Кoje уставне промјене предлаже Демократски фронт

Демократски фронт је на данашњој конференцији за новинаре представио предлоге измјена и допуна Устава  које су последњих недјеља изазвале различите реакције политичке јавности.

Док поједине политичке партије истичу да се покретањем идентитетских питања може нанијети штета државности Црне Горе, из Демократског фронта поручују да измјене које предлажу нису рушилачке ни антидржавне, већ демократске.

А ево шта је садржина предлога промјена и допуна одредаба Устава Црне Горе којима се уређују:

1. Државни симболи, допуна одредаба Устава које се односе на државне симболе;

Предлаже се да се Устав допуни новим чланом “4а“ којим би било прописано да: поред заставе из члана 4 Устава Црна Гора има и црвено-плаво-бијелу тробојку.

2. Језик и писмо, допуна одредаба Устава које се односе на језик и писмо;

Предлаже се да се Устав допуни новим чланом“13а“, којим би било прописано да, уколико неки од језика у службеној употреби, према резултатима државног пописа становништва, буде језик којим говори највећи број грађана Црне Горе, и тај језик постаје службени језик у Црној Гори.

3. Начело законитости, члан 33;

Предлагачи цијене да уставним промјенама треба предвидјети незастаријевање кривичних дјела организованог криминала  и корупције.

4. Бирачко право, члан 45;    

Брисање ограничавајућег услова везаног за дужину трајања пребивалишта за бирачко право, тако да се одредбе члана 45 став 1 промијене тако да гласе: “право да буде бира и да буде биран има држављанин Црне Горе који је навршио 18 година живота и има пребивалиште у Црној Гори“.

5. Директна демократија – референдум , члан 45а;

Увођење механизма директне, непосредне демократије, помоћу којих ће грађани моћи да преузму одговорност и изјасне се о одређеним важним питањима и прописима, која се тичу њихових права и интереса, чиме се, како се наводи, оснажује партиципација грађана  у законодавном процесу и повећање контролне функције јавности на власт.

Предлаже се нови члан 45а који гласи :

“Уколико 3% уписаних бирача  упути захтјев , одржаће се гласање грађана на државном референдуму о : законима, уредбама и одлукама Владе

Уколико,3% од уписаних бирача из те локалне самоуправеупути захтјев, одржаће се гласање грађана на локалном референдуму о одлукама локалних скупштина и органа власти

Предлози који су поднијети на гласање народа путем референдума се прихватају ако их одобри вецћина оних који су гласали.

Прописи са државног и локалног нивоа, који не добију подршку бирача на државном и локланом референдуму, стављају се ван правне снаге”

6. Школовање, члан 75;

Одредбе члана 75 Устава утврђују обавезност и бесплатност основног образовања.

Предлагачи сматрају да изазови пред којима се налази црногорско друштво у блиској будућности намећу потребу да Устав пропише обавезност и бесплатност школовања до стицања првог звања – прве квалификације.

7. Посебна – мањинска права / Заштита индетитета, члан 79 став 1, тачка 9;

Предлаже се да се у члану 79 став 1 тачка 9, измијени начин којим би било прописано право на аутентичну заступљеност у Скупштини Црне Горе могу користити припадници мањинских народа и других мањинских националних заједница Бошњака, Албанаца, Муслимана и Хрвата, као и припадници других мањинских националних заједница са учешћем у укупном становништву од 0,5% до 2%, према резултатима последњег пописа.

8. Одлучивање, члан 91, став 3;

Одредбама члана 91 став 3 је прописано у којим случајевима  Скупштина одлучује квалификованом двотрећинском већином.

Уставним промјенама предлаже се да сви чланови Судског савјета, Врховни државни тужилац и Заштитник људских права и слобода, бирају двотрећинском већином свих посланика у Скупштини Црне Горе.

9. Предлагање закона и других аката, члан 93;

Предлаже се да се одредбе члана 93 став 1 и 2 Устава измијене тако да се пропише да право предлагања закона и других аката имају Влада, посланик и најмање шест хиљада бирача; чиме се додатно оснажује уставно одређење да је грађанин носилац суверености и омогућава директна грађанска иницијатива према Скупштини.

10. Врховни суд , члан 124;

Да се Предсједник Врховног суда бира квалификованом већином од двије трећине свих посланика у Скупштини Црне Горе, у циљу, како се се наводи, јачања контролног механизма Скупштине према правосуђу и омогућавања равнотеже моћи законодавне и правосудне гране власти.

11. Састав судског савјета, члан 127;

Предлаже се модел у којем ће све чланове Судског савјета бирати Скупштина квалификованом већином свих посланика, између више предложених кандидата  од броја који се бира.

Како наводе у ДФ-у,  у Судском савјету не треба да буде ниједна политичка личност већ искључиво независни правни стручњаци, по могућности са искуством у правосуђу.

Према предлогу већину чланова Судског савјета  (6) чиниле судије које ће, у законом прописаној процедури, бити предложене од стране Опште конференције судија. предсједници судова не би могли бити предлагани нити бирани за чланове Судског савјета.

Даље, предлаже се да се остатак чланова Судског савјета  (5) бира из реда независних правних стручњака које ће предлагати овлашћени предлагачи – правни факултети, Адвокатска комора ЦГ и релевантне НВО из области заштите љуских права, владавине права, борбе против корупције и организованог криминала.

Како појашњавају у ДФ-у, због повећања конкуренција и избјегавања утицаја кланова, било би пожељно обезбиједити и механизам самокандидовања. Судски савјет би самостално бирао свог предсједника у складу са законом и својим интерним актима.

Овако изабрани Савјет би након тога, потпуно аутономно, вршио избор, именовање и унапређење судија, у складу са прецизним у закону прописаним критеријумима.

12. Потврда на референдуму, члан 157;

Одредбама члана 157, прописано је да је промјена чланова 1, 2, 3, 4, 12, 13, 15, 45 и 157, коначна ако се на државном референдуму за промјену изјасни најмање три петине свих бирача.

Предлаже се да се изјашњење на државном референдуму не односи на промјене чланова 45 и 157 Устава.

Ово посебно, како истичу, ако се има у виду да постојеће Уставно рјешење представља битно ограничавајући фактор и када су у питању  препоруке релевантних међународних организација за промјену појединих одредби Устава.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: