Кога мотивише дјечји додатак у Србији: Родитељима 80, а хранитељима 250 евра

„Дете је дете да га волите и разумете”, годинама нас подјсећа свевремени Ршум.

Несрећни родитељ из околине Ниша није могао да се суочи са чињеницом да у 21. веку својој дјеци није могао да приушти ни елементарне услове за живот, попут струје у кући. Убио се. Иза њега је остала незапослена супруга са четворо малишана, а ова трагична судбина поново је подстакла причу о томе хоће ли дјеца чији родитељи не могу да им обезбиједе основне животне услове, морати да их потраже у хранитељским породицама.

У последње вријеме не једном је констатовано да дјеца у хранитељским породицама живе у неупоредиво бољим условима него она у сопственим породицама, које због скромних или непостојећих прихода живе од мале социјалне помоћи. Јер, држава хранитељима за одгајање једног дјетета даје мјесечну накнаду нешто већу од 25.000 динара. За друго и треће, јер је дозвољено да их буде највише троје, у хранитељској породици добијају по 15.600 динара. Уз то их за свако дијете, зависно од потреба, сљедује и додатна мјесечна накнада.

Потпуно је друга слика сиромашних породица, у случају да испуњавају услове за примање социјалне помоћи. Она је у пуном износу 8.300 динара, док се по дјетету добија још 2100 динара.

Трагичан крај оца породице који није могао да пређе преко биједе у којој су живјели, или суочавања да децу дâ у хранитељске породице гдје би имала могућност пристојног живота, неизбјежно намеће питање шта држава може да предузме?

Некадашња министарка за социјална питања, данас професорка на Факултету за економију, финансије и администрацију, Гордана Матковић прије свега указује на то да се не могу поредити надокнаде хранитељским породицама и социјална давања оним са скромним приходима.

„Нема никаквог основа да се пореди оно што могу да остварују породице које имају дјецу, са оним што остварују хранитељске породице. То је као када бисте поредили да ли сиромашни могу да добију то што запослени у домовима за дјецу добијају за плату и за одгајање дјеце”, напомиње Матковићева. Она је објаснила да је хранитељска породица заправо породични смјештај који је пандан институционалном смјештају деце.

Никоме не дајете плату зато што је родитељ, а хранитељским породицама дајете надокнаду за рад, прецизирала је Матковићева, која уз то сматра да не би смјело да се дешава да се дјеца одузимају јер породице немају средства за издржавање.

Зато сматра да је важно питање до које мјере ми можемо да унаприједимо наша социјална давања за сиромашне.

Јако је важно да постоји значајнија подршка кроз социјална давања сиромашнима. Да ли је то дјечји додатак, или социјална помоћ, то су посебна питања и ствар је у финесама, додаје она.

То што имамо вишечлане породице са дјецом без прихода, одраз је неадекватности наших социјалних давања и потребе да она буду адекватнија, закључила је Матковићева.

Поготово, то не би требало да буде у земљи која се бори против бијеле куге, гдје је подизање наталитета питање опстанка не само породице, него народа и државе. Основни предуслов не само за очување породице, него и за одлуку о њеном заснивању, јесте управо гаранција државе да ће дјеца моћи да живе достојним животом било у хранитељској, било у сопственој породици.

Извор: Спутњик

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: