Ко заводи ред у црногорском подземљу?

Вођа једног од најмоћнијих барских криминалних кланова, како су га водили у полицијским досијеима, Армин Муша Османагић убијен је 16. септембра прошле године, из засједе, метком из снајперске пушке на тераси свог ресторана „Савоја“ у центру Бара. Од убица до данас нема трага, а о наручиоцима злочина само се нагађа.

Османагић је убијен усред дана, око 13,15 сати, а метак је стигао из аутомобила са паркинга преко пута ресторана. Према незваничним информацијама, возило је на паркингу било најмање пола сата, а возач га је за то вријеме у више наврата и помјерао како би снајперисти омогућио што бољу позицију за пуцање. Убрзо пошто је Османагић дошао у свој ресторан стигао га је смртоносни метак.

Убица и његов возач одмах су побјегли, а возило „рено меган“, љубљанских таблица, пронађено је пола сата након убиства, у слијепој улици код барске Жељезничке станице. Био је запаљен, а инспектори су у њему нашли и снајперску пушку из које је пуцано.

Све ово, можда и не би биле чињенице претјерано важне за ову причу, да није била јавна тајна да је Османагић био под сталним полицијским надзором, управо због информација да је мета. Осим тога, и он сам је појачао мјере безбједности.
Ништа од тога није помогло.
османагиц

Јавна тајна је била и да Османагић мјесецима прије убиства нигдје није излазио осим у свој ресторан, због чега је зачуђујуће да полиција није „држала на оку“ ту локацију. Да јесте, тешко да би могао неки аутомобил да буде на паркингу пола сата, да га возач чак и помјера како би снајперисти омогућио што бољу позицију за пуцање, а да то не буде примијећено. Осим тога, тешко да би убице након свега могле несметано да побјегну и да још имају времена да запале аутомобил и онда нестану.

Јасно је да су убице имале логистику. Вјерује се да су стигли из неке од држава из окружења што значи да су у Бару морали бити неко вријеме прије убиства, те да је Османагић пажљиво и константно праћен како би био „ухваћен“ у тренутку када је најрањивији.

Све то промакло је полицији која је, наводно, надзирала Османагића – управо да не би био убијен.

Чини се да је мафија баш у случају овог убиства показала сву своју моћ и са друге стране сву немоћ полиције (државе) да јој се адекватно супротстави.
 

Убиство наочиглед затворске полиције

Демонстрација силе мафије није се окончала овим злочином. Још „отвореније“ и чини се, без икаквог страха да ће бити ухваћени, плаћеници мафије убили су, неколико мјесеци касније, Османагићевог најближег сарадника, Баранина Андрију Мрдака. Он је убијен у засједи 25. децембра прошле године, испред капија затвора у Спужу, око 10,30 ујутро. Мрдак је са снахом ишао у посјету брату и док је прилазио капији с леђа му је притрчао први нападач. Мрдак га је примијетио и покушао да му отме пиштољ, али преко пута капије, на мотоциклу је био приправан још један који је, када је схватио да његов пријатељ неће успјети, мотоциклом пришао и, како се вјерује, испалио смртоносне хице у Мрдака који се рвао са првим нападачем. Мотоциклиста је потом „покупио“ пријатеља, који је у обрачуну рањен у ногу, и неометано су нестали.

Злочин се догодио наочиглед затворске полиције и више десетина особа, јер је тог дана била посјета у ЗИКС-у тако да је пред капијом била велика гужва.
Убице до данас нијесу пронађене, а из полиције су у неколико наврата до сада, па и сам министар унутрашњих послова Рашко Коњевић, најављивали да ће ово убиство ускоро бити ријешено.

У полицији су увјерени да ће расвјетљавање убиства Мрдака довести и до разрјешења убиства Османагића јер вјерују да су налози за њихове ликвидације стигли са исте адресе.

Интересантно је да је и Мрдак наводно знао да је мета и да је због тога био појачао мјере безбједности, а из кругова блиских њему кажу да убице, управо због тога и јесу једину прилику имале да га убију испред ЗИКС-а, у тих неколико метара од паркинга до капије.

Након убиства Османагића саслушани су такорећи сви који се у полицијским досијеима воде као шефови или припадници црногорских криминалних кланова, од југа до сјевера, у Подгорици и Никшићу. Саслушања нијесу дала никакав резултат.

Обезглављени кланови

Чињеница је да су два, према подацима полиције до недавно најмоћнија црногорска мафијашка клана, оба из Бара, Армина Муше Османагића и Луке Ђуровића „обезглављена“ и самим тим изгубила на снази и утицају. Лука Ђуровић страдао је у саобраћајном удесу 30. септембра 2013. године. Истрага је, како тврде истражитељи, недвосмислено показала, да се није радило о убиству и да је у питању заиста био саобраћајни удес. Возило у којем је страдао, „порше кареро“, било је технички потпуно исправно, показало је вјештачење, а дјевојка која га је возила, Баранка, тада осамнаестогодишњакиња, била је Ђуровићева блиска пријатељица. Она је усљед велике брзине изгубила контролу над аутомобилом који је излетио са цесте и испревртао се. Ђуровић је повредама подлегао на путу до болнице.

Чињеница је, међутим и да црногорска полиција, макар према доступним информацијама, не зна коме одговара да након Ђуровићеве смрти, чији је клан словио за најмоћнији у црногорском подземљу, „превласт“ преузме нека друга група, а очигледно је да је мафија најмање жељела да то буде Османагић.

Интересантно је подсјетити и да је полиција, неколико мјесеци прије Ђуровићеве погибије, осујетила његово убиство. У Бару је 13. јуна 2013. године ухапшен Никшићанин Веселин Пантовић (34), под сумњом да је припремао Ђуровићеву ликвидацију. Код њега су, у моменту хапшења, пронађене двије жестоке експлозивне направе на даљинско управљање, пиштољ са пригушивачем и Ђуровићева фотографија. Ухапшен је недалеко од локала у који је Ђуровић стално излазио.

Пантовић никада није признао да је унајмљен да убије Ђуровића, тако да је одговарао само за илегално посједовање оружја. Пантовић је чак 11 година био на потјерници Интерпола због трговине дрогом и успјешно је избјегавао хапшење.

Ђуровић је ипак страдао неколико мјесеци касније, а да мафија неће дозволити Османагићу да преузме „послове“ у граду под Румијом било је јасно непуних два мјесеца потом, када је, 5. новембра, на паркингу испред зграде у којој је живио, брутално убијен Османагићев, како су тврдили људи из његовог окружења, омиљени сарадник,  Стефан Ђукић (23). У њега је испаљено више од 20 метака, а убице до данас нијесу идентификоване. То је, како се вјерује, било упозорење Османагићу.
Он је, наводно, убрзо након тога појачао позорност, али и полиција.

Ко је моћни налогодавац који „заводи ред“

Пола године касније догодило се убиство које је, како се испоставило, претходило Мрдаковој ликвидацији пред капијама затвора у Спужу.

Његов брат Ненад убио је 27. маја 2013. Мирка Мићића, који је словио за члана Ђуровићеве групе. Одмах је ухапшен али, судећи према ономе што је испричао током суђења, Мићића је убио из личних разлога, јер га је овај, са својом екипом, наводно малтретирао и тукао.

На дан када је убијен, Андрија Мрдак је ишао да посјети управо брата Ненада.
Да ли је убиством Мрдака мафија завршила са Османагићевим кланом тек ће се видјети, али оно што забрињава је чињеница да полиција не зна или не може да докаже ко је тај моћни налогодавац који „заводи ред“ у црногорском подземљу у односу на кога истражитељи дјелују, најблаже речено, немоћно.

Али, нијесу само ликвидације Барана мистерија.

До данас су неријешена, како се вјерује мафијашка убиства, Подгоричана Винетуа Стругара и Мирка Радовића који су убијени из засједе 30. маја прошле године. И њихове убице запалиле су аутомобил из којег су пуцали и без трага нестали.

Стругар је, како се претпоставља, био мета а Радовић случајна жртва јер се затекао са њим у друштву. Нерасвијетљено је и убиство Которанина Дарка Бугарина (33), који је ликвидиран из засједе 28. јуна 2013. Бугарин је био близак сарадник Драгана Дудића Фрица који је убијен у мају 2010. године у Котору. Мистерија је и ликвидација Никшићанина Видака Воротовића који је, такође из засједе, убијен у Никшићу у децембру 2012. године.

Послије скоро сваког мафијашког обрачуна у полицији формирају специјални тим чији је једини задатак да ријеше баш тај конкретан злочин. За сада њихов рад је без резултата.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: