Ко су најкрволочније усташе, чије злочине људски ум тешко може појмити
1 min read
Усташе се сликају поред закланих Срба
Ове године навршава се 70 година откако је у Загребу због злочина у Јасеновцу објешен Мирослав Филиповић, неславно знан и као „фра Сотона“, један од усташких злочинаца из Другог свјетског рата, најозлоглашенијих по бруталности и садизму, пише Блиц.
Рођен у Јајцу 1915. године, а 1938. заредио се и ушао у фрањевачки ред у самостану Петрићевцу у Бања Луци, добивши редовничко име Томислав. Није познато како се тај човјек већ до 26. године живота радикализовао, али се зна да је већ у првим данима НДХ његов надређени у самостану тражио од њега да се престане да се петља са усташама.
Он то није послушао и чим је у јануару 1942. дипломирао теологију у Сарајеву, постао је војни капелан у усташкој војсци. Већ 7. фебруара забиљежено је да је учествовао у покољу око 2.300 цивила у предграђима Бања Луке, често чак и сјекирама и крамповима. Оно што је о Филиповићу тада забиљежено, из данашње перспективе може се чинити као пука фикција.
Заклао 52 деце
У селу Шарговцу, Филиповић, већ у усташкој униформи, јер фрањевци за њега више нису хтјели ни да чују, и још неколико усташа затекли 52 дјеце усред наставе. Ушли су у један разред, пристојно поздравили учитељицу и дјецу, да би Филиповић замолио наставницу да одабере неког од ученика.
Филиповића су у том крају јако добро знали, поздрављао се, па је учитељица мислила да жели да неко од ученика нешто изрецитује. Одабрала је извјесну Радојку Гламочанин, да би он дијете, које му је пришло сасвим без страха, подигао на учитељицин сто и нагло јој пререзао врат ножем.
У хаосу који је усљедио рекао је својим усташким колегама: „Усташе, ово ја у име Бога покрштавам ове изроде и ви слиједите мој пут. Ја примам сав гријех на моју душу, а вас ћу исповиједити и ријешити свих гријеха.“На суђењу 1945. Филиповић није признао да је учествовао у клању то 52 деце, али јесте да је видио како се из тог покоља усташе враћају обливени крвљу. Суд му тада није вјеровао.
Као што у његову невиност за тај покољ у фебруару 1942. није вјеровао ни нацистички генерал Едмунд Глаисе вон Хорстенау, војни изасланик Трећег Рајха у НДХ.
Папински легат у Загребу га је суспендовао и Филиповић је накратко завршио у притвору као оптужен за „претјеране злочине“ по тадашњем њемачком ратном праву, јер нацисти апсолутно нису видјели рачуницу у вршењу злочина над цивилима који су тиме били практично натјерани да узму оружје против окупатора.
Но, из затвора га је извукао Вјекослав Лубурић, тада управник логорског састава у НДХ, и смјестио га у Јасеновац. Као једног од кољача, наравно, накратко и као управитеља Јасеновца, односно Старе Градишке. Био је у стању да пререже гркљан човјеку, а потом да га распори преко ребара и стомака.Једном је приликом 56 босанских Јевреја повезаних жицом изударао сјекиром и побацао у јаму.
Другом је приликом 42 заточеника једног по једног устријелио у потиљак. Обично је покољима приступао ритуално, изговарајући да је „правда задовољена“.
Преживјели су свједочили и да је, благо се смјешећи, једном пришао мајкама са дјецом, тек пристиглима, и застао да се игра са једним дјететом. Бацао га је у ваздух, као у игри. Жене су тек тад видјеле да у једној руци има бајонет и да се пред осталим усташама зафркава као да дијете промашује нож. Из трећег пута дијете је дочекао на бајонет, а у хистерији и плачу жена, настао је покољ у ком су побили све.
Лубурић је Филиповићем био импресиониран, па га је као „мајстора“ прозвао Мајсторовић. На суђењу је Филиповић признао „само“ стотињак својих убијстава, правдајући их „наређењима која је морао извршавати“. Остала убиства је негирао, као и силовања у логору прије покоља, али је рекао да их јесте видио. Након смртне пресуде, власти су га објесиле.
Лудак, умно болестан човкек који уопште не може да се контролише
Што се тиче Вјекослава Лубурића, „Макса“, опјеваног као заповједника „својих месара“, рођеног у Хумцу код Љубушког 1913. године, за њега је чак и кћерка Анте Павелића, Вишња, мало пре смрти 2015. рекла да је био „лудак, умно болестан човјек, да уопште није могао да се контролише“.
Дио историчара данас покушава да објасни да је Лубурић такав постао јер му је, наводно, док је имао само 10 година, краљевска жандармерија до смрти претукла оца. Са Антом Павелићем 1926. године покушао је да побјегне у иностранство, али га је полиција ухватила и проблематичног 16-годишњака вратила мајци.
Двије године касније је успио, придружио се првим усташама у Мађарској, али га је коштало слободе то што је дошао као деликвент. Власти су га ухапсиле због некакве проневјере и осудиле на пет година затвора. А кад је 1936. пуштен, практично је умирао од глади на улици. За клупу за ратне злочине било би довољно већ то што је управо он био тај који је у августу 1941. основао логор у Јасеновцу.
Само у дјечјем логору у Сиску умрло је између 1.152 и 1.631 дјеце у језивим условима. Практично је заповиједао логорском машинеријом смрти у НДХ. Није се либио да стреља ни своје. Крајем 1942. због дивљања га је сам Павелић једва заштитио од вон Хорстенауа који је учинио све што је могао да га стрпа иза решетака. Иза Лубурића је остало на десетине хиљада стрељаних, покланих, раскомаданих цивила свих доби, вјера, националности, полова, дословно ријеке крви.
Затворио је чак и ХСС-овца Радка Мачека, а при крају НДХ он је био међу најзаслужнијима за спрјечавање Вокић-Лорковићевог покушаја пуча у марионетској државици која се тотално распадала.
Из НДХ је ипак побјегао прије коначног пада. Тек након доста година и свих тих злочина, Лубурић се у емиграцији сјетио да предложи „уједињење свих Хрвата“. Но, врло слично како је и сам убијао, 1969. страдао је и он.Илија Станић, син једног од покојних усташа, а у том тренутку једини у кога је Лубурић имао повјерења, испало је да је Удбин агент. Мјесецима је Станић припремао да с њим остане сам, да га прије тога дрогира прашком за спавање, да има апсолутно чисту ситуацију. Коначно, 20. априла 1969. Станић је све то припремио у Лубурићевој кући. Кад је 56-годишњи Лубурић био у кухињи, Станић му се прикрао са чекићем и распалио га свом снагом у чело. Лубурић је пао, покушао да устане, а овај му је викнуо: “ Мајку ти ј*ем усташку! Овако си ти маљем убијао дјецу у Јасеновцу!“ и након тога му са још три ударца разбио лобању.
Вишња Павелић је причала да су Њемци, чак и нацисти, били врло нерасположени према усташама, односно да је Павелић на власти опстајао искључиво због Адолфа Хитлера и уског круга његових највиших нацистичких сарадника. Оно што она тад није рекла, али је јасно из њемачких докумената из Другог свјетског рата, јесте да је разлог била екстремна усташка бруталност, покољи који су са собом носили ужасан печат најгорих психопатолошких девијација.
Најгори од свих
Љубо Милош заправо је био можда и најгори у тој манијакалној конкуренцији. Био је Лубурићев рођак. Рат га је затекао кад је имао само 22 године и Лубурић га је од првих дана узео као своју десну руку. Поставио га је за управитеља Јасеновца већ у октобру 1941., тако да је баш њему запало да у Јасеновцу пази на Мачека. А стари ХСС-овац послије је причао да је једном приликом питао Милоша зар се не плаши Божје казне због свих тих злочина. „Ништа ми не говори. Ја знам да ћу горити у паклу за оно што сам учинио и оно што ћу учинити.
Али ћу горити у паклу за Хрватску“, одговорио му је. Обожавао је да се у логору претвара да је лијечник и заправо се „играо“ док је таманио логораше. Некад их је убијао пиштољем, некад парао ножем. Био је јако поносан на свој изум „ритуално клање Жидова“. Многи су свједочили да су га хватали прави напади лудила, па би на примјер зајахао коња, галопирао логором и пуцао по логорашима. Због тога су га се клонили чак и многе усташе у логору.
Диана Будисављевић, Загрепчанка која је као Аустријанка успјела да превари систем НДХ и из усташких логора спаси 12.000 дјеце, чак им сачува и идентитете, свједочила је да су у Старој Градишки козарачка деца умирала од глади, болести и хладноће, да су дјецу убијали тако што би им разбили главу о зид. Једна од преживјелих свједочила је да су једном приликом у логор дошли Макс Лубурић и Љубо Милош с неколицином других усташа и да су донијели канту циклона Б (отрова за гасне коморе).
Дјецу су отимали, тукли кундацима, а кад би их коначно стрпали у неку просторију, дјеци су унутра убацили ту канту и потровали их. Због дивљања, пљачкања по околним селима и како је то већ ишло, и Милош је крајем 1942. успео да заглави у НДХ у затвору као оптужен за злочине, да би Лубурић и њега извлачио на слободу. Милош је касније био и управитељ затвора у Лепоглави, но 1945. успио је да побјегне пред партизанима преко Аустрије, очито уз помоћ дијела клера, који је, за разлику од Алојзија Степинца, такође био екстремистичких националистичких назора.
За разлику од велике већине осталих избјеглих усташа, Милош се већ 1947. илегално вратио у Хрватску, наивно вјерујући да ће мобилизирати довољно „крсташа“ за герилски устанак. Власти су га ухватиле врло брзо и 1947. оптужиле за ратне злочине.
Доказати му злочине било је врло лак посао, осим што је била ријеч о масовном градиву. Лак посао зато што је Милош апсолутно све признао, још од планова истребљења цијелих националних и етничких мањина смишљених већ при оснивању усташког покрета. Тако, на примјер, кад су га питали за убиства дјеце, мртво хладно је одговорио: „Она су такође ликвидирана на исти начин као и одрасли. У разговору с фра Мајсторовићем сазнао сам да је дјецу много теже убијати него одрасле.“ Осуђен је 20. августа 1948. у Загребу и истог дана објешен.
Једини који је прошао без смртне казне
Од свих њих једино Динко Шакић на крају није завршио с формалном или неформалном смртном, него казном од 20 година затвора коју је од 1998. гулио у Лепоглави, оној истој у којој су неког мучили и убијали његови компањони.
Шакић је такође био родом из Љубушког, само што је од свих наведених био најмлађи. Имао је само 20 година кад га је Лубурић узео да му помаже у свему ономе што су чинили у логору у Јасеновцу. Сматра се да је управо Шакић 1942. у Јасеновцу убио ХСС-овца пјесника Миховила Павлека Мишкину.Тог љета у Старој Градишци видели су га и да је лично погушио издувним гасовима пун комби дјеце и жена. Сљедеће године оженио се тада 18-годишњом Лубурићевом полусестром Надом, која је такође од почетка логора учествовала у свему томе. Са само 22 године, у априлу 1944., Лубурић га је поставио да управља том клаоницом.
Сјећају га се као типа који је био кицош, вјечно у исполираним чизмама и савршеној униформи, те ужасно арогантан. У мучењима логораша знао је и лично да учествује. За његовог шефовања у Јасеновцу побијено је најмање 2.000 људи, а забиљежено је и то да су Шакић и један други злочинац Андрија Артуковић, министар полиције у НДХ, сједили и ручали шницле док су гледали како вјешају логорског љекара др. Милана Бошковића, његову супругу и још тројицу које су разоткрили да су слали информације партизанима. Као и Павелић, и Шакић је из Хрватске побјегао у Шпанију мало прије капитулације НДХ.
Био је пријатељ с парагвајским диктатором Алфредом Стреснером, озлоглашеним заштитником најгорих нациста. Још 1994. изјављивао је да му је „жао што није убио још Срба“, да „спава као беба“.
Али кад га је 1998. Аргентина ипак изручила Хрватској, био је изненађен. На суђењу се смијао свједоцима његових злочина, као кад је др. Милану Бошковићу рекао да ће му, због његовог угледа, учинити част да га убије лично због крађе кукуруза, јер логораши су били гладни. При пресуди му ипак није било смијешно, одслушао ју је потпуно озбиљан. Нјегову је пресуду одушевљено поздравио цијели свијет, јер била је ријеч о заповједнику логора смрти. А кад је умро 2008., након година робијања и проблема са срцем, то медији једва да су посебно забиљежили.
Извор: Ослобођење
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ово све треба да се памти и да не престане да се пише о овим крвницима, али сада нам требају текстови о целокупном амбијенту у НДХ и њеним законима, који су довели до свих ових злочина и до тога да је она данас етнички најчистија европска држава. Инсистирати на приказу континуитета идеје о ликвидацији Срба, од НДХ до данашње Хрватске. И о овоме, ових злих дана, треба писати што чешће и што приступачније.
Људи јесте ли ви нормални прва слика нису усташе већ преживели сељаци из Пребиловаца који су претекли па после извлачили своје убијене ,обратите добро пажњу шта радите.
Hitoler sde grozio ustaskih zlocina, posebno nad djecom, jer je Jsenovac bio jedini logor za djecu u II svj.ratu. Nisu svi Hrvati ustase, ali jesu svi ustase Krva(t)vi.
Ne do bog,da su cetnici imali logore.Bili bi gori od ovih krvoloka!
Али нису. Зашто нису?
Dobro ste ovo uporedili Litije i Misu, da ne bude da ih neko drugi izjednačava.
Текст оправдава ђавоље синове фрањевце и самог поглавника.
Ko podržava ili opravdava zločin, sam sebe deklariše, kao zločinca.Prebrojte se. Nije vas teško ni identifikovati, ako ovakva država neće, naći će se ko hoće! ? ? ? SIKTER SMRADOVI!
OKANITE SE LJUDI KOJI SU SA IKONAMA U RUKAMA , KRENULI U ODBRANU SVOJIH SVETINJA!
NISMO OVCE DA PRISTAJEMO NA TO, DA NAS NEKO VODI NA KLANJE I U JAME! ??⚪
Kao što se da primijetiti, javio se sasvim solidan broj onih koji opravdavaju ili makar relativizuju usraške zločine, treba to uzeti u obzir s kim imamo posla!
komunisti, zidovi koji su promijenili imena u nasa i cinili najmonstruoznije zlocine, a ne hrvati. posrali su se u sve nas u kompletu.
Vidi se,ko ume da vidi bolesne face,manijakalno sadisticke,Luburica,Majstorovica,Liuba,jedino ovaj Sakic izgleda kao neki grof Drakula,ugladjen krvopija,svi da gore u vjecnom ognju,vavijek.
Jest , takp je bilo u Brodu a poce od masakra u Sijekovcu…
Mnogo loshi borci ti Hos ovci, tutanj efendije kad naidju na – otpor..!
To NISU SRBI, TO SU mahom bili iz mjesanih brakova il neki i Vlasi kpji su smatrali prije svega sebe Hrvatima dakle nacion prima alte..a tek onda- vjera, a mnogi je nisu imali. Npr
ko djenerali Stevo Boroevich i Petar Preradovic, vojnici u AU dakle po sluzbi i morali uzet vjeru drzave.
Jednako tako mozes onda tvrditi i za zidove Francka, Kvaternika- po majci, prezime njemacko i Hebranga- ditto.
Ima odlicna knjiga dmitrovic Krst na krizu il tako nekako objasnjava u jednom kracem poglavlju da je dr. dio savremene hrvatske nacije kajkavsko- cakavski taj sa prezimenima: ceskim, nemackim, madjaronskim, talijanskim, slovenackim.. To je njihov i telektualni, stvaralacki ne koljacki dio..razne Senoe, Strosmajeri, Racki, Baueri, Krleze- iako prezime vlasko, Matosi, Kvaternici itd.
To su neki sistematizovali zlocin, opisali ga…
POSTOVANO UREDNISTVO,KO OPOMENA,
OVO JE DOBRO DA SE VIDI I ZNA SRPSKE CRVENE LINIJE I DOKLE BASTILJA MOZE DA DOVEDE
SA DR. STRANE, KO BAS IMA STOMAK PREPORUCIO BI KNJIGU MAGNUM CRIMEN VIKTORA NOVAKA..SVE JE BAR POSTEPENIJE MNOGO, A NE OVAKO IZNENADA I DA VI SE POVRACE/PREVRCE UTROBA…!
S DR. STRANE, TREBA DA U DUHU COJSTVA STITIMO I DIGNITET ZRTAVA…IMA GRUPA JADOVNO, PA KO OCE SIROKO MU POLJE. TAMO JE DUSAN BASTASIC TO LIJEPO SISTEMATIZOVAO I ONI IDU SV. GODINE U JADOVNO I NA RAB..
SVE JE OVO SAD ZNAVENO..
VJECITA SLAVA SVIM ZRTVAMA FASIZMA I MIR I SPOKOJ, A UBICAMA – VJECNA KLETVA, NESPOKOJ I PORUKA DA NIKAD NECE BIT ZABORAVLJENI KRICI DJECE I MAJKI.
Ovakve ljudozdere podrzava milogorska RTCG pustajuci tompsona!
Нека је проклета покатоличена марва. Њихово људождерство не заборављамо и не опраштамо. Ко им то заборави и опрости, нека је проклет као и они што су.
… Leeeleee, leeeleeee, nama za nama!
Leeeleee, leeeleee, nama za i za njih nas!
Leeeleee nama za leeelee!
Nesreća smo svi mi jednako.
Na svijet se radilo nije što i ođe, smiluj nam se Bože kako rodimo grješnima!
LUBURIĆ I NAJVEĆI BROJ OVIH KOLJAČA , SU POKATOLIČENI CRNOGORCI IZ ZAPADNE HERCEGOVINE .
DOŠLI SU TAMO U 18 VIJEKU , KAO UOSTALOM I NA DALMATINSKE OTOKE , MAROEVIĆI npr. ,
I UZELI KATOLIČANSTVO .
NIŠTA NOVO. PROČITAJTE „BAKONJA FRA BRNE“ , OD SIME MATAVULJA .
Лубурићи су из Пиве, стара Херцеговина. И данас их има тамо.
Eto od kuda nagon na ustaštvom kod milogoraca, lažnih komita i „crvenih hrvata“ .
VELIKO JE TO ZLO !
Valja nama trijebiti Crnu Goru od Ustaša .
Maks L. je iz Zupe Niksicke
Mislim da ni izrael ne pise o nacistima koliko IN4S pose u ustasama.
Nemoj da misliš kumim te bogom!
Kad gođ ti misliš meni se priKenja!
Iznenadio bi se koliko u Izraelu pisu o ustasama i potruicama, znaju oni vrlo dobro kakva je to stoka bila I OSTALA!
Kazu da je i Draza poklao neke muslimane u limskoj oblasti, ne znam, tako stari pricahu.
Глупости, више муслимана је било у четницима него у партизанима.
Ogroman broj ustaša su konvertiti. U Jasenovcu je boravio logoraš Neđo Zec, Sarajlija a po struci neuropsihijatar koji je znanje usavršio u Beču, kod Sigmunda Frojda. On je bio zadužen za psihološka stanja ustaških koljača i kao takav bio je donekle pošteđen bez obzira što je Srbin. Njemu se početkom ’43. godine Žile Friganović povjerio da poslje riječi Vukašina Mandrapa : „samo ti sine radi svoj posa“, nije mogao više da kolje, jednostavno je izludio, o tomu je snimljen i kraći film: https://www.youtube.com/watch?v=WL5VNL0Gyk0
Šta ovo govori ?
Vukašin Mandrap logoraš je bio daleko slobodniji od Friganovića koljača i krvnika, jer sloboda je unutrašnji mir i savjest ma gdje se nalazio, isto kao što pakao nije ni geografski pojam ni fizički bol no stanje duše. Friganović se još na ovom svijetu preselio u pakao jer ga je savjest koju je pogazio slobodnom voqom od Gospoda svakom čovjeku data, pržila kao vatra paklena.
Neđo je preživjeo Jasenovac a svoja svjedočenja je prenio crnogorskom piscu Momiru Vojvodiću a ovaj je to sve zabilježio. Postoje njegovi memoari, a u kojima je Vjekoslav Luburić ( doduše u pripitom stanju) naglašavao kako ima srpsko porijeklo ( Luburići su inače Srbi, Starohercegovci), preci su mu se doselili negdje iz Pivske doline u zap. Hercegovinu i primili katoličanstvo. Artuković je starinom od Cuca, Mile Budak iz Like je od srpskih Budisavljevića isto iz Like, glavni organizator pokolja Srba u okolino Ćapljine ( Žitomislići, Tasovčići, Klepci) se zvao Ivan a prezivao Jovanović.
I tako redom. Ustaše su mahom bile iz zapadne Hercegovine, Bosne, Like, sa Korduna i Banije, iz pasivnih dijelova unutrašnjosti Dalmacije ( ne i iz priobalja li sa ostrva) ja nisam čuo za nekog ustašu iz Zagorja ( možda ih je bilo, ali ja nijesam čuo), u Istri, na Kvarneru, ustaša uopšte nije bilo. Ustaše su bilo štokavci, a ne kajkavci ili ćakavci.
Preteči ustaštva Starčeviću, majka je bila pravoslavne vjere.
No,…. Blagoje Jovović iz Danilovgrada je bio heroj. On je ubio Pavelića. A heroji su i Simo Dubajić i Dušan Basta iz Knina, čije jedinice su bez Titovog odobrenja strijeljale preko deset hiljada ustaša na Blajburgu.
Najtužnija a skrivena strana istorije su brojni pravoslavni vjernici Pavelići rođaci Poglavnika koji su obezglavljeni u Donjoj Gradini preko puta Jasenovca. Lele zanavijek! Leeeeleeee!!!
Ima još nešto strašnije.
13 visokih oficira u ustašama su rođeni kao Srbi.
Doduše, kao satnici, krilnici i sl. su se izjašnjavali kao Hrvati pravoslavci.
Ovo mi nekako „miriše“ , a nadam se da griješim na CPC.
Onaj poglavar CPC-a je u jednoj emisiji bio sa Antom Prkaćinom, vođom HOS-a ( deklarisane ustaše za razliku od HV i HVO koji su se os njih barem deklarativno ograđivali).
Inače, HOS-ovce smo dobro namlatili u operaciji “ Koridor ’92“ kada su ( oni koji su uspjeli) pobjegli preko mosta u Sl. Brod,most preko Save minirali prije no što su HOS-ovci muslimani uspjeli prijeći preko njega. Posljednje smo sve zarobili, mislim na one koji su uspjeli preživjeti.
Ovo je realna slika rata, nije film: https://www.youtube.com/watch?v=rEtOj_TtFKg
У приобалној далмацији и истри их није било зато што су их италијани истјерали.
Zato Srbija treba ojacati vojne snage i ponasati se poput Izraela.
To je jedini nacin da se zastiti. Na zlo treba udariti 10 puta vecim zlom, jedino tako se mozemo odbraniti.
Nuklearno oruzje je pod obavezno. Prvo nuklearna elektrana a onda i sve ostalo.
… Ne podsjećejte nas na živu ranu našu !!!
Na nama je da pamtimo, a zaboravimo …
Kako Srbin, bivši Srbin, rado ide u ustaše!
Najradosnije …
Jer, čovjek koji je prestao da snije sebe, životinja je on! Svejedno jednom Srbin!
Ne podsjećejte nas ako Boga znate, da smo sebi gori od tuđega najgorega !
Nije nama da sjećamo!
A da pamtimo, pamtimo, zalud nam pamćenja!
Opet, čovjek koji pamti i sebe gorega, najgorega onog, taj će čovjek pamtiša možda, možda će on da bude onaj bolji!
Možda … Nije rečeno da možda i neće!
… Ne podsjećejte nas na živu ranu našu !!!
Na nama je da pamtimo, a zaboravimo …
Kako Srbin, bivši Srbin, rado ide u ustaše!
Najradosnije …
Jer, čovjek koji je prestao da snije sebe, životinja je on! Svejedno jednom Srbin!
Ne podsjećejte nas ako Boga znate, da smo sebi gori od tuđeda najgorega !
Nije nama da sjećamo!
A da pamtimo, pamtimo, zalud nam pamćenja!
Opet, čovjek koji pamti i sebe gorega, najgorega onog, taj će čovjek pamtiša možda, možda će on da bude onaj bolji!
Možda … Nije rečeno da možda i neće!
hrvatska je GENOCIDNA tvorevina a hrvati su GENOCIDAN narod hrvati su jedini narod na svijetu koji je imao koncetracione logore za djecu teško je biti hrvat a znati da pripadas takvom genocidnom narodu!! Zato sam odlučio da više nikada Ja bi moja familija nećemo ići u hrvatsku! Pis…am im se na takvu krivastu genocidnu tvorevinu!
Evo zbog svega ovog mi je zao muslimana jer mozga nemaju i dopuste da im se Blajburg slavi u Sarajevu.
Prodane srpske duše Luburić, Filipović, Miloš, Šakić , a posebno Ante Mile Pavelić iz Krivog puta…
A NEMOJ TO..MOLIM TE.
TO NIKAD SRBI NISU BILI..! TO JE BILA ZLOCINACKA IDEOLOGIJA KO VODILJA, A TO STO SU NEKI IMALI POLA IL MANJE POREKLA NE ZNACI DA SU BILI- SRBI..
OD POCETKA SU BILI ITABRALI KRIZ, A NE KRST ZA RASPECE..
Napraviti paralelu izmedju ovih zlocinaca I poglavnika Dzukanija I njegove vlasti.
Ustaše i četnici, dva ista zla.
Четници и усташе немају додирних тачака.
Zajedno su bili u Dubrovniku!
Многи дубровачки четници су убијени у Јасеновцу.
стварно? а где су то четници имали иједан концентрациони логор?
Mučilište u Sutvari
Шта је то?
Ti si majmun i bot . MRŠ !
@Duco, prvi oruzani organizovani ustanak protiv fasista su organizovali Cetnici na Ravnoj Gori, jedini narod tj drzava u Evropi koji su bili svojevoljno saveznici fasistima su bili Hrvati a svi drugi su bili naterani na to. Vi milogorci ste zapravo smesni, cime se sluzite da dodjete do svog identiteta pa to je tragikomicno!
„Милош је касније био и управитељ затвора у Лепоглави, но 1945. успио је да побјегне пред партизанима преко Аустрије, очито уз помоћ дијела клера, који је, за разлику од Алојзија Степинца, такође био екстремистичких националистичких назора“.
Значи ли ово да Степинац није био екстремистичких националистичких назора?!
Pre ce biti ustase i partizani
НЕ ПОКУШАВАЈТЕ ДА АМНЕСТИРАТЕ ФРАЊЕВЦЕ.
Дана 7. фебруара 1942. године у селима Босанске Крајине, око Бања Луке: Дракулићи, Шарговац, Мотике, Пискавици и Ивањска, за један дан усташки крвници које је предводио РИМОКАТОЛИЧКИ фратар Мирослав Филиповић-Мајсторовић, познат под надимком „Фра Сотона“, убили су најмање 2.300 Срба, од чега је било више од 550 ДЕЦЕ млађе од 12 година.
Невине србске жртве су убијане у својим кућама на најстрашније начине. Усташки џелати су користили србомлате, србосјек, бајонете, жице и друга оружија. Србске куће су паљене и рушене. Усташке хорде за ову геноцидну акцију су биле сачињене од јединица из Загреба, Бања Луке, потпомогнути локалним Хрватима тј. комшијама настрадалих Срба. Ово је уједно и највећи једнодневни покољ у Другом светском рату.
У књизи „Фратри и усташе кољу“, ауторско дело Лазара Лукајића, се могу прочитати и сведочења појединих преживелих сведока, који су после рата сведочили о свим ужасима које су видели својим очима.
Књига приказује на директан начин спрегу између ВАТИКАНА (папске државе) и УСТАШКОГ ПОКРЕТА , односно како и зашто је настала Независна Држава Хрватска, априла 1941. Ко јој је био покровитељ и зашто. У књизи су тачно наведена имена и биографије познатих свештеника, усташких кољача: Љубо Милош, Мирослав Мајсторовић и др. Управо су ФРАЊЕВЦИ у НДХ били покретачка снага за многе злочине над Србима, пошто је више од 2.000 РИМОКАТОЛИЧКИХ СВЕШТЕНИКА активно учествовало у усташком геноциду над Србима.
Аутор Лазар Лукајић је своје писање књиге почео још 1955. године, када је радио као учитељ у основној школи у Шипрагама. Са њим је радила и учитељица Добрила Мартиновић, која је преживела тај стравичан покољ… гледајући како Фра Сотона пред њеним очима коље девојчицу Радојку Гламочанин.
Књига је издата 2005. године у издрању Фонда за истраживање геноцида.
Бранка, ово је пренешен текст из „ослобођења“, ваљда сарајевског. Зато и не чуди покушај аболирања римокатоличке цркве и умањивање броја жртава.
E moja Branka, kad bi znala sto ja znam. Evo rizikovacu glavu i onako sam zivot pregorela pre rodjenja, zarad Boga i pravde Njegove i spomena mojoj porodici poklanoj u Jasenovcu da prvi put javno progovorim. Naime, rodjeni brat krvoloka ljuba milosa posle drugog rata je pobegao iz Imotskog nastanio se u srbskom Grblju. Radio kao zidar i bio omiljen i postovan sa suprugom iz ustaske porodice Gudelj iz zapadne Hercegovine, od kojih je jedan bio koljac u zadnjem ratu u logoru Dretelj u Capljini, i tu mu uzivaju izmedju istalih, sin i sinovac ljubov, koji je, bice zbog uspomene na strika zavrsio Vojnu akademiju u Zagrebu i sluzbovao u Srbiji do rata, a potom napustio i vratio u srbdki Grbalj da uziva sva prava i blagodeti drzave Crne Gore. Licno ga pitala za dtrika i naravno nevoljno mi priznao da je to to i sve istina.
Vuksanovic iz HGI kaze da su ovo heroji i sveci, nase ustase mu to odobravaju i slave sa njim i Tomsonom. I sto da ocekujemo od njih bez jame i traktore.
Да ли намјерно или не,заборавили сте највећег усташу, мила ђукановића.
Narod je uplašen, odavno ustaše, idu da slave progone, hapse vladike, zovu ljude da maltretiraju. NI DVA DANA NEĆE PROĆI A OPET ĆE NAPASTI. Ići na više nivoe odbrane, a ne laprdati niz ulice. Pokrašće oni izbore.
OVAKVE VELIČA RTCG !
PA NJIHOVI UREDNICI IZ HIGIJENSKIH RAZLOGA , TREBAJU IZVRŠITI KOLEKTIVNO UBISTVO .
ps . SAMOUBISTVO