Ко су троје идентификованих у Загребу: Двоје Срба страдалих у „Олуји“ и Хрватица удата за Србина

Двоје Срба и једна Хрватица удата за Србина, чији су посмртни остаци идентификовани прошле недеље у Заводу за судску медицину и криминалистику у Загребу, страдали су у акцијама „Олуја“ и „Медачки џеп“.

Њихов идентитет објавио је београдски Документационо-информациони центар „Веритас“, позивајући се на то да свака жртва заслужује да буде именована, упркос томе што хрватски органи то нису учинили. Реч је о Петру Бјелобаби (48) из Радуча код Госпића, Миленку Јапунџићу (77), из Рудопоља код Градачца, и Анкици Вујновић (48) из Дивосела код Госпића.

Петар (Данета) Бјелобаба убијен је у августу 1995, за време акције „Олуја“. Из куће у засеоку Дреновац, у Радучу, одвели су га припадници Хрватске војске, наводно да им покаже пут, и од тада му се губи сваки траг.

У истој акцији убијена је и његова мајка Милка Бјелобаба (90). Њени посмртни остаци ексхумирани су са гробља у Житнику и идентификовни 2008. године, те сахрањени у породичној гробници у Радучу.

Породица ће, како кажу у „Веритасу“, Петрове посмртне остатке сахранити у породичној гробници у родном селу, 9. марта.

Миленко (Ђуре) Јапунџић је за време „Олује“ са супругом Смиљаном остао код куће, у Рудопљу. Смиљана је заробљена и одведена у сабирни логор у Задар, док се Миленку изгубио траг у селу.

После неког времена, Смиљана је из Задра, преко Загреба, избегла у Србију, одакле се касније вратила у Рудопоље и ту и умрла 2004. Петнаестак година касније, Миленкове кости пронађене су близу његове куће и пребачене на Завод за судску медицину због ДНК-а анализе. Сада ће их породица сахранити у породичну гробницу у Рудопољу.

Анкица (Томе) Вујновић убијена је 9. септембра 1993, приликом напада на подвелебитска села Дивосело, Читлук и Почитељ – у хрватској акцији „Медачки џеп“. Тада је убијен и њен супруг Момчило (57).

Момчило је био Србин, родом из Дивосела, а Анкица Хрватица, из Купчине Жумберачке, општина Јастребарско. Живели су у загребачком Максимиру и повремено боравили у Дивоселу. Момчило се почетком рата затекао у родном месту, из којег, како наводе у „Веритасу“, због болести није могао да се врати у Загреб, где је Анкица остала са сином из првог брака, иначе припадником Хрватске војске.

Анкица је више пута тих ратних година из Загреба, преко Мађарске, Србије и Босне, долазила у Дивосело, доносећи мужу храну, одећу и лекове. Ту ју је затекао хрватски напад, у септембру 1993. Када су хрватски специјалци из куће извели Момчила, Анкица је потрчала за њима вичући да је Хрватица и да јој пусте болесног мужа, и показивала им хрватске документе, што је „специјалце“ додатно испровоцирало, па су јој одсекли главу, распорили утробу и у њу стрпали главу.

У тој акцији је убијено 32 житеља Дивосела, од којих су сведоци идентификовали 28, међу којима и Момчила, али не и Анкицу због унакажености тела.

Према званичном саопштењу Министарства хрватских бранитеља, прошле недеље је у Заводу за судску медицину и криминалистику спроведена коначна идентификација посмртних остатака шест особа несталих и смртно страдалих у домовинском рату, ексхумираних на подручју Личко-сењске и Задарске жупаније (3), Сисачко-мословачке жупаније (2) и једно тело преузето с подручја БиХ.

Извор: Вечерње новости

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: