Коалиција „Кључ“ и СДП на рапорт у Америчкој амбасади
1 min read
Замјеник помоћника државног секретара САД за европске и евроазијске послове Брајан Хојт Ји састао се са челницима Социјалдемократске партије, коалиције “Кључ” и једне мањинске странке, сазнају “Вијести”.
Како је “Вијестима” казао саговорник упућен у детаље састанка, амерички званичник је са челницима опозиционих партија разговарао о актуелној политичкој ситуацији у земљи и парламентарним изборима.
Хојт Ји је у јуну похвалио сарадњу опозиционих странака са представницима власти кроз формирање владе изборног повјерења, наводећи да „Црна Гора даје добар примјер за снажнију плуралистичку демократију у земљи“. Он је тада навео да је то „добар примјер за регион, с обзиром да се друге земље на западном Балкану суочавају са сличним проблемима када је ријеч о проналажењу заједничког језика опозиције и владајућих странака„.
Челници странака које чине коалицију “Кључ” у априлу су потписали декларацију којом се обавезују да неће правити предизборне и постизборне савезе са Демократском партијом социјалиста.
Висока функционерка СДП-а Драгиња Вуксановић раније је казала да ће нову Владу након 16. октобра чинити грађанска опозиција, представници мањина и цивилног сектора. Она је тада рекла да ће таква Влада добити подршку међународне заједнице и она консолидовати Црну Гору.
Хојт Ји се, у одвојеним сусретима, састао и са премијером Милом Ђукановићем и потпредсједником владе Душком Марковићем. Како се наводи, саговорници су се, између осталог, сагласили да је јако важно да предстојећи парламентарни избори “буду спроведени на фер и демократски начин”.
„Марковић је истакао да постоје сви услови за њихово несметано одржавање, као и да различитим контролама кроз рад Владе изборног повјерења нијесу утврђене злоупотребе државних средстава које би могле довести у питање легитимност избора“, саопштено је из Марковићевог кабинета након састанка.
Хојт Ји се састао и са предсједником парламента Дарком Пајовићем, рекао да је увјерен да је корпус снага у Црној Гори које се залажу за улазак Црне Горе у НАТО у великој већини.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
@Sibin
Pe-r-fe-k-tno!!!
Studiozno, ostroumno.
Literalizacija, za respekt.
Bilo mi je zadovoljstvo procitati.
Сцена за ову фотографију је ДПС и УСА маркетиншки квалитетно припремљена. У књизи снимања је, вјероватно, објашњен сваки детаљ: умилност и интимност амбасадорке Ујехара у односу према противнику ДПС-а којом се пред гласачима обара рејтинг господина Лекића.
@MicuPicu
Dobra ti je ova, casti mi!
Za borce pogotovo.
Нешто све думам…има ли више ишта нормално.
Умјесто да Уехара да Леки, Лека Уехари даје (мућак јаје).
Уђу ли Демократе у парлемент парада поноса добија парламентарни статус.
У програму свих позиционих и опозиционих странака нема ни слова о односу према борачкој заштити, а у Црној Гори гласа око 40 000 бораца.
Ако у парламент не уђе партија војног дезертера из 1991. године и политичког дезертера из власти 2016. Ранка Кривокапића ђе ће радити лијепа Драгиња ? У Тужилаштву ?
Њемачка амбасадорка се нешто ућутала откад се Ангели дрма крма.
E, ova je Pajovicu najbolja, kada je raportirao namjesniku, rjece i ostade ziv:
… “ da je korpus!? snaga u CG, koje se zalazu za ulazak CG u NATO, u velikoj vecini „…
Slaga covjece, gazdu … ni trepnuo nije!!?
Svi smo se postidjeli da vako laze postena covjeka.
Kako pozitivno znam da ovaj ne voli donosioce losih vijesti.
Odmah ukida apanazu!
Strog neki poslodavac, jadi ga znali.
DPS je potrebno pobijediti.
SAD ne želi nikome dobro osim sebi pa sad narode razmisli da li treba baciti kljuć na njih.
Čuli ste one večeri na debati u RTCG Rudovića, koji je najgorim pljuvanjem na račun DF nagovijestio njihovu moguću koaliciju, uz SDP i Demokrate, sa DPS jer je to najvjerovatnije želja g-đe Uehara!
Fotka je strava, baš upečatljivo otkriva dinamiku kontrasta, koja olako izvlači na svjetlost dana Lekijevu tenisersku uštogljenost, kao i subleskastu prirodu američke ambasadorke (nek mi drugi pol izvine, ali fakat je fakat), bilesi da nije riječ o politici, djeluje opet krajnje neozbiljno, bakica se ponaša ni da organizuje roštilj iza kakve kamp-prikolice negdje na periferiji Arizone, uz to, i kombinacija boja više nego da odudara, Leki je baš sveden, čak je, reklo bi se – zar ne, uvaženi i dokoni moj – pomalo u izdanju stila jesenjeg čovjeka koji je utonu u sumrak, dok bakica naprosto i bezbrižno vrišti od radosti krcata kao vatromet euforijom koju podržava besadržajni život, jer šta znači koji matrak biti ambasador ili diplomata, tačno, ne znači ama baš ništa, i niko te, takođe, ne pita ništa, povazdan u plan sprovodiš tuđe ideje, itd., i zato, što se same fotke tiče aferim, uparen je diplomata i ambasador (u političkom smislu, nemoj da mi sad vrcaš prema tamnim zonama psihoanalize, koja, zaista, mora poštovati ono pravilo 18+), iako je Lekiju čehra a la Toma Nikolić, doduše prema objektivu krajnim naporom baca bledi kez, ništa, to je pokisla đul, kao što je i proslava bila mlaka i siva, što, opet, ne znači da se na raport ne mora svako malo, i ko je sad, tako ti svega, taj autsajder od Hojt Jia, i o čemu se ovdje radi, zar opozicija nije krenula u ove izbore 16 oktombra kako bi rušila kriminal i korupciju pod okriljem mafijaške vlade, ali, gle čuda, sad odjednom riječ o jačanju „pluralističke demokratije u zemlji“ (ipaa, veli Hojt Jiaa), što tako bolno nedostaje i drugim zemljama na Balkanu, umjesto da se radi na pospješivanju komunikacije između vladajuće koalicije i opozicije, kriza se produbljuje isključivošću nekih nešto radikalnijih političara (takvo mišljenje imaju zapadnjaci, pa ti zajebi sad priču), koji, ako pravilno čitamo jezik „politike pomirenja“, govori da vlast više ne može biti građa jedinstvenog sastava, naprotiv, u vremenu demokratije u cvatu, vlast može činiti samo različite opcije, manjine, nevladin sektor, slobodni intelektualci, mladi i afirmisani ljudi, građani, penzioneri i radničke stranke (o čemu zbori Draginja Vuksanović), zato sada nikako da razdžavidžamo od koje je materije sagrađena velja „Velika koalicija Kič“, tu je, eto ti ga sad, od svega po malo, i zato ne samo da je riječ o kiču, možemo otići korak dalje i primjetiti da tu ima, bogme ima, nešto i od mljackavog sataraša, Srdža Mili (sa velikim DŽ), nikako da savlada špagete, o čemu nedavno besjedismo, pokretno preduzeće-Rakčević uporno ponavlja kako nije sanjalo ovakvu Crnu Goru (alo, Rale, vrijeme je da se preneš iz slatkog sna koji mora, jeste, pretrpjeti cenzuru 18+ u gonjem desnom uglu), a šta tek reći o Moračkom bulbulu, koji juri na roze vespi ispod kotorskih skrivenih kamra sa uzdignutim električnim pendrekom puvajući punim plućima u silikonsku pištalju pesmu koja bi se mogla i ovako prevesti: Gospodo, činimo sve što je u našoj moći, i morate razumjeti da hod demokratije jeste spor ali ništa manje zbog toga siguran, i kako bismo konačno sigurnim korakom krenuli u nove pobjede, neophodno je da poslušamo šta ima reći, ovog puta Hojt Ji, čovjek ipak jeste tu radi nas, i zato, Dule Markonijeli ima prava, postignuti su svi uslovi za prve fer i poštene izbore (aleluja!), rada je bilo mnogo ali mi smo bili naredni ispuniti ga u obećanom roku, i smjenjivost vlasti nije moguća onako kako to gola, bosa i obespravljena raja na ulici očekuje, štaviše, „vlada izbornog povjerenja“ garantija je, kako je, u stvari, do promjene vlasti došlo, samo treba malo dobre volje da bi se to uvidjelo!
Nisam ti pričao, držeći da mi ne bi vjerovao, i zato onog jutra se nisam pojavio u parku (sjećaš se, trebao si da mi daš svoju verziju prevoda uvodne riječi „Gdje sunce izlazi a gdje zalazi“ o Miloša kojeg ovim putem pozdravljam, ma gdje god bio vjerujem da je na boljem mjesto), i ja sam bio one noći u dvorištu Američke ambasade, samo nemoj dalje širiti, i to što sam bježao da me ne ulovi fotoaparat Informera ili Pobjde, morao sam, znaš da mi je žena ljubomorna kao pašče… Da, bilo je (nek mi Bog oprosti) kao na nekom pokajanju na nekom imućnom imanju Beverli Hilsa: nevjerovatan užas osjećamo pri raspadanju i bazdu koji se osjeti kad počne da truli džet-set! Kad ih pogledaš sa strane, te političke profile, odmah ti sve biva jasno; to su bića bez dubine, u odsustvu metafore, poput teških trupina plutaju po blijedoj površini stvarnosti, uporno se kezeći ni sam ne znaš čemu; pogledni Valentina, (našeg) mr. Aleksu, i reci mi iskreno – na šta te asocira. Da, ne asocira ni na šta! Količina ispraznosti koja se tu noć prosipala po urednoj travi dvorišta Američke ambasade, zaista je zapanjujuća: govorasmo da se Krivokapić štitio tamnim rejbankama, u društvu sa još jednim pjesnikom knjige straha i smijeha, tačno, ispaljenim Igorem, ali ništa mu nije pomagalo, atmosfera ga je ubijala u pojam. Međutim, ne kažem kako se Srdža Mili and Goci, nisu baš onako svojski nauživali, otvoreno i bez zazora, svako šakom zaklanjao usta, predstavljajući plan u čemu bi se sastojao spas ovog crnog i još napaćenijeg krša. Ah, Felini je bio majstor da ti predstavi takvu izložbu raspada visokog društva! – Nikad udavana tetka i njena pudla, jedan policajac i bankar, jalovi mlekadžija, jedna istrošena frizerka u zagrljaju sa prvim građaninom, jedan neposredni novinar, jedan dizajner u sjenci opakog arhitekte, jedan mladić postiđen od sebe, jedna porodica pokraj kabine za kokice, jedna što se ogleda u medicinskoj vodi bazena unaprijed se sama sebi osmjehujući, premijer i dama-salveta, jedan četvrtan što mrtav srećan stražari na kapiji, jedan u bade-mantilu što goste opslužuje lijepom poslovnom pratnjom, jedan koji neprekidno jede voće: takva je ekipa predstavlja te noći naš džet-set, naše visoko i lažno društvo, naše domaćine koji nam otvaraju Hilton, našu budućnost u čvrstom zagrljaju demokratije, koja dolazi u paketu sa Hojt Ji. Ali, takav je raport, niko te ništa ne pita, pozvan si da sa čašom šampanja ćutiš u nekom uglu ili kraj tezge, sve dok ti ne daju znak da je vrijeme da se prereže torta.
Mi ili On
Uh sto rade DF-ovci, ja ne vjerujem da narod može da ide za ovim bukacima,recnik im se svodi na milo lopove. Uzasni su! Opet će izvesti narod na ulicu a Mandic i družina u Kristal na cevape. Muka mi je od njih!
kaze narod „stisni ti stisnutice i Bog“ da Isti oprosti,ada i Ameri su u ovoj kampani sirokogrudi para ima za kampanje i to uglavnom svi.dakle novac nije problem,a vidmo sve se vrti oko novca jer ipak bez njega se nemoze,pogotovo za izbore.da li ma procjene koliko se novca potrosilo za ove bahnalije koje gledamo svaki dan,da je prvi put nebih se cudio nego u prosjeku jednom godisnje.
Nema naroda na planeti koji je vise puta glaso od nas a da manje od toga ima koristi,jer sto vise glasmo uglavnom losije zivimo,vjerovatno je to i program da se sev sto je ionako kurvinski zardjeno potrosi na kurvaluk,a ovo je kurvaluk gori od prostitucje gdje poneko i nesto zardi a poneko i nesto dozivi.ovdje 95% gradjan samo gubi ali voli da se kurva,jer kurvanje je trend,bilo politicki ili bilo koje drugo .
Mi smo kao drzava dostigli trend koji vazi u svijetu,gdje jedan manjina od njih 58 ima koliko 3,5 milijardi ostalih ljudi,ako bi to prenijeli na Montenegro moglo bi se slobodno reci da njih 50 u Montenegro ima taman koliko 300 000 ostalih,a ta vecina od 50% glasa njih gore ,da li se iko od tih 50% upitao zasto to radi,zasto im svojim izlaskom daje legitimitet PLJACKE a sve politicke stranke pricaju o pljacki koju legalizuju svojim glasovima.
Tako ovih dana u zizi interesovanja je naravno nekakva opozicija koju predstavljau svi sem MILA,svi protiv MILA ,u takvim nekim okolnistima ni diktatura Adolfa Hitlera nebi imala sanu,ne poredim Mila sa Hitlerom,ali poredim svijest naroda sa svijecu Njemaca tokom njegove diktature ,koja je bila stvarna i stravican.
Kakva je to diktatura Mila Djukanovica,kako kazu za nesto drugo meki stomak,tacno tako,Djuknovic je tokom svoje vladavine iskoristio sve od vjerskog do nacionalnog i drzavnog da upotrebi za svoje bogacenje i naravno vladavinu,imam osjecaj da sada on to najmanje radi,ali rade njegovi zaposleni u svim opstinkim vlastima i sva kompletna administracija sa velikim dijelom penzionera,doveo je narod do te tacke razmisljanja i vjerovanja u velikoj vecini da ako on izgubi propadnutice sve,i velika vecina u to vjeruje.
Njegovi mentor USA ambasada u Podgorici,sada na ta vrata kuca Lekic a mnogo prije njega bili su i drugi na dorucak u Ameriku Mandic,Milic je bio na predizbornom mitingu Obame i zalagao se za NATO tada,vjerovatno je to njegovo misljenje i danas ,ali to sada nije vazno.
Sta nas s ocekuje posle 16 oktobra,nista novo sto do sada nijesmo dozivjeli,a to je i dobro sto cemo jos dozivjeti
isto kao sto grof Staufenber nije nista promijenio u Njemackoj 44 i Todor Kadic u Crnoj Gori ,tako i ovdje promjene nema dok neko sa strane ne intervenise kao sto vidimo,ili se svijest ovoga naroda ne promijeni sto nije za ocekivati za skoro.
izbori i samo izbori,kako kaze ono Dis “
https://youtu.be/KB_rAX6-zF8
Sramota kako svi napadaju kljuc. Vise nista drugo i ne gledaju. Kljuc radi ovo, kljuc radi ono, izmisljaju lazu, podmecu. Sramota sta df radi da bi oteo glasace, jer svojih nema. Klevetnici
„Ključ“ je najobičnija prevara, pri čemu je URA uglavnom ostala pri svom programu, dok su DEMOS i pogotovo SNP iznevjerili svoje birače, budući da se „pale na daljinski“ u Ambasadi SAD!
Sta ove olosi iz kljuca rade ovo je necuveno .Svasta sam od tih prevaranata ocekivao ali ovo je previse.
„ove ološi iz ključa“-sa „rusima“rade što i vi sa Amerima-iz ljubavi ka vam preci sa Benitom i Adolfom od 12.jula.1941 do 15.maja.1945 godine-OLOŠI od OLOŠI…anonimno kopile-tost crnogorče!