ко ће да их оживи као причу и ако је икако могуће документује.
За наше претке, њихов херојски живот и херојска дела – дужни смо да их учинимо вечним.
Да нисам знао ко ми је прадеда и ко ми је деда ја би се у животу сломио и не би остао човек. Верујте ми да не можете ни претпоставити колико ћете велико дело за своју децу и ко зна још за колико деце урадити ако напишете и документујете јуначку смрт свога деде.
Herojstvo pukovnika Mažuranića je zataškano, neću sada da ulazim u razloge, nije poznato široj javnosti, ali je zato dokumentovano i spisi predmeta se mogu naći u vojnom arhivu u Beogradu.
Herojska smrt đeda mi strica po majci, nažalost nije valjano dokumentovana, bojim se da neće ni biti!
Odveć kasno sam krenuo u potragu za živim svjedocima i dokumentima. Svjedoke nijesam moga da pronađem, makar ne onu nekolicinu oficira čija sam imena pronašao, nijesam ih zatekao u životu, iaonnjihovi srodnici znaju za događ iz priča svojih počivšije, ali kao takvi nijesu validni svjedoci iz druge ruke. Od dokumenata sam pronašao samo u par reči kratak izveštaj višoj komandi, bez bilo kakvog detalja o samom događaju, da je izvršena predaja vojnog poljoprivrednog dobra “ Valandovo“.
Sve što imam u rukama je tonski zapis, sjećanje supruge Andrijine, svjedoka događaja iz prve ruke, Danice Jasovački Mijanović! Koji nijesam uspio da ovjerim pred notarom jer je potrebno prisustvo ili ovjerene izjave dva svjedoka koji su lično prisustvovali bilježenju izjave Andrijine supruge Danice na audio snimku i to potvrdili.
U svakom slučaju, hvala vam na pozornosti!
Jedina mi je satisfakcija što porodica i bliski prijatelji porodice znaju za događaj koji je njima neupitan, istinit.
Prvo razarač je potonuo u tzv vali zagreb pored Brdišta u Boki nazvanoj upravo po brodu i tako je od tada zovu građani Boke a ne Dobroti iako su razarači Zagreb ,Beograd i Dubrovnik su dočekali 6.4 u Dobroti a Ljubljana na remontu u Arsenalu..Potencira je izdajnička uloga kbb Krizomalija a ne navodi se takođe izdajnička uloga kbb Šaškijevića njegovog neposrednog komandanta (u to vrijeme komandanta divizije razarača ) i isto vrijeme i komandanta razarača Dubrovnik.Takođe je sačekao u svečanoj uniformi oficire Italijanska vojske i predao im razarač Dubrovnik ali on je poslije otišao u četnike pa mu je to očito po autoru bilo pozitivno pa ga zato autor teksta ne navodi…IIzdajnik uvijek ostsje izdajnik i tačka.Inače oko kulta Spasića i Mašere..u Boku se on od rata poštuje..veći broj ustanova,kasarni i ulica u Boki je nazvano po njima i danas se zove..i nešto malo u Slovenijii Srbiji
Ма, разлика је Кризомали – Шашкијевич. Шашкијевич је предао јединицу која је капитулирала, а касније је наставио борбу против нацизма, на страни која је побиједила у рату, зато је касније мирно отишао код Савезника. Кризомали се након капитулације ставио у активну службу Павелића и нациста, на страну која је рат изгубила, избјегао послије рата пацовским каналима, као и други пацови, у Аргентину.
Шашлијевић је већи Србин од многих Срба тада и данас.Његов син је и данса већи Србин од многих нас који се убисмо од бусања у јуначке груди.Захваљујуци поред осталох тај Шшакијевић је допринио много што се дала земља у стври купила да се оградди црква Светог саве у Тивту!
Istina, njegov sin u SAD se bori za istinu i pravdu, piše knjige, ponosit starac…
Пошаљи то сину Шашкијевићевом у УСА,па можда ти он одгоори кад си тако убијеђен у своје тврдње!’
Ево ти линк па му се јави и објасни му то мало како мислиш!’
http://michaelshaskevich.blogspot.com/2010/
Poslednje naređenje štaba kraljevine Jugoslavije i kralja Petra upućeno floti je bilo da cjelokupna flota isplovi i pridruži se Britanskoj floti koja bi je sačekala u visini Krfa ili pak ako flota nije u mogućnosti da isplovi istu da UNIŠTE…Na sastanku komandanata plovnih jedinica -kbb Šaškijević kao komandant najjačih i najvrednijih jedinica flote-divizije razarača-je izričito bio protiv isplovljenja i uništenja brodova -znači nije izvršio direktno naređenje pretpostavljene komande i predao je u ispravnom stanju sve potčinjene brodove-što je teško izdajstvo,Naređenje je izvršila podmornica Nebojša i torpiljerke T1 i T5 Durmitor i Kajmakčalan po komandom kbb Ivana Kerna i grupa pilota sa hidroavionima iz Kumbora..i naravno besmrtnost Spasića i Mašere.O Šaškijeviću i njegovoj ulozi tokom aprilskog rata a i kasnije istorija je dala svoj sud
Историја коју је писао КО,реци да знамо?
Bobic,
kazes izdajnik Oficir Jugoslovenske Mornarice kbb Saskijevic prikljucio se Jugoslavenskoj vojsci u Otadzbini cije je komanda bila u Londonu .
Draza Mihajlovic je odlikovan od Salr de Gola ,Ruzvelta a komanda mu je bila u Londonu pod pokroviteljstvom Cercila.
Beograd je bombardovan a Drazin stab je bio na Ravnoj gori.
Veliki dio Kraljevskih pilota pridruzio se Britanskim snagama u Kairu.
Cijelo vrijeme bili su britanski oficiri u Drazinom stabu.
Draza se nije htio staviti pod komandu komunista 1944 pa su ga proglasili neprijateljem a i Monarhija je im je bila konkurent za vlast poslije rata.
Dok recimo Zagreb je docekao Hitlera a znamo na cijoj strani je bila NDH.
Na kraju krajeva odje je rijec o razaracu Zagreb pa je red i da se spomene Komadant broda.
Dio oplate broda nalazi se u mom selu duzine 1m 40 cm a sirne jedno 60 cm,davno posle rata ljudi su uzimali djelove oplate koje je silna eksplozija izbacila na obalu ili blizu nje u plicak da bi naprvljali od nje alat.Brod je bio na zakovice sto se vidi poprilicno je lim debeo tako da vjerovatno pripada nekom nosecem unutrasnjem dijelu trupa broda jer je debljin apreko 4 mm ako se dobro sijecam ?
Postovani gospodine,
Uzecu sebi slobodu da apelujem na vas a vi i ja, na vlasnika toga dijela oplate da se isti donira ili ako treba otkupi od strane Opstine a bogami i Vlade i da isti bude dio neke stalne muzejske postavke u Ministarstvu Odbrane ili nekom Bokeskom muzeju .
Zbog Heroja i generacija koje stasavaju.
Unaprijed se zahvaljujem
Не треба то тако потенциратаи у стври гледати ,сигуран сам да би садашњи власник мог покојног кума синовац то дао у музеј без накнаде јер стоји уз неки зид при гувну иза којега је посађена једна питомна ружа ,само га треба замолити да то да.Исти смо користили као зштиту од минавња када смо првили водовод па смо тај лим ствљали одозго с грањем да не баца камење по сусједним кућама.
Dje je ljudi tu je i nacina…
Bravo
Evo mozete kontaktirati redakciu IN4S i ostaviti vas broj tel.a ja sam voljan da se maksimalno potrudim da u ovom naumu uspijemo.
Hvala
Позови редакцију њима сам дао податке
Zahvaljujem
I..cujemo.se
Ponudite dio broda Vojnom muzeju u Beogradu. Tamo se još drži do tradicije.
Ti si znao Srbina zakleti
kako valja za slobodu mrijeti….
Od Miloša Obilića, Vojvode Sinđelića, dvojice poručnika Spasića i Mašere, Milana Tepića, Heroja sa Košara…..puna je srpska istorija ovakih junaka koji su ličnom žrtvom pokužavali da spreče velike sile da porobe srpski narod i rasparčaju srpsku državu.