Ко су фантом бирачи: „Чувари државе“ нам раде о глави

Пише: Горан Даниловић

И Устав је „некоме мајка, а некоме маћеха“. Извјесно мајка је свакоме коме владајуча елита дозвољава да га крши и остварује вишак права на штету свих нас, а њима на корист. Устав каже да бирачко право у Црној Гори има сваки пунољетни држављанин који овдје има и пребивалиште најмање 24. мјесеца.

Дакле, има пребивалиште у вези са правом да бира и да буде биран, извјесно не и да је имао било кад пребивалиште јер да је уставописац то желио, то би и написао. Подразумијева се да је то активно стање у тренутку када се жели остварити право бирања.

Изигравање овог уставног аксиома је кључ непоштених избора, кључ за откривање „фантом бирача“!
ДПС је одавно у кампањи за изборе који ће се догодити сљедеће јесени. Паралелни тим „обрађивача“ бирачког списка, састављен од 5 или 6 људи из дрзавних инсититуција (такозвани „чувари државе“) до детаља претражује и проналази оне који су мимо Устава уписани у бирачки списак, јер немају пребивалиште, односно, одавно годинама пребивају у иностранству, стављајући их на списак оних који морају доћи на гласање – то је прије свега наша дијаспора у Европи. Неспорно је да право гласа имају они који су на привременом раду у иностранству, али је кривицно дјело када то „право“ користе они који имају мјесто пребивања у другој држави. Дакле, то је кључни извор непоштеног, неуставног и преварног у процесу гласања на државним изборима. Наводни регистар пребивалиста је нажалост законска превара јер није засебно и на основу чињеница формиран истинити Извод. Ради се само о подскупу великог скупа који се зове „Држављани“.

„Мајстори“су се сјетили да аутоматизују пребивалиште, па га има скоро сваки дрзављанин чиме је Устав обесмишљен. Људима је, дакле, ако нећемо сами да мистификујемо из властитих разлога, јасно откуд у Бирачком списку толико уписаних да се то приближава броју становника. Значи, они који не живе овдје, немају „реално пребивалиште“, у Бирачком су списку јер су држављани са фиктивним мјестом пребивања, никада провјереним и доказаним што је брутално гажење Устава.

Онда нам је и јасно зашто је пребивалише Законом дефинисано на скоро жалосно-смијешан начин: „пребивалиште је мјесто у којем се лице настани да у њему стално живи, као средишту животних интереса и професионалних, економских, социјалних и других веза које показују да, између лица и мјеста у којем се
настанило, постоји непосредна и трајна повезаност“!

Свакоме је јасно да је ова беспримјерна растегљивост прилагођена онима који су трајно одселили и никада нису одјавили пребивалиште иако су на то по Закону обавезни. Пребивалиште су тако некада дефинисале ДПС и СДП да за очигледну ствар треба психолошко-социолошка истрага да се утврди проста чињеница.
Значи: пребивалиште је мјесто у којему лице стално живи, односно, пребива, и томе не требају никакви додаци. Хрвати су то врло практично регулисали: „Полицијска управа на чијем подручју особа има пријављено пребивалиште по службеној ће дужности донијети рјешење о одјави пребивалишта особе ако се теренском провјером утврди да особа стварно не живи на пријављеној адреси или о томе буде обавијештена од стране тијела јавне власти те других правних и физичких особа.“. Јасно је да Хрвати и из безбједносних али и општих разлога, не допуштају флуид по којему је лична ствар „има ли те или нема“ на тачно одређеној адреси. Дакле, за акцију провјере довољна је и пријава физичког лица.

Ово је један од битних разлога зашто је УЦГ тражила техничку владу у трајању од 365 дана. Наравно, леx соециалисом се морало обезбиједити да полиција по сили закона провјери пријаве, а за тај посао потребно је вријеме.
Мајстори плашења и владања одавно су јавно „продали циглу“ и наметнули мантру по којој онај који се буни против овог лудила по којему су сви држављани истих права, па и с правом да бирају и буду бирани, иако не живе са нама, уствари противници мањинских народа и отимачи њиховог права и среће јер их је највише у дијаспори, односно највисе их је трајно исељених.

То је прљава лаж јер нико никоме не спори држављанство стечено на законит начин. Споримо и сматрамо крађом трајну намјеру да се остварује бирачко право мимо Устава, да се одлучује о законодавној и извршној власти у Црној Гори за четворогодишњи мандат, а да се у њој не живи деценијама. У Црној Гори дрзављанство није = бирачко право и ту нема никакве дискриминације.

Дискриминација је када огромна популација наших најближих, рођених и одраслих у Црној Гори, са имовином у Црној Гори, са нашом историјском судбином, а са мјестом живљења у Србији или БиХ, док је ове власти неће моћи добити дрзављанство и пасош Црне Горе јер су наводно злокобни политицки противници своје државе. Они у Америци, западној Европи и понегдје у региону могу имати и по три пасоша, могу имати свакако и пасош своје Црне Горе и приде право да бирају и буду бирани.
Докле год вази ова накарада од права без обавеза, накарада да су награђени они који крше закон и никада се не одјаве, као опозиција се не моземо надати побједи јер је могућност манипулације огромна посебно када регистре контролоши ДПС.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: