Код Петрове цркве у Расу пронађени остаци древног здања, новчићи стари 500 година и двадесетак гробова

Током заштитних археолошких испитивања у порти Цркве Светих апостола Петра и Павла код Новог Пазара, у народу познате као Петрова црква, пронађени су остаци, за сада непознатог објекта, новчићи из 16. и 17. века, као и двадесетак гробова, пишу Вечерње новости.

Истраживања која већ трају неколико дана спроводи Музеј “Рас”, а пре него што се, као што је предвиђено, у том делу порте подигну други објекти. Поред локалних археолога, у истраживању учествују и стручњаци са Археолошког института из Београда и Републичког завода за заштиту споменика културе.

– Након ископавања шута и других материјала који су ту одлагани током обнове цркве у 18. и 19. веку, дошли смо до нивоа средњег века где смо открили остатке једног објекта. Ухватили смо његове габарите, али за сада немамо прецизне податке о каквој грађевини се ради, када је изграђена и када је престала да постоји. То ћемо прецизније знати када обрадимо покретан археолошки материјал – прича археолог Музеја “Рас” Владан Видосављевић.

Како преносе Вечерње новости приликом ископавања пронађено је и двадесетак гробова, што и не чуди јер се током векова порта Петрове цркве користила и као гробље. Откривен је и један надгробни споменик који припада непознатом игуману манастира Студеница.

– Пронашли смо и други археолошки материјал, керамику, али и османске и новчиће коване у Аустроугарској монархији током 16. и 17. века. Пробушени су, што значи да су били дуго коришћени пре него што су завршили у шуту. Узимамо и узорке земље како бисмо сазнали да ли су постојале неке специфичне биљке или житарице које су коришћене у исхрани у средњем веку – каже Угљеша Војводић са Археолошког института.

Директор Музеја “Рас” Фуад Баћићанин рекао је да је ово четврто велико археолошко истраживање порте Петрове цркве, али и прво коју та установа реализује самостално.

– Ово је само један у низу значајних пројеката које реализујемо у последње време, али и доказ да имамо стручне људе за тако велике подухвате. Имамо и подршку других институција, овде са нама су археолози и стручњаци са Археолошког института и из Републичког завода за заштиту споменика културе, који ће нам помагати и вршити надзор – поручио је Баћићанин.

Прво велико археолошко истраживање на овом локалитету обавио је Народни музеј од 1956. до 1962. године, а касније су испитивања вршили Архитектонски факултет из Београда (1984 – 1988) и Завод за заштиту споменика културе из Краљева током 2004. године.

– Нажалост, сви највреднији артефакти откривени током тих истраживања су однети из Новог Пазара и ниједан се не чува у нашем музеју – додаје Баћићанин.

ПЕТРОВА црква је најстарији споменик црквене архитектуре у Србији и била је седиште рашке епископије. Највероватније је подигнута у 8. веку, а вероватније је и старијег датума јер је пре ње на том месту био објекат ранохришћанске културе.

У њој је по православним обичајима крштен, а касније и замонашен Стефан Немања, родоначелник династије Немањића и оснивач средњовековне српске државе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: