Министар здравља Кенан Храповић потврдио је “Вијестима” да је кућа у Диноши (Општина Тузи) његова и изграђена на имању које је купио 2008. године за 7.200 еура.

Храповић (Социјалдемократе) власник је парцеле у катастарској општини Груда, као и два привремена објекта површине 67,4 и 50,72 квадратних метара, што је пријављено у његовим имовинским картонима.

У катастру, међутим, нема података о објектима, односно кући на тој парцели, а Храповић тврди да је захтјев за упис надлежнима поднио прије двије године, о чему је доставио и документацију “Вијестима”.

Замјеник предсједнице Социјалемократске партије Рашко Коњевић позвао је раније јуче министра да објасни да ли је кућа у Диноши његова и како је стекао, изражавајући сумњу у корупцију.

Одговарајући на питања “Вијести”, министар здравља је рекао да је 2014, на основу тадашњег просторно-урбанистичког плана пријавио градњу привременог објекта из два дијела, што су тада биле једине могућности у складу са важећим прописима.

У његовим имовинским картонима од 2014. године, које је објавила Агенција за спречавање корупције на сајту, пише да посједује два објекта површине 67,4 и 50,72 метара квадратних.

Храповић је “Вијестима” доставио захтјеве којима се обраћао Агенцији за становање и Главном граду, из којих се види да је тражена изградња индивидуалног стамбеног објекта.

У захтјевима из 2011. године, пише да је парцела купљена у намјери да изгради породични стамбени објекат, али да “нијесу били у могућности да валоризују земљиште из разлога што важећи просторни план Подгорице из 1990. године предметни простор није намијенио за градњу, а због чега трпе знатне посљедице”.

Он у захтјевима од прије девет година тражи да се омогући градња с обзиром на то да је отпочела израда просторно-урбанистичког плана (ПУП) Подгорице.

Храповић је јуче рекао да је у складу са тада важећим прописима издато рјешење Управе градске општине Тузи, а којим је 2014. године одобрено постављање два објекта, укупне површине 118,10 квадрата.

Њему је, како пише у рјешењима Главног града, односно техничко-естетским условима, дозвољено да објекат (киоск) постави на армирано-бетонским тракастим темељима, конструкцијом коју чине армирано-бетонски хоризонтални и вертикални серклажи у оба ортогонална правца, кровом који је ријешен као коса полумонтажна плоча дебљине 17 плус седам центиметара, са нагибом 19 степени…

Храповић тврди да је 2018. године, када су се стекли услови усвајањем новог урбанистичког плана, поднио захтјев за укњижење објекта-куће.

У документацији, коју је доставио “Вијестима” пише да се 16. јула 2018. године обратио захтјевима за издавање урбанистичко-техничких услова за израду техничке документације за промјену стања у простору.

“Поступак код надлежних органа је у току, а његовим окончањем створиће се услови да објекат буде уписан у лист непокретности, како прописују важећи прописи”, одговорио је Храповић “Вијестима”.

Доставио је доказ да је 2009. платио порез на промет непокретности од 1.080 еура. Из документације се види да је тржишна вриједност непокретности тада утврђена у износу од 36.000 еура.

Он је јуче, како је саопштено из Министарства здравља, позвао надлежне органе да предузму све неопходне радње у циљу испитивања навода Коњевића, који је најавио кривичну пријаву због, како је објаснио, сумњивих исплата из буџета приватној болници “Кодра”.

Коњевић је јуче на конференцији за новинаре рекао да постоји сумња да је Храповић са још неутврђеним бројем лица дио новца за финансирање јавног здравственог система противправно усмјеравао приватној здравственој установи и позвао Специјално државно тужилаштво да провјери фактуре “јер је немогуће да просјечна фактура услуга у ‘Кодри’ у 2019. буде и до три пута већа него у Клиничком центру Црне Горе (КЦЦ).

Он је најавио да ће кривична пријава бити поднијета почетком наредне седмице. “Мислимо да овдје има и елемената корупције, имајући у виду стил живота Кенана Храповића и његове породице, који не може бити приуштен примањима које имају”, казао је Коњевић.

Храповић је саопштио да би надлежени органи требало што хитније да реагују “како би што прије истина изашла на видјело и “били прекинути бесомучни покушаји његове личне и професионалне дискредитације”.

“Током свог животног и радног вијека, никада нисам стекао нелегално и противзаконито никакву имовинску корист, нити сам је својим чињењем прибавио неком другом”, тврди Храповић.

Из СД-а су поручили да се ни о каквом незаконитом дјеловању Храповића не може говорити и да је сва документација уредна и јавно доступна на провјеру.

Коњевић и Храповић су били партијске колеге у СДП-у, а након иступа СДП-а из власти дио њених функционера је прешао у новоформирану СД, на чијем је челу Иван Брајовић.

Коњевић: Фонд лијечење у “Кодри” плаћа два и по пута више него у КЦЦГ

Коњевић је казао да је “Кодра”, према подацима Фонда за здравствено осигурање, за лијечење 4.318 пацијената прошле године фактурисала шест милиона еура.

“Значи лијечење наших осигураника у болници ‘Кодра’, Фонд плаћа скоро три пута више него у општим болницама или око два и по пута више него у КЦЦГ. Тако је просјечна фактура лијечења у јавним здравственим установама око 440 еура, а у ‘Кодри’ око 1.300. На овај начин Фонд оваквим обрачуном треба да исплати више од 3.000.000 еура него да је лијечење обављено у јавним здравственим установама”, казао је Коњевић.

Он је за “Вијести” објаснио да се у јавном здравственом сектору, тачније у општим и специјалним болницама и Клиничком центру од прошле године фактуре за болничко лијечење обрачунавају по ДРГ систему (дијагностичко сродне групе). Тако се, како каже, фактуришу болничке услуге у већини земаља развијеног свијета.

Према том систему, све фактуре у здравственим установама које су веће него у КЦЦГ, побуђују сумњу.

“Ако држава на овај начин ‘упумпава’ новац у приватну здравствену установу која би требало да ради по законима тржишта, онда јој чини огромну услугу, практично јој рјешава све финансијске дубиозе. На примјер, укупна фактурисана реализација ЈЗУ Опште болнице Котор у прошлој години је била око 4.500.000 еура, а буџет болнице са 230 запослених с ребалансом у прошлој години 4.250.000”, навео је Коњевић.

Према подацима из Централног регистра привредних субјеката (ЦРПС), власници приватне болнице “Кодра” су Драгица Перовић Ивановић и Зоран Ивановић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: