Ко то жели да „Смрзне“ Украјину?

Кијевске власти ударају на сва звона: пуштање у рад гасовода „Јужни ток“ ће приход земље од транзита руског гаса свести на минимум и практично ће потпуно да обезвреди национални систем за транспорт гаса.

Подаци које је на ТВ  каналу ICTV дао председник управе фирме НАК „Нафтогас Украјине“ Андреј Кобаљов су стварно упечатљиви. Количине гаса које из Русије стижу у Европу преко Украјине су се већ смањиле са 120 милијарди м³ годишње на 86 милијарди. Узрок лежи у пуштању у рад гасовода „Северни ток“. Уколико се догоди да проради и „Јужни ток“ – Украјина може  потпуно да заборави  на приходе од транзита гаса. Како сматрају експерти НАК „Нафтогас Украјине“, захваљујући ономе што је изјавио Андреј Кобаљов, тај гасовод би „од украјинског транзита одузео потенцијално до 60 милијарди кубних метара гаса“ због чега би Украјина могла да се нађе у врло компликованој ситуацији. Проблем не би био чак ни у смањењу количина транзитног гаса, већ у истовременом смањењу привлачности актива националног система за превоз гаса. Украјинска страна процењује да њен систем вреди између 25 и 35 милијарди долара. Уколико дође до пада транзитних количина – смањиће се и вредност система, и то (како то сматра Кобаљов) на половину.

И то сада, када Кијев још нема партнера који би били заинтересовани за куповину тог система. Наведена околност је принудила кабинет да поново изнесе на Врховну раду пројекат закона о оператору система за транспорт гаса, уз могуће учешће (до 49%) инвеститора из САД и ЕУ, који су посланици већ једном одбацили. Интересантно је да је, пошто је вратио документ Ради,  Арсениј Јацењук, који је већ једном подносио оставку, сам признао да је његов корак супротан Уставу, али је тај корак објаснио геополитичким интересима – онако, како их он лично схвата: „Иако то није по уставу, како би овај пројекат био прихваћен, како не би дошло до тога да Руси изграде „Јужни ток“, и како би се повећао приход украјинског система за транспорт гаса, за пречишћавање, као и да се Украјина не би смрзла, ми морамо да се вратимо том закону“ „Инсистирам да парламент изгласа овај  закон, закон о фактичком заустављању изградње „Јужног тока“ – изјавио је Јацењук пред само гласање, али при том није прецизирао конкретне учеснике будуће куповине система за транспорт гаса.

Ко је крив за насталу ситуацију? Украјински представници највише воле то да прећуткују, али је познато да битни фактор који је натерао Русију и Европу да   трагају за алтернативним транзитним маршрутама, представљају два такозвана „рата због гаса“ Москве и Кијева (2005-2006. и 2008-2009.год). Изазвао их је мањак добре воље код Украјине да поштује уговоре са Русијом који су се односили на цену гаса и недозвољено повлачење руског гаса, који је требало да буде послат Европи. Ситуација се посебно компликовала у јануару 2009.године када је због украјинских поступака транзит руског гаса Европи потпуно прекинут. Страх да се не таква ситуација не понови Немачку је, конкретно, натерала да подржи „Северни ток“ , на који се данас жали руководилац „Нафтогаса Украјине“.

Нису се оправдале ни наде Кијева да ће из земаља ЕУ доћи до реверсних испорука. Њихове количине су се у јулу смањиле за половину: ипак се Европљани плаше за сопствену безбедност. Таква ситуација је украјинске власти поставила пред избор: или да обнове добре односе са Русијом као основним испоручиоцем гаса Европи, или да се ослоне на друге енергетске изворе, конкретно на популарни шкриљчани гас. Али. и ту Кијев и његове западне партнере може да дочека велико разочарење.

  Европи и   Украјини недостаје неколико фактора који су битни како би производња шкриљчаног гаса постала комерцијално исплатива. То је, пре свега, постојање великог броја бушотина, као и неопходна инфраструктура за гасоводе.

На одбијање сарадње са Русијом Украјину активно наговарају САД, које покушавају да учврсте сопствене позиције на том тржишту, пре свега ради разраде налазишта шкриљчаног гаса у источним деловима Украјине. Међутим, због ситуације на тржишту и стања националне инфраструктуре,  корист за Кијев од такве сарадње може да буде само привидна.

Украјина тешко да може да рачуна и на своје суседе  из региона Централне и Источне Европе. Тако је Виктор Орбан, мађарски премијер, поново потврдио да пројекат „Јужни ток“ одговара интересима Будимпеште, и да он нема намеру да га се одриче. Шеф мађарског кабинета  је подвукао да, мада он подржава Украјину, ипак мора да размишља о интересима своје земље, и да се зато неће одрећи „Јужног тока“: „Уколико гасовод „Јужни ток“ треба да прође кроз нашу земљу, како бисмо одржали добре пословне односе са Русијом, ми смо, у том случају, наравно – за „Јужни ток“.

Исту позицију је заузела и Србија. Њен премијер Александар Вучић је руски пројекат назвао „добрим уговором за Србију“. Подсетио је да ће његова реализација Србији донети 350 милиона евра. „Нека ми неко каже где их још ми можемо зарадити“ – Вучић је поставио  реторичко питање  противницима изградње „Јужног тока“.

Још јачу подршку пројекту „Јужног тока“ дао је генерални директор OMV – аустријског концерна за нафту и гас, Герхард Ројс.Он је убеђен да је одбијање Европске уније од реализације пројекта једнако „самоубиству“.

Тако да за гасне проблеме Украјине никако није крива „покварена“ политика Русије, већ оне антируске снаге које теже да кроз своје геополитичке шпекулације од Кијева направе играчку. Уопште није чудно што је НАК „Нафтогас Украјине“  већ предложиоруском ОАО „Газпром“-у  да обнове преговоре по уговору о  количинама и условима транзита кроз територију те земље за период до 2019.године…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: